VOJVOĐANSKI ALPINISTI NA ELBRUSU, NAJVIŠOJ KOTI EVROPE

  Elita na vulkanskoj dvogrboj kamili

  Jugosloveni su se definitivno odomaćili na vrhu mitskog Kavkaza: nedelju dana pre planinara iz Novog Sada i Subotice, pojačanih gostima iz Repulike Srpske, uspon još jednog jugoslovenskog tima je ovekovečila ekipa niške televizije

  Kavkaz, ledena planina, divovskih grebena i glečera, proteže se 1.500 kilometara između Crnog mora i Kaspijskog jezera, između Rusije i Gruzije, na granici Evrope i Azije. Po Larusovoj enciklopediji, najviši vrh Kavkaza - zapadni Elbrus, visok 5642 metra, najviši je vrh Evrope. I alpinisti sveta više ne smatraju najvišim vrhom Starog kontinenta Mon Blan (4807 m.) u Francuskoj, već Elbrus u Rusiji. Ovaj ugašeni vulkan čine tri vrha: jugozapadni (5600 m), istočni (5621 m) i zapadni (5642 m). Prve planinare Kavkaz je privukao 1807. kada je na jedan od njegovih vrhova - Kazbek (5047 m) pokušao da stupi H. J. Klaprot. Kavkaska vojska je 1829. organizvala, pod rukovodstvom generala Emanuela, ekspediciju na Elbrus. Desetog jula te godine vodič Kiral Haširov je stupio na istočni Elbrus. Mnogo je godina trebalo da prođe dok vrhovi Kavkaza nisu postali sastajalište evropske planinarske elite. Engleska ekspedicija je bila među prvima. Godine 1874. uputila se u moćan planinski lanac na kraju sveta, bar im je tada tako izgledao, i osvojili zapadni Elbrus.

  Mala crna tačka

  U masiv Kavkaza Vojvođani prvi put zalaze polovinom osamdesetih godina prošlog veka. Ove godine, po deseti put, Planinarsko-smučarski savez Vojvodine organizuje ekspediciju na Elbrus. Sačinjavali su je planinari iz Novog Sada, Subotice i dvojica iz Republike Srpske, kao gosti. Nedelju dana ranije moćna planina primila je još jednu ekspediciju iz Jugoslavije, šestočlanu, u kojoj su bila po dva planinara iz Srbije, Vojvodine i RS. Pratila ih je dvočlana ekipa TV Niša.
  Pred planinarima sa dna Panonskog mora, iz ravne Vojvodine, bio je 4.000 kilometara dug put do Naljčika, glavnog grada Kabardino-Balkarske republike. Uzanim putem kroz dolinu reke Baksan, koja izvire iz grotla glečera Azau, prebacuje se u planinsku zonu Prielbrusija, u neposrednoj blizini masiva Elbrusa. Idealno mesto za aklimatizaciju, 2350 metara nad morem. Planinski vrhovi, nepregledni glečeri i surove litice su na dohvat ruke.
  Žičarom sedešnicom, visoko preko dolina, potoka nabujalih od topljenja snega sa padina Elbrusa i ogromnog kamenja okamenjene lave, deset planinara stiže do Garibašija, na 3850 m. Bela kupa Elbrusa zaparala je čisto nebo. Sa druge strane doline Baksan pruža se lanac crnih, strmih litica, koje nadvisuje vertikalna dvoglava Užba (4710 m).
  Sutradan su zakoračili na snežnu padinu koja se proteže od vrha Elbrusa i koju neće napuštati narednih nekoliko dana. Satima se penju i uvek ista slika je pred njima: dvogrba kamila vulkanskog grotla Elbrusa im se čini nedostižno daleko, a mala crna tačka u belom moru snega, gde je predviđeno noćenje, nikako da se počne približavati. Strmina nije velika, ali propadanje u raskvašeni sneg iscrpljuje. Nekoliko koraka hoda, a zatim predah.

  Sva lepota u magli