ISTRAŽIVANJA - KORUPCIJA U NOVIM USLOVIMA:

  Balkanska narukvica

  Kako građani Srbije ocenjuju nivo korumpiranosti društva i države i da li se u tome razlikuju od građana Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije i Crne Gore

Kako nazvati društvo u kome se misli da je podmićeno, potkupljeno ili podmazano 79 odsto carinika, 70 odsto lekara, 67 odsto policajaca, 62 odsto advokata 59 odsto političara, 58 odsto biznismena? Ovo pitanje predstavlja poentu najnovijeg istraživanja javnog mnjenja o korupciji koje je Centar za proučavanje alternativa (CPA) u januaru i početkom februara obavio u Srbiji (na uzorku od 1509 ispitanika) i u Crnoj Gori (563). To je istraživanje deo kompleksa istraživanja u zemljama jugoistočne Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Srbija i Crna Gora) u kojima je anketirano oko 8000 ljudi. Korupcija je i dalje viđena kao "uspešan metod", nešto što "osuđuju ali primenjuju" građani na Balkanu (uzaludno se beži od tog slavnog i romanesknog geografskog pojma u nejasno ime Jugoistočna Evropa).

Lista sumnji

Raširenost korupcije među javnim službenicima (ocene od 1 do 10)

2001. 2002.

Albanija 6,8 7

BiH 6,2 6

Bugarska 6,4 6,5

Makedonija 5,8 6,8

Rumunija 7,3 6,9

Hrvatska 5,8 5,3

Srbija 6,6 6

Crna Gora 5,8 6

Relativno visoke negativne ocene pokazuju da su građani skloni da ocene da se korupcija povećava u Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Crnoj Gori. Najveći pesimizam i sumnja da se korupcija može suzbiti iskazani su u Makedoniji, Rumuniji i Srbiji.

Tri petine građana Srbije (60 odsto) tvrdi da su gotovo svi službenici u javnom sektoru korumpirani ili da je korumpirana većina njih. Oni tvrde da za tu pojavu znaju iz sopstvenog iskustva (22 odsto), zato što o tome pišu novine (23), ili zato što su im tako pričali rođaci i prijatelji, a istraživači uočavaju da u tim opštim predstavama ipak dominiraju stereotipi i glasine. Kada se generalna ocena o korupciji (60 odsto) koriguje pomoću odgovora baziranih na navodnom neposrednom iskustvu ispitanika, dobije se duplo niži procenat raširenosti korupcije. Međutim, i taj nalaz istraživača možda zahteva dodatna objašnjenja i korekcije. Oko 22 odsto ispitanika, na primer, tvrdi da ima sopstveno iskustvo u "podmazivanju", "diškreciji", ali i kada se taj podatak raščlani, ispada da je među onima koji su imali takvo iskustvo 51 odsto podmićivao carinike, 45 odsto policajce, 40 odsto lekare, 26 odsto univerzitetske profesore ili univerzitetske službenike. E sad, kad se ukrste ti procenti (22 odsto od 6 miliona punoletnih stanovnika Srbije, pa među njima 26 odsto), ispada da je više od 350.000 ljudi potkupljivalo univerzitetske profesore! Ali, tu nešto očigledno ne štima – studenata imao oko 120.000, a univerzitetskih profesora može biti oko 12.000, pa ispada da je svaki student podmazao troje profesora i da je svaki profesor u toku prošle godine u proseku primio 30 "narukvica".

Očigledno je da ljudi "projektuju" svoje nezadovoljstvo u dokazivanje da je elita korumpiranija nego što objektivno može biti. To očigledno preterivanje predstavlja, međutim, dodatni indikator široko raširene svesti da je društvo bolesno, da su njegovi temelji crvotočni, da su najvažnije društvene funkcije i čitava elita pod veoma velikom sumnjom, a da nastavlja rat građana s državom uz neku vrstu samoopravdavanja.

Emocije

Kako se oseća onaj ko je službeniku dao novac? (procenat odgovora)

Zadovoljan 29

Ljut 21

Uvređen 15

Posramljen 17

Ne zna 18

Korupciju među tri najvažnija društvena problema (uz siromaštvo i kriminal) uvršćuje 29 odsto ispitanika sa osnovnom školom, 40 odsto ispitanika sa srednjom i 43 odsto ispitanika sa visokom školom. Istovremeno, obrazovaniji u većem procentu od drugih izjavljuju da su prošle godine korumpirali policajce, univerzitetske profesore, biznismene, poreske službenike, istražne organe...

Najizloženiji

Ako vam je neko tokom proteklih godinu dana tražio nešto (uslugu, novac, poklon) da bi vam za uzvrat rešio neki vaš problem, da li je to bio (uzeti su u obzir samo oni koji su imali kontakt – u procentima)

1. Carinik 51

2. Policajac 45

3. Lekar 40

4. Biznismen 32

5. Univerzitetski profesor ili službenik 26

6. Opštinski službenik 25

7. Poreski službenik 23

8. Sudija 22

9-10. Nastavnik u školi 21

9-10. Istražni organ 21

11 Javni tužilac 18

12. Službenik u ministarstvu 16

13. Opštinski odbornik 13

14. Bankar 14

15. Poslanik u skupštini 8

Rast korumpiranosti u toku prošle godine građani primećuju kod lekara (61 na 70 odsto), kod školskih nastavnika (25 na 34 odsto), univerzitetskih nastavnika (sa 34 na 42 odsto), opštinskih službenika (sa 46 na 51 odsto). Opadanje korumpiranosti građani primećuju kod službenika u ministarstvima (sa 56 na 45) sudija (sa 64 na 57), istražnih organa (sa 57 na 49), poslanika u skupštini (sa 57 na 45), ministara (sa 55 na 46 odsto).

Sredstva

Šta bi podstaklo na uključivanje u borbu protiv korupcije? (procenat odgovora)

Odlučna državna politika 61

Veće uključivanje građana 57

Broj sudskih presuda 55

Zaštita građana koji prijave korupciju 55

Porast broja krivičnih prijava 54

Poverenje u antikorupcijske organizacije 53

Osnivanje antikorupcijske organizacije 53

Kampanja protiv korupcije u medijima 48

Postojanje nagrada za prijavu korupcije 33

Uočljivo je da antikorupcijske medijske kampanje kojima se sada pribegava nisko kotiraju, a da je uvođenje nagrade za cinkarenje od strane dve trećine ispitanika odbačeno kao neprihvatljivo.

Kritika Vlade

Da li Vlada Srbije ulaže napore da otkloni korupciju među...

da; ne; ne zna

Biznismenima 18 57 27

Vladinim službenicima 19 54 27

Nižim službenicima 24 49 27

Tri najvažnija faktora koja utiču na korupciju, po oceni građana: težnja ljudi na vlasti da se obogate (45 odsto), male plate službenika (43 odsto), neodgovarajuće zakonodavstvo (37)...

Korupcije će uvek biti, ali se ona može zaustaviti, smatra 38 odsto ispitanika; može se iskoreniti, misli 15 odsto, ne može se zaustaviti, miri se 9 odsto.

Postoji, dakle, protivrečna svest o tome da bi nešto svakako moglo i moralo hitno da se učini na konsolidaciji ugleda najvažnijih društvenih institucija. Anketirani građani smatraju da je najefikasniji način za suzbijanje korupcije zatvorska kazna (28 odsto), zabrana bavljenja profesijom, (23 odsto), visoke novčane kazne (21 odsto), gubitak posla (21 odsto). Devetnaest puta je veći procenat onih koji smatraju da treba kazniti korumpiranog od procenta onih koji bi kaznili "koruptora" (38:2).

Tako građani govore kad ih pitaju o tzv. maloj korupciji, takozvanoj narukvici. Od odgovora o takozvanoj velikoj korupciji tipa "ne pitaj me za prvi milion, ostalo je čisto" goreo bi papir.