SPECIJALNI TUZILAC, NAJMOCNIJI COVEK U ZEMLJI, MOCI CE DA UHAPSI I CEO DRZAVNI VRH!

Drzava ulazi u rat do istrebljenja sa mafijom

Na surov napad drzava Srbija sprema surov odgovor! Samo desetak dana posle ubistva generala Buhe pred Vladu Srbije stize Predlog zakona o posebnim nadleznostima u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. Bice to pravna osnova za do sada najzesci udar na mafiju i sve oblike teskog kriminala koji vec godinama podrivaju zemlju.
NT ekskluzivno otkriva svojim citaocima sustinu ovog zakona, koji je sacinio sam vrh naseg pravosudja i policije i koji ce na usvajanje u Skupstinu Srbije stici vec krajem nedelje.

Dokumentacija o kriminalcima

Ukratko receno: formirace se Specijalno tuzilastvo, na celu sa Specijalnim tuziocem (mandat cetiri godine, sa mogucnoscu ponovnog izbora). Bice to verovatno najmocniji pojedinac u zemlji, sa gotovo neogranicenim ovlascenjima. Glavni zadatak ce mu biti da razori bazu organizovanog kriminala. Pred njim niko nece biti imun: moci ce da uhapsi, bez icije saglasnosti i odobrenja, i predsednika drzave, i premijera, i bilo kog poslanika, ali i sada po mnogo cemu nedodirljive poslovne magnate. Naravno, ako su na bilo koji nacin upleteni u crne poslove.
Specijalno tuzilastvo bice formirano u okviru Okruznog javnog tuzilastva u Beogradu. Cinice ga zamenici okruznog javnog tuzioca, a medju njima ce biti izabran i sam Specijalni tuzilac. Specijalno tuzilastvo bice smesteno u posebnoj zgradi u Beogradu. Sa apsolutnim obezbedjenjem i najboljom mogucom opremom.
U istoj zgradi naci ce se i Posebna sluzba MUP za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, koja ce delovati po nalozima i instrukcijama Specijalnog tuzioca, kao i Posebno odeljenje Okruznog suda u Beogradu, koje ce voditi sve procese po ovom zakonu (cak i one koji su sada u nadleznosti, recimo, vojnog suda). U ovoj zgradi naci ce se i ogromna dokumentacija (u okviru posebnog odeljenja za istrazivanje i dokumentaciju) koju MUP Srbije poslednjih osam meseci prikuplja o svima za koje se sumnja da su na bilo koji nacin ukljuceni u organizovani i sve druge oblike teskog kriminala. Nije tajna da je na pripremi ove obimne baze podataka intenzivno radio i general Bosko Buha. Upuceni kazu da je u njoj detektovano mnogo imena i da je, na neki nacin, snimljena i kompletna sema organizovanog kriminala u Srbiji.
Dakle, na jednom mestu, u Beogradu, koncentrisace se udarna pesnica u borbi sa mafijom - posebno tuzilastvo, posebna jedinica policije, poseban sud (svi procesi, bez obzira odakle je kriminalac, vodice se u Beogradu; razlog je prost: sudije po unutrasnjosti su pod zescim pritiskom mocnih kriminalaca).
U Beogradu ce biti formirana i posebna pritvorska jedinica, pri Okruznom zatvoru. Bice pod direktnom ingerencijom MUP, i u njoj ce, do sudjenja, boraviti osumnjiceni. Duzina maksimalnog pritvora, po predlogu Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala, odgovarace ozbiljnosti kriminalnog dela: bice do 12 meseci. Ovim ce se bitno poostriti odredbe Zakona o krivicnom postupku, ali, s obzirom na ozbiljnost problema sa kojim se drzava suocava, ovakvo resenje zvuci razumno: za laksa krivicna dela imamo verovatno najliberalniji krivicni zakonik u Evropi, ali prema teskim kriminalcima, koji sve nas terorisu, drzava nece biti milosrdna.

Plata 150.000 neto

Menja se i Krivicni zakon Srbije Za otmicu deteta 25 godina Uporedo sa donosenjem prvog domacegzakona o borbi sa organizovanim kriminalom, radi se i na radikalnim promenama Krivicnog zakona Srbije. Kazne za teska krivicna dela bice bitno poostrene. Recimo, za otmicu minimalna ce biti 20 godina zatvora, za otmicu deteta - 25 godina. Porodica otetog morace da saradjuje sa policijom. Zabranice joj se da plati otkup, ali ce zato drzava, ako bude nuzno, preuzeti tu obavezu na sebe.

Koja ce sve krivicna dela potpadati pod ingerenciju ovih elitnih jedinica drzave za uvodjenje reda i zakona? Sva predvidjena medjunarodnim aktima (Konvencijom Ujedinjenih nacija, Rimskim statutom Medjunarodnog krivicnog suda, aktima Saveta Evrope, ali i Haskog tribunala), dela iz 232. clana Zakona o krivicnom postupku (otmice, iznude, svi oblici terorizma, pranje novca, mito, neovlasceno trgovanje oruzjem i drogom, dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava, teska ubistva, svi oblici organizovanog kriminala...), ali i, po proceni tuzioca, sva krivicna dela za koja je predvidjen zatvor duzi od pet godina. Prakticno, svi oblici teskih krivicnih dela potencijalno ce biti na udaru ovog zakona i njihovi izvrsioci bice po njemu i gonjeni i procesuirani. Treba dodati, pod organizovanim kriminalom podrazumevace se svako delo u cijem je planiranju ili izvrsenju ucestvovalo najmanje tri lica.
Posebno odeljenje Okruznog suda u Beogradu, po novom zakonu, bice ovlasceno i da vodi postupke po predmetima koje, eventualno, nasem pravosudju prepusti Haski tribunal, kao i sve predmete protiv covecnosti i medjunarodnog prava, u sta, naravno, spadaju i ratni zlocini.
Zakonom o suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije Srbija ce samo slediti iskustva Italije, Nemacke, SAD, Velike Britanije, ali i Hrvatske i Slovenije. Hrvati su svoj zakon pravili na osnovu italijanskog, Slovenci na osnovu nemackog, a mi smo izmiksovali resenja koja su se pokazala najboljim iz svih postojecih. Hrvati, formirajuci svoj USKOK (Ured za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije), nisu, recimo, predvideli da policija bude pod direktnom nadleznoscu glavnog tuzioca, sto se pokazalo losim. Slovenci su uradili suprotno i to se pokazalo delotvornim. Istina, ne i za same tuzioce. Poslednjih godina u Sloveniji nije ubijen nijedan policijac (a setaju gotovo bez oruzja), ali zato jesu tri tuzioca. To je verovatno i razlog sto se njihov specijalni tuzilac sada vozi blindiranim autom, sa brojnim telohraniteljima.

Kako se Amerika i Italija bore protiv mafije Vitestvo tuzilaca i policajaca Organizovani kriminal prvo je poceo da nagriza Ameriku, sredinom tridesetih godina proslog veka. Jos tada su SAD formirale specijalne odrede policije i imenovale specijalnog tuzioca (svi znaju za cuvenog Eliota Nesa) za borbu protiv mafije. Poenta je bila u samostalnosti i nekorumpiranosti, ali i vitestvu policajaca i tuzilaca, koji su bili spremni da zrtvuju i zivot u patriotski motivisanom obracunu sa organizovanim kriminalom. Sve su, naravno, pratile i odgovarajuce zakonske promene, po kojima se udruzivanje vise od troje lica radi krsenja zakona smatralo organizovanim kriminalom. U Italiji bobru protiv mafije vodi posebna direkcija, u cijem se sastavu nalaze drzavni tuzilac za organizovani kriminal i 36 regionalnih tuzilastava, zatim regularne jedinice policije, karabinjera i finansijske policije, i specijalni odredi inspektora i policajaca, ciji nazivi i adrese predstavljaju tajnu za italijansku javnost. Organizovanim kriminalom smatra se svako udruzivanje radi krsenja zakona. I Amerika i Italija imaju zakone protiv organizovanog kriminala. Njima su predvideli i mogucnost da policijski saradnici imaju pravo da provociraju krivicno delo organizovanog kriminala, kako bi izazvali mafijase i prikupili dokaze protiv njih, kao i mogucnost da kriminalci-pokajnici svedoce protiv svojih vodja i dobiju manje zatvorske kazne. Zakoni predvidjaju i pravo svedoka na zastitu od osvete mafije, cime se ucesnicima u procesima protiv organizovanog kriminala pruza zastita sa drzavnog nivoa. Kazne za organizovani kriminal u Americi i Italiji su rigorozne i krecu se od 20 godina zatvora sve do smrti (u SAD). U oba slucaja, i u SAD i u Italiji, drzava je specijalnim merama zastitila sve ucesnike u borbi protiv organizovanog kriminala, dala im odgovarajuca prava i samostalnost u radu, i time pokazala da sama, direktno, vodi bitku protiv mafije.

I nas Eliot Nes nosice glavu u torbi. Zato se za njega predvidjaju i posebni radni stimulansi. Ocekuje se da ce mu plata, bas kao i predsedniku Posebnog odeljenja suda i staresini Posebne sluzbe MUP (koji ce raditi sa Specijalnim tuziocem), iznositi najmanje 150.000 dinara neto (zamenik specijalnog sudije, istrazni sudija i sudija clan veca - 130.000 dinara). Naizgled mnogo, ali u odnosu na obaveze koje imaju (saseci mafiju u zemlji, odnosno pohapsiti njene kumove) i rizike sa kojima ce se suocavati, gotovo simbolicno. Specijalni tuzilac, njegovi zamenici i sudije imace i beneficiran staz - 16 meseci za godinu dana. Predvidjena je cak i mogucnost da se sa drugim zemljama „razmenjuju" svi koji rade ovakve poslove opasne po zivot - po isteku mandata moci ce, pod drugim identitetom i sa papirima te zemlje, da u njoj nastave zivot.
U finansijskom vrhu Srbije nadaju se da ce nam razvijene zemlje Zapada pomoci da ove nase nove institucije stanu na noge, jer se procenjuje da je borba protiv terorizma i svih oblika organizovanog kriminala kljucna za stabilnost ovog dela Evrope.
Naravno, Specijalni tuzilac nece moci da postane bilo ko. Bezbednosne provere bice zestoke, a ukljucivace i kompletan snimak njegovog imovinskog stanja pre stupanja na duznost, tokom nje i nakon nje.