DR DOBRIVOJE RADOVANOVIĆ: YU KRIMINAL NIJE MNOGO ORIGINALAN

Mala smo deca za albansku mafiju

Ni u jednoj zemlji sveta, osim na jugu Afrike, nije kao kod nas postojao takav spoj vrha države, policije, pravosuđa i državne uprave sa organizovanim kriminalom, pa kriminalci imaju više svojih doušnika u redovima policije nego obrnuto

Ništa se u našem kriminalu ne dešava što ne postoji u kriminologiji ili svetu kriminala u drugim državama, ali je i malo drugačije. Specifičnost naše situacije je u tome što je prekinuta osnovna veza organizovanog kriminala sa samim vrhom države i spuštena na niže nivoe. Više ima doušnika organizovanog kriminala u redovima policije nego što policija ima doušnika u redovima kriminala. Ali još nismo izbrisali tu osnovnu kopču gde je kriminal bio utemeljen, a to je u redovima policije, pravosuđa i državne uprave, kaže u intervjuu “Dnevniku” uvaženi kriminolog, sociolog po struci, direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i profesor beogradskog univerziteta dr Dobrivoje Radovanović. Teorijski ni u jednoj državi nije moguće uništiti organizovani kriminal, ali se može smanjiti i kontrolisati na nekom nivou da on nema značajnog upliva u politiku i privredu zemlje.
Kod nas je masovna povezanost organizovanog kriminala sa vrhovima države prekinuta, pa je to podstaklo neke ljude da kažu da više nemamo mafiju. Ali, da on još postoji, to je svakome jasno i vidljivo.

Da li bismo mogli napraviti paralelu sa nekim drugim zemljama u tranziciji?
- Organizovani kriminal kod nas imao je malo drugačiji razvojni put nego kod drugih zemalja, ali je osnovna karakteristika da sadrži veliku količinu nasilja što je neobično za organizovani kriminal. Bio je u poslednjih pet godina tesno skopčan sa državom i samim vrhovima države što je takođe različito od drugih zemalja gde nije bio toliko masovan. Naš organizovani kriminal nastao je praktično od paravojske i policije pod značajnim udarom državnih organa jer oni su okupili te jedinice i praktično su na neki način formirali organizovani kriminal kod nas. Osim u nekim zemljama Južne Afrike nigde nije postojao takav spoj vrha države sa organizovanim kriminalom kao što je to postojalo u Jugoslaviji. Mada je teško braniti tezu da u kriminalu ima bilo šta pozitivno, ipak ima, a to je činjenica da nismo imali tako žestok tempo razvoja kriminala kao što je imala Rusija i što naša mafija nije dostigla tu snagu koju imaju mafije u nekim zemljama u tranziciji, recimo multigrupa u Bugarskoj ili neke druge, poput kineske. Mi smo još uvek u pogledu mafije mala deca u odnosu na rusku, kinesku, nigerijsku , ili albansku mafiju koja će uskoro biti jedna od vodećih mafija u Evropi. Dalje, kod nas ne postoje neki oblici kriminala, recimo masovna ubistva.

Republički ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović je obećao da će se njegov resor ozbiljnije obračunati s kriminalom, ali neke ankete među građanima ukazuju da oni ne veruju u ta obećanja?
- Svi političari u ovoj zemlji treba da znaju da će borba protiv kriminala biti jak izborni adut, pogotovo stranaka na vlasti. One su na vlast došle sa čvrstim obećanjem da će ući u obračun sa kriminalom i to moraju da urade ako računaju da zadrže vlast. Ali građani imaju utisak da nije ništa urađeno u suzbijanju kriminala, vlast mora da se zapita kako će proći na izborima.
Moj utisak jeste da je došlo do suzbijanja kriminala zato što postoji stalan pad stope kriminala počev od 2000. Ne mogu da tvrdim da je to plod sistemskih akcija nove vlasti, jer mora tri godine uzastopno da se beleži pad da bi nauka rekla da je to zaista tako. Ta linija pada opšte stope kriminala, lagano pada kod ubistava i nasilnog kriminala, što je veoma važno. Nažalost, ne smanjuje se stopa ukupnog nasilnog kriminala i još uvek raste stopa razbojništava, razbojničkih krađa i teških oblika krivičnih dela. Drugi egzaktan pokazatelj da borba protiv kriminala traje jeste napad vlasti na finansijski organizovani kriminal i na presecanje kanala finansijskih malverzacija.
Zatim, postoji žestok pritisak policije na automafiju koja je u vrhovima sasečena i to počinje da daje rezultate. Broj ukradenih automobila znatno je manji nego u prethodnom periodu, a postoji žestog napad na mafiju koja radi akcizne robe, pogotovo cigareta.

Štampa je pisala o duvanskoj mafiji koja je poprilično raširila pipke i kod nas. Da li je lanac prekinut?
- Zvanični podaci kažu da je količina švercovanih cigareta u procentima sve manja i da se približava stopi od 20 do 30 odsto sa tendencijom da se sve to smanji. Nekad je oko 70 odsto švercovanih cigareta išlo preko mafije. Ali, nažalost, malo smo učinili u borbi protiv narko-mafije i tu ćemo imati mnogo velikih problema iz dva razloga: prvo zato, što su centri narko mafije na Kosovu, nama i našoj vlasti nedodirljivi, a vlast Ujedinjenih nacija ne pokazuje baš naročitu želju da uđe u obračun sa tom albanskom mafijom, i drugi razlog što i Srbi koji se bave mafijom, žive i rade van Srbije a drogu masovno ubacuju u Srbiju.

Da li je isti skor u suzbijanju kriminala i u Crnoj Gori?
-Ne poznajem dovoljno prilike u Crnoj Gori, ali se postavlja pitanje da li je Crna Gora uopšte krenula u obračun s mafijom što je važno i za rezultate borbe u Srbiji. Ako borba protiv kriminala u Srbiji nije sinhronizovana s borbom protiv kriminala u Crnoj Gori doći će samo do preraspodele ljudstva pa će ljudi pod pritiskom vlasti iz Srbije prelaziti u Crnu Goru i obrnuto. Odgovorno tvrdim da nam politička situacija ne ide na ruku. Ako vlast u Crnoj Gori kaže - “nemojte se obazirati na novi Zakon o krivičnom postupku koji je donet” - onda je to totalno van pameti. To znači da Crna Gora vodi neku svoju politiku u borbi protiv kriminala i uopšte u oblasti pravosuđa i to može imati za posledicu da Crna Gora štiti kriminalce iz Srbije.

Premijer Đinđić je prilikom usvajanja Zakona protiv organizovanog kriminala izjavio da kriminalci direktno iz sudnice treba da idu u zatvor, i ako bude malo zatvora, da će se graditi novi?
- Slažem se sa tim stavom i godinama pokušavam da ga branim. Ali, da bi bio ostvarljiv mora da postoje reforme u pravosudnim organima ove zemlje. Drugim rečima, ako postoje ozbiljni dokazi da je neko počinio teško krivično delo, onda je logično da za tog čoveka postoje čvrsti materijalni dokazi i taj čovek ne bio trebalo da napušta zatvor zato što je teško krivično delo u pitanju i zato što postoji materijalni dokazi i velika verovatnoća da se proces protiv odbrane dobije. Može da se pusti ukoliko se plati jemstvo, visoka kaucija i to tako treba raditi, s tim što u nekim slučajevima ne može da se pusti ni uz plaćanje kaucije, kao i svuda u svetu. Da bi se sve to postiglo mora postojati osposobljena policija koja treba da skupi materijalne dokaze pod ravnateljstvom tužioca i tužilac mora voditi ceo proces skupljanja dokaza i to prezentira nekoj instanci koja treba da se zove dežurni, a ne istražni sud i da taj sud proceni da li je to dovoljan materijalni dokaz da se pred nekim sudskim većem dobije. Ovo kako je sad rešeno u Zakonu su u stvari rešenja iz 1953. godine, malo promenjena novim Zakonom o krivičnom postupku.
Ako tako bude kao što je premijer rekao, onda nama treba mnogo više zatvora jer će mnogo više ljudi biti u zatvorima, a mnogo manje se šetati po ulicama dok proces traje i čeka se suđenje. Nažalost, treba promeniti i krivične zakone, i srpski i savezni, jer je besmisleno utilitaran. Ako, ja na primer, po šesti put učinim neko krivično delo, ja sam multirecidivista po krivičnom pravu, ali je to ostavljeno na volju sudiji, da li će on to da računa kao otežavajuću okolnost ili ne i da li će zbog toga što sam ja multirecidivista to da prekvalifikuje u težu kaznu ili ne, može da prouzrokuje korupciju. Volja sudije je najčešće stvar profesije, ali u zemljama koje su u krizi, ona može biti i stvar podmićivanja. Treba imati takav zakon koji će maksimalno smanjiti voluntarizam pri izricanju kazne.

Institucija specijalnog tužioca je nova u srpskom zakonodavstvu. Kakva je zapravo uloga tog tužioca?
- Sve zemlje koje su donele zakon o organizovanom kriminalu imaju i specijalnog tužioca i policijske jedinice, kao i posebne sudske postupke. Takva rešenja su neophodna, ali moram da vas podsetim da su mnogi specijalni tužioci ubijeni jer organizovani kriminal ne prašta.