TIJANA STAJŠIĆ, MIS JUGOSLAVIJE 2001.

Iako me izvrgavaju ruglu, znam - uspela sam!

"Kad sam čula da sam ušla među prvih deset, kolena su počela da mi klecaju. Nikoga nisam videla oko sebe, niti sam bilo šta čula. Užas!"

Ovogodišnja svetska smotra lepote, održana 16. novembra u San Sitiju, za nas će ostati upamćena po dve stvari. Prvo i najbitnije, naša predstavnica Tijana Stajšić se plasirala među deset zvanično najlepših devojaka na svetu. Drugo, a ujedno i ono o čemu se više govori, jeste gaf koji se našoj misici desio kada je pre konačne odluke žirija izašla na scenu i pokazala svoje (ne)znanje engleskog jezika. Sredina u kojoj živimo je takva kakva jeste, pa nas uvek više zanimaju negativne stvari, u ovom slučaju Tijanin gaf, nego ono na šta bi svi trebalo da budemo ponosni - činjenica da je naša predstavnica po prvi put u poslednje tri decenije uspela da se plasira u "top ten".

Mesec dana pre finalne večeri Tijana je otputovala u Južnu Afriku na pripreme i u samom startu je doživela maler. Naime, nestao je kofer sa svim stvarima koje je ponela. Na svu sreću, Tijanine stvari su već za nekoliko dana pronađene i vraćene joj, a ona je tada u izjavi za list "Tina" rekla da se nada da se ne mora malerom završiti ono što malerom započne. Slučaj je tako hteo da se nade ove sedamnaestogodišnje Somborke ne obistine, pa je i njen boravak u Južnoj Africi završen malerom. Umesto da po povratku u Beograd govori o utiscima, egzotičnim predelima koje je videla, druženju, Tijani se ovih dana uglavnom postavlja samo jedno pitanje: "Šta se u stvari desilo i zašto u ključnom trenutku pored sebe nije imala prevodioca?"

"Najpre bih htela da kažem da ovakav uspeh uopšte nisam očekivala", rekla je Tijana na samom početku razgovora za "Svet" i nastavila: "Nakon tačno dvadeset i sedam godina konačno se čulo ime Jugoslavije u trenutku kada je žiri izbora za mis sveta proglasio deset najlepših devojaka. Kada sam to čula osetila sam silno uzbuđenje, neki neprijatan osećaj koji je nemoguće rečima opisati. I pored toga što iza sebe imam nekoliko titula i iskustvo na brojnim takmičenjima i karate turnirima, odjednom su kolena počela da mi klecaju, dok je trema postajala sve izraženija. Nikoga nisam videla oko sebe, niti sam bilo šta čula. Užas! Vesna Jugović je nekako uspela da savlada gužvu i da dođe do bekstejdža, pronašla me je i videla u kakvom stanju se nalazim. Pored Vesne je bila devojka koja je inače prevodilac 'Miss YU' kompanije..."

* To je Aleksandra Kokotović, mis YU Amerike?

Da, Aleksandra je u San Sitiju bila kao prevodilac "Miss YU" kompanije. Vesna je primetila da me je obuzela neverovatna trema i da ništa ne čujem, pa je u tom trenutku rešila da na scenu izađem sa prevodiocem. Međutim, to nije bilo moguće. Režiser nije dozvoljavao nikakve izmene jer je sve unapred bilo isplanirano, pa i to kojoj devojci je potreban prevodilac, a kojoj nije. Na generalnoj probi je odlučeno da meni ne treba prevodilac jer sam pokazala znanje engleskog jezika.

* Da pojasnimo, u čijoj nadležnosti je bilo obezbeđivanje prevodioca? Da li je to trebalo da uradi "Miss YU" kompanija ili organizatori svetskog izbora?

Tri dana pre finala smo imali generalnu probu, tako da su tom prilikom sve devojke imale kraći razgovor sa članovima žirija. Postavljali su nam pitanja, mi smo odgovarale i na osnovu toga su procenili kojoj devojci treba prevodilac. Na generalnoj probi sam odgovarala na tečnom engleskom jeziku. Uostalom, u toku priprema za nas je bila zadužena žena sa kojom smo mogli da komuniciramo samo na engleskom jeziku, tako da je i njena preporuka bila da mi ne treba prevodilac jer se uverila da dobro poznajem engleski jezik. To pitanje se više uopšte nije postavljalo do finala. Dakle, odluka o tome kojoj devojci je potreban prevodilac, a kojoj nije, u isključivoj je nadležnosti organizatora izbora za mis sveta.

* Dobro, izašla si na scenu i...

Najiskrenije govoreći, ja se i ne sećam šta se na sceni dešavalo. Zujanje u ušima, neki čudan osećaj... Voditelj je govorio, videla sam da mi nešto pokazuje, ali ga uopšte nisam čula zbog treme.

* Ali si mu rekla da je tvoj engleski bolji od njegovog srpskog!

Ha, ha, ha... Da, rekla sam to, ali verujte mi da od silnog uzbuđenja nisam znala šta govorim. Prilikom prvog izlaska, u publici, u drugom redu sam videla našeg ambasadora i članove ekipe "Miss YU" kompanije, a prilikom tog spornog razgovora sa voditeljem, ni njih više nisam videla. Još jedna stvar, kada je trebalo da napustim scenu, krenula sam prema publici, umesto u bekstejdž, pa su morali da me upozore i da mi pokažu pravac. Bila sam maksimalno zbunjena.

* Razumljivo, ali i pored toga svi se pitaju kako si mogla na pitanje o tome kako bi svet izgledao da njime vladaju žene, da govoriš o svojoj karate veštini?!

Ponavljam da je trema jedini razlog.

* Iskreno, kako je Vesna reagovala kada si se vratila u bekstejdž? Da li je bilo kritika?

I ona je bila uzbuđena. Najpre mi je čestitala, a tek kasnije smo razgovarale o utiscima. Kritika nije bilo, ali je bilo suza, i to radosnica. Odmah nakon izbora smo otišli na koktel i zauvek će mi ostati u sećanju trenutak kada mi je prišao Džeri Springer lično, zagrlio me, poljubio, čestitao i tek onda rekao da oseća grižu savesti ako je možda on prouzrokovao moju zbunjenost i tremu. Rekao mi je i to da sam ja po njegovom mišljenju tamo bila najlepša devojka. Čak i posle zvaničnog govora devojke koja je izabrana za mis sveta 2001, gospodin Srpinger je ustao, zaustavio muziku i sve ono što je meni rekao ponovio je pred svim tim ljudima koji su potom aplaudirali i meni i "Miss YU" kompaniji.

* Da li ti je bar neko u San Sitiju zamerio zbog gafa?

Niko mi nije zamerio, tamo su mi samo čestitali. Negativne komentare i kritike sam čula tek kada sam došla u Beograd. Začudilo me je to što se podiglo toliko prašine i što su neki počeli da izvrgavaju ruglu i mene i kompaniju Vesne Jugović. Mora se priznati da je ovo ipak veliki uspeh i trijumf naše lepote, bez obzira što neki to pokušavaju da pretvore u neuspeh.

* Nakon svega, da nije bilo problema sa engleskim, misliš li da bi postigla još zapaženiji uspeh?

Pripreme su trajale četiri nedelje, a nas su posmatrali dvadeset i četiri sata dnevno. Ocenjivali su naše ponašanje i svaka greška je značila minus, a svaki dobar postupak - plus. Uglavnom se svi slažu u oceni da bi još bolje prošla da nije bilo tog gafa. Govorili su da je trebalo da se nađem među prvih pet, ako ne i prve tri devojke.

* Na koji način svi ovi negativni komentari utiču na tebe?

Čula sam sve i svašta, u novinama sam pročitala kojekakve tekstove, ali verujte mi da to uopšte ne utiče na mene. Zadovoljna sam uspehom koji sam postigla i to je najbitnije u celoj priči. I meni je krivo što je sve ovako ispalo, ali neću da dozvolim da negativni komentari pokvare moje raspoloženje.

* Mogle su se čuti i neke zamerke da je trebalo da imaš bolju i lepšu haljinu...

I to je nešto što sam čula tek kada sam stigla u Beograd. Džulija Morli mi je u nekoliko navrata dala komplimente govoreći da mi je haljina lepa i da mi dobro stoji. To su mi govorile i ostale devojke. Moja haljina je tamo primećena i ovom prilikom bih htela da se zahvalim Gordani Žunović koja je kreirala haljinu koju sam nosila u finalnoj večeri.

* Po čemu ćeš pamtiti jednomesečni boravak u Južnoj Africi?

Pre svega po uspehu, a onda po divnoj atmosferi koja je vladala sve vreme. Sve se dešavlao po protokolu, tako da nismo imale vremena za izlaske. Bilo je to fantastično druženje, tako da sam sa nekim devojkama razmenila telefone i verujem da ćemo nastaviti da kontaktiramo i nakon izbora. Pre svega mislim na moju cimerku, mis Poljske, a lepo sam se družila i sa Ana Mirjanom Račanović, misicom iz Bosne, Rebekom Dremelj iz Slovenije, kao i Rajnom Raguž iz Hrvatske.

* Na kraju, kakvi su ti planovi?

Gospođa Morli je već razgovarala sa Vesnom Jugović oko mog angažovanja na revijama koje će ona organizovati, a o ostalim planovima je još rano da govorim. Tek će biti prilike.