AGRAR NE KORISTI POVLASTICE EVROPSKE UNIJE

  Izvoz koče kvote i besparica

  U prva dva meseca ove godine izvoz 52.300.000 dolara, a uvoz 72.400.000.
  - Deficit kod duvana i cigareta 9.300.000 dolara.
  - Moraju se povećati izvozne stimulacije i smanjiti domaće cene.
  - Izvoznicima opterećenje i depozit od pet odsto

  Domaća poljoprivreda je od Evropske unije dobila, kao i druge zemlje zapadnog Balkana, niz pogodnosti za izvoz poljoprivrednih proizvoda na tržište EU, ali naš agrar ni izdaleka to dovoljno ne koristi. Da je tako vidi se i po podacima da smo za prva dva meseca ove godine na svetskoj pijaci prodali poljoprivredno- prehrambene proizvode vredne 52.300.000 dolara, što je, ruku na srce, za 37,3 posto više nego lane u ovo isto vreme, ali je i dalje ispod mogućnosti s obzirom na to da smo uvezli ovih proizvoda u vrednosti od 72.400.000. Deficit veći od 20.000.000 dolara mora sve da zamisli, jer ako bi se ovaj trend nastavio, na godišnjem nivou on bi iznosio više od sto miliona dolara, a to za agrarnu zemlju, kakva naša u suštini jeste, kao i za njenu ekonomiju, nije ohrabrujuće.

Nekad bilo...   U bivšoj SFRJ godišnji izvoz poljoprivredo-prehrambenih proizvoda bio je 1,2 milijardu dolara, a s područja sadašnje Srbije i Crne Gore put svetske pijace odlazila je roba vredna 900.000.000 dolara. Izvoz je početkom devedesetih počeo da pada, da bi lane, zbog suše i drugih problema, dostigao svega 300.000.000 dolara.   Ako se uporedimo s drugim zemljama, podaci su još očiglednije nepovoljniji. Holandija godišnje izveze hrane u vrednosti većoj od osam milijardi dolara, Mađarska za 2,2 milijarde, Grčka za 2,6 milijarde, a Bugarska za 513.000.000 dolara.

  Voće je i dalje perjanica našeg izvoza jer smo ga tokom januara i februara izvezli u vrednosti od 19.400.000 dolara. S obzirom na to da nam je glavni izvozni artikal potamanio mraz, nanevši štetu od oko 150.000.000 evra, pitanje je šta će se izvoziti u januaru i februaru 2003. godine. Iza voća po uspešnosti u izvozu dolaze žitarice, s oko 15.200.000 dolara, dok sve ostale robne grupe daleko zaostaju.
  Prema rečima dr Vojislava Stankovića iz beogradskog Instituta za spoljnu trgovinu, suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležen je samo kod voća i povrća, i to 2.300.000 dolara, kao i kod žitarica, ali za simboličnih 200.000 dolara. Kod svih ostalih robnih grupa manje smo izvezli nego što je tokom januara i februara uvezeno. Suficit se kreće od milion dolara kod vina i alkoholnih pića, do 9.300.000 dolara, koliko je više uvezeno nego što je izvezeno duvana i cigareta.
  Republički ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dr Dragan Veselinov kaže da su visoke cene domaćih proizvoda i male izvozne subvencije glavne kočnice domaćeg izvoza.
  - Svetskom tržištu moramo ponudi kvalitetnu robu, i to po prihvatljivim cenama - kaže Veselinov. -Sada se događa da svetu obično nudimo ono što mi hoćemo da prodamo, a ne ono što oni hoće da kupe i ta praksa mora prestati. Takođe, kako država bude jačala, domaćim proizvođačima i izvoznicima se moraju povećavati izvozne subvencije, jer ćemo se bez njih teško probijati na izbirljivom međunarodnom tržištu, gde je konkurencija velika, a protekcionizam izražen.
  Da su subvencije problem vidi se i po tome što su izvozni podsticaji kod nas svega dva do tri odsto vrednosti robe koja se izvozi, dok razvijene zemlje izvoz stimulišu u rasponu od 30 do 100 odsto.

Administracija kroji kapu   Za ovu godinu utvrđene su izvozne kvote, i to: živa junad 5.660 komada, semenska pšenica 15.150 tona, merkantilna pšenica 300.000 tona, semenski kukuruz 5.000 tona, zrno suncokreta 50.000 tona, soja u zrnu 50.000 tona, 120.000 tona šećera, 10.000 tona melase i milion tona merkantilnog kukuruza.   - Već sada je izvesno da će ovaj izvoz većim delom ostati samo naša želja zbog toga što se izvozne kvote određuju kvartalno, i to je čisto administriranje, a administracija sputava izvoz - kaže Milan Prostran. -Primera radi, ako se strani partner javi da kupi neku robu nakon isteka našeg administrativno određenog roka za dobijanje izvozne dozvole, treba da prođe nekolio meseci da bi izvoznik ili vlasnik robe dobio sve neophodne papire za izvoz. Zbog takvog administriranja roba stoji na lageru, a istovremeno je i novac zarobljen.

  Kada je u pitanju, na primer, izvoz junećeg mesa pomoćnik republičkog ministra poljoprivrede prof. dr Petar Munćan kaže da je najveći problem to što naše klanice još ne zadovoljavaju sve potrebne propise Evropske unije i što nemamo referentne laboratorije čije bi rezultate i analize prihvatile zemlje u koje želimo da izvozimo. Da bi se prevazišla ova „komplikacija” dr Munćan najavljuje da će naša zemlja uskoro od evropske unije dobiti 6.000.000 evra upravo za formiranje šest referentnih laboratorija.
  Po rečima sekretara Udruženja za agrar Privredne komore Jugoslavije Milana Prostrana, izvozne kvote su jedan od najvažnijih kamena spoticanja izvoza. Mnogo administriranja i određivanje vremenskih rokova za dodeljivanje izvoznih kvota predstavljaju ograničenje, čak i drastično utiču na smanjenje izvoza agrarnih proizvoda.
  - Potrebno je ukinuti sva ograničenja koje se odnose na izvoz, jer je očigledno da ona destimulativno deluju na domaće proizvođače, ali i na potencijalne strane partnere - kaže Prostran. - Samo u uslovima slobodnog izvoza možemo krenuti napred i dostići da za pet godina na svetskoj pijaci prodamo robu vrednu oko 850.000.000 dolara.
  I direktori velikih jugoslovenskih klanica se slažu da su izvozne kvote i dozvole smetnja značajnijem povećanju izvoza naših poljoprivrednih proizvoda. Stoka i meso se teško prodaju i pored toga što potiču iz zemlje u kojoj se proizvodi zdravstveno bezbedna hrana. Izvoznicima je dodatno opterećenje i to što moraju unapred da polože depozit od pet odsto vrednosti budućeg izvoza.
  Umesto da svake godine povećavamo izvoz, mi ga, nažalost, smanjujemo. Za ovu godinu predviđen je izvoz od 444.100.000 dolara, a da li će i ova „meta” biti pogođena, ostaje da se vidi.

  ZA MOST SLOBODE ODOBRENO 40 MILIONA EVRA ALI...

  Nema mosta bez tunela

  Most slobode, za čiju rekonstrukciju je odobreno 40 miliona evra, i tunel su celina, jer bez obnove i jednog i drugog nema saobraćaja između Srema i Bačke. - Ove godine u planu izrada projektne dokumentacije za obnovu tunela, a radovi sledeće građevinske sezone. - Prema gruboj proceni neophodno oko tri miliona evra

  Saobraćaj između Novog Sada prema Rumi i Šapcu, s jedne strane, te Beočinu i Iloku s druge, prekinut je pre tri godine NATO bombardovanjem. Srušen je Most slobode i oštećen tunel, koji povezuju sremsku i bačku stranu glavnog vojvođanskog grada.
  Pripreme za rekonstrukciju mosta su u toku i ovih dana bi trebalo da se izabere izvođač. Za obnovu je odobreno 40 miliona evra a, prema sadašnjim računicama, posao, koji bi mogao početi ove jeseni, trebalo bi se završi do avgusta 2004. godine. Međutim, vozila i pešaci sa Mosta slobode ulaze ravno u tunel, o čijoj se obnovi malo govori. A most je od tunela nedeljiv, jer bez njega prelaz preko reke ne vodi nigde.
  - Šteta na tunelu nije mala, a nigde se i ne pominje u programu obnove grada, koji je sačinjen odmah posle bombardovanja - kaže Momčilo Šotra, samostalni referent za izgradnju saobraćajnica, uz opasku da je to neverovatno, jer je popisano svako i najmanje oštećenje na i najmanjoj kućici. - Tunel se mora obnoviti istovremeno kada i most, jer samo zajedno mogu prihvatiti saobraćaj sa sremske i bačke strane Novog Sada.

Prilika za projektante i graditelje   Planirano je da se najpre sakupe ponude projektanata, koji će, izlaskom na teren, videti šta je potrebno za popravku tunela. Momčilo Šotra upozorava da izbor može da potraje veoma dugo, jer, nakon što Komisija sačini predlog, Upravnom odboru ponekad treba i mesec dana da se sastane.   Što se tiče samih projektanata, naši sagovornici procenjuju da im i nije potrebno mnogo vremena, međutim, Šotra kaže da se često predugo čekaju razne saglasnosti javnih komunalnih preduzeća, tako da bi bilo dobro da se s poslom počne što pre. Ako bi se, naredne zime završile sve predradnje, sledeće godine bi mogao da se izabere izvođač radova, koji bi najeverovatnije, za tri do četiri meseca završio posao. Vremena, dakle, ima, samo još treba odrediti izvore finansiranja.