MILAN OBRADOVIĆ, DIREKTOR NACIONALNOG BIROA INTERPOLA ZA JUGOSLAVIJU
Spremite se, Interpol dolazi
Jugoslavija je jedan od 18 osnivača Interpola, a iz ove organizacije isključena 1993. godine. - Presečen put narko-mafiji u Baru. - Albanska narko-mafija danas vlada Evropom. - Petnaest ljudi u centru vodi sve poslove u jugo-podzemlju

U Budimpešti danas počinje 70. zasedanje Generalne skupštine Interpola. Na tom zasedanju Savezna Republika Jugoslavija će, kako se najavljuje, biti vraćena u Interpol posle osam godina, pošto je 1993. godine isključena iz ove organizacije. Na skupu u glavnom gradu Mađarske, koji će trajati naredna četiri dana, do 28. septembra, našu zemlju predstavljaće i direktor Nacionalnog biroa Interpola za Jugoslaviju ujedno i načelnik Uprave kriminalističke policije SMUP-a Milan Obradović, koji je u intervuju "Dnevniku" rekao:
- Naš povratak u Interpol višestruko je značajan. Pre svega, ulazimo u telekomunikacionu mrežu sa milionima podataka. Biće nam dostupne sve informacije o putevima kriminala i izvršiocima kriminalnih radnji, a omogućiće nam i obezbeđivanje veće sigurnosti naše teritorije. Takođe, bićemo uključeni i u mnoge programe, savetovanja, seminare, što će naročito poboljšati borbu protiv organizovanih grupa kriminalaca. Članstvo u Interpolu znači i pomoć u obučavanju kadrova, ali i tehničkom opremanju naših policijskih službi.
Istorija Interpola duga je 87 godina. Na prvom međunarodnom kongresu sudske policije, koji je održan 1914. godine u Monaku, razmatrana je i mogućnost kreiranja međunarodne policijske kartoteke i usaglašavanja ekstradicionih postupaka. U Beču je 1923. godine održan drugi međunarodni kongres sudske policije. Tom prilikom osnovana je i međunarodna komisija kriminalističke policije (CIPC) sa sedištem u tom gradu.
Posle Drugog svetskog rata, 1946. godine obnovljen je rad CIPC-a, a novo sedište je Pariz. Usvojen je i novi statut, a skraćenica imena organizacije postaje Interpol. Međunarodna komisija policije 1956. godine postaje međunarodna organizacija kriminalističke policije OIPC - Interpol. Od 27. novembra 1989. godine sedište Interpola je u Lionu.
Osnovni zadaci ove organizacije definisani su članom 2. Statuta: "obezbeđivanje i razvijanje najšire recipročne pomoći svih organa kriminalističke policije u okviru zakona koji postoje u raznim zemljama i u duhu Univerzalne deklaracije o pravima čoveka" i "utvrđivanje i razvijanje svih institucija sposobnih da efikasno pomažu u prevenciji i represiji prekršaja iz opšteg prava". Član 3. istog Statuta precizira da se "svaka aktivnost ili intervencija po pitanjima ili slučajevima sa političkim, vojnim, religioznim ili rasnim obeležjem najstrože zabranjuje Organizaciji".
Jugoslavija je jedan od 18 osnivača Interpola. Na 62. zasedanju Generalne skupštine Interpola u Arubi 1993. godine usvojena je rezolucija po kojoj Savezna Republika Jugoslavija ne može automatski da u Interpolu nastavi članstvo bivše SFRJ. Tada je i odlučeno da SR Jugoslavija mora da zatraži ponovni prijem u članstvo ukoliko želi da bude član Interpola. Zbog političkog stava prethodne vlasti, koja je insistirala na kontinuitetu SFRJ, nije podnošen zahtev za prijem u ovu organizaciju.
· Da li je u proteklih osam godina bilo nekih kontakata sa Interpolom?
- Posle prestanka našeg članstva u Interpolu, od 1993. do 2000. godine sa tom Organizacijom su održavani povremeni kontakti preko Saveznog ministarstva inostranih poslova. Mi smo u ovom periodu bili isključeni i iz svih redovnih aktivnosti Interpola kao što su kongresi, savetovanja, seminari, kao i iz njegove telekomunikacione mreže. Samo je sa pojedinim članicama Interpola održavana saradnja na bilateralnoj osnovi.
· Ima indicija da kroz našu zemlju vodi put krijumčara droge. Letos je, na primer, objavljeno da je sprečeno krijumčarenje 20 kilograma kokaina iz Južne Amerike preko luke Bar u SRJ. Kako je to izvedeno?
- Naša zemlja se nalazi na poznatoj "Balkanskoj ruti" krijumčara narkotika. Akciju, u kojoj je zaplenjeno 20 kilograma kokaina, izveli su zajedno Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, MUP Srbije i Crne Gore, Savezna uprava carina i američka agrencija za suzbijanje narkotika DEA. Operacija je počela u maju, a već 1. juna smo imali plen u rukama. Bar je bio jedan od glavnih ulaza kokaina na Balkan. Međutim, pošto crnogorska policija vrlo profesionalno vodi borbu protiv narko-mafije, mislim da će ovaj krak "Balkanske rute" preko Bara uskoro biti zatvoren.
· Svesni smo činjenice da organizovani kriminal postoji u Jugoslaviji. Kakva su Vaša saznanja o mafiji u Jugoslaviji danas?
- Naša zemlja jeste mala, ali ima svoj organizovani kriminal. Raspolažemo podacima o strukturi, organizovanosti i raširenosti jugoslovenske mafije. NJeno jezgro je malo, ima do 15 ljudi u centru, koji vode sve poslove u jugoslovenskom podzemlju. Ostali članovi mafije su uglavnom stalni i povremeni saradnici ovog centra.
· U Evropi se sve više govori i piše o snazi albanske mafije. Kakva su Vaša saznanja o tome?
- Albanska narko-mafija danas vlada Evropom. Preuzela je primat od ruske mafije i danas valja samo drogu prve klase: heroin i kokain. Albanska mafija, uz to, dominira i u poslovima prostitucije, ilegalne trgovine ljudima, krijumčarenju oružja i pranju novca u Evropi. Ona je trenutno najjača kriminalistička organizacija na Starom kontinentu. Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova prikuplja i analizira sve informacije koje se odnose na albansku mafiju, a ulaskom u Interpol našoj zemlji će biti olakšano suzbijanje svih oblika kriminala.

Interpol nema podataka o Marku i Dafini

· Da li jugoslovenski Biro Interpola ima bilo kakve informacije o odbeglom Marku Miloševiću, o Dafini Milanović i o licima sa haških poternica: Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću i Milanu Martiću?
- Nacionalni biro Interpola u Jugoslaviji nema nikave podatke o Marku Miloševiću. Mi njega ne tražimo, niti se iko od kolega iz Evrope i SAD interesovao za Marka Miloševića. Ni za druga lica koje ste naveli nije raspisana odnosno nije dostavljena međunarodna poternica od strane Interpola ili neke strane države, kao ni naših pravosudnih organa.
Postoji u Interpolu samo jedna uopštena procena da su Srbija i Crna Gora, odnosno Jugoslavija, rizično područje za šverc cigareta. Mislim da je taj šverc suzbijen i da duvanska mafija nije evropski problem, kako to neki žele da predstave u javnosti.

Predata nam 21 osoba

Na osnovu raspisanih međunarodnih poternica, Saveznoj Republici Jugoslaviji je ove godine isporučena 21 osoba. Najviše ekstradicija bilo je iz Austrije, Nemačke i Italije. Iz Nemačke su nam, pored ostalih, izručeni Puniša Rmuš, Mileta Dimović, Đuro Petrović, Dragoslav Sebić, Dejan Zoraja, Raša Petrović, zbog ubistava. Italija nam je izručila Vlastimira Stokića i NJegosava Kušića zbog razbojništva, Miodraga Maksimovića zbog ubistva i Skendera Kasumija zbog pokušaja ubistva. Iz Austrije SRJ su izručeni Nebojša Stanković zbog trgovine drogom, Banjo Domazetović i Mita Adamović zbog ubistva, Dragan Atanasijević zbog razbojništva, Ninoslav Horvatić, Saša Živanović i Arafat Rupić zbog teških krađa...
Istovremeno, jugoslovenski Biro Interpola ima zahteve za potragom, hapšenjem ili izručenjem 50 lica. Reč je uglavnom o strancima za koje se pretpostavlja da mogu u jednom trenutku da se nađu na teritoriji Jugoslavije.

M. B. Jakšić

UĆUTALI SE I VLAST I UDRUŽENJA ŠTEDIŠA
Šta je sa „kockarskom” štednjom?
Sve propale štedionice imaju kakvu-takvu imovinu pa očekujemo bar simboličnu nadoknadu

Povodom štednje u propalim privatnim bankama i guverner Dinkić i ministar finansija Đelić nedavno su izjavili: „Ko im je kriv, što su se kockali?” Gospodo, tada sam se „kockao” pa sam izgubio, sad se ne kockam pa gubim još više, i to svakodnevno. O tome u čemu sada gubim ne bih nepotrebno trošio reči, jer svakodnevno sve teže živi većina stanovništva ovoga društva i jasno im je na šta mislim.
Bio sam jedan od onih najsitnijih deviznih „kockara”, kako nas vlast naziva, a sad sam jedan od mizernih penzionera. Za mene je jedna marka veća nego hiljadu maraka za nekog biznismena i mafijaša. Gospodo, ja ne tražim da mi se moj opljačkani mali novac vrati iz Vladinog budžeta, niti iz Dinkićevog trezora, već tražim onoga koji me je u ono vreme opljačkao. Poznato je da su tada bile tri veće štedionice: Dafiment, Inos ( u Paraćinu) i Jugoskandik. Pitam resorna ministarstva policije i pravosuđa, ministre Mihajlovića i Batića: gde su sada Dafina Milanović i Bora Kostić iz Paraćina, šta je sa Jezdimirom Vasiljevićem?
Nedavno je guverner Dinkić izjavio da je potrebno nekoliko godina da se ažurira finansijska dokumentacija Dafiment banke (u stečaju). Verujte, bilo mi je i tužno i smešno. Mi, u ono vreme devizni „kockari”, na zahtev Stečajnog veća Okružnog privrednog suda u Beogradu, po pitanju potraživanja štediša Dafiment banke poslali smo fotokopije ugovora i priznanice, uz poštansku povratnicu. Zar to nije dovoljno da se utvrde ukupna potraživanja štediša? Gospodo, nemojte biti smešni i pričati nam naivne priče. Sve se to može brzo, jednostavno i lako utvrditi na osnovu te dokumentacije.
Uporno se ističe da smo mi pravna država, pa ako to jesmo, onda treba da se zna i kako se to u pravnoj državi radi. Sve te propale štedionice imaju i neki svoj kapital (pokretnu i nepokretnu imovinu). Prema tome, sve to pod hitno mora ići na doboš, bez puno mudrovanja. Na taj način koliko-toliko obeštetite štediše, makar simbolično u odnosu na uloženu sumu.
Ne mogu da zamislim da se predstavnici svih Udruženja deviznih štediša ne oglašavaju i ne pozivaju štediše na masovni protest u svim gradovima u isto vreme. To što je tada učinjeno jeste pljačka, kriminal, a ako aktuelna vlast povodom toga ništa ne preduzima, onda su i oni saučesnici te pljačke i tog kriminala.
Poručio bih ministru Batiću i Mihajloviću da se malo i ovom problematikom pozabave, a ne samo prebrojavanjem leševa iz masovnih grobnica. I, pitam aktuelnu vlast dokle će se za svoje greške i neuspehe u radu pozivati na prethodni režim, šta su do sad kapitalno uradili. Da prethodni režim, „diktatorski”, nije sagradio kakve-takve mostove u Novom Sadu, građani Bačke i Srema i dan-danas bi prelazili Dunav skelama i čamcima. To je samo jedan u masi primera. Gospodo, pokažite se i dokažite.

Marko Petrović
Novi Sad

Obećanja, obećanja

Naši rukovodioci su zaista dokazali da je pokrenuta teška industrija. Manji kompleksi rade punom parom, što se primeti. Mlađa generacija, a i starija, poboljšala je svoj materijalni položaj, a od sreće i zadovoljstva se sklapaju bračne zajednice i raste natalitet.
Naša demokratija je dostigla visok autoritet time što je dozvolila homoseksualcima skupove i osnivanje legalnih udruženja. Milicija je zaustavila sve kriminalne radnje i stala mafiji na put. Građani su zadovoljni čvrstim zakonima i procvatom privrede.
Cene su u opadanju, a zapošljavanje u porastu. Od svojih penzija i plata možemo da platimo struju, stan, telefon, porez, komunalije i da nam ostane za lep život. To su naši rukovodioci obećali.
Nažalost, i dalje samo obećavaju, a svako je mogao da prepozna da od ovako lagodnog života nema ništa. Nemamo ni za najosnovnije potrebe. Kriminal nije zaustavljen. Mlađa generacija ne može da se ponosi državom u kojoj živi jer joj ništa ne pruža. Dugogodišnje propadanje se i dalje nastavlja.

Jovan Bogdanović
Novi Sad

POVODOM PROGLASA GRAĐANSKE AKCIJE ZA PRAVO NA OBRAZOVANJE BEZ VERSKE I POLITIČKE INDOKTRINACIJE
Veronauka nije izvor diskriminacije
Ne krši se princip laičke države uvođenjem veronauke u škole jer najveće svetske države imaju izvornu religiju kao jedan od stubova nacionalne svesti, etike i dostojanstva uz ravnopravno prisustvo drugih verskih zajednica

Nevladine organizacije i potpisnici proglasa protiv uvođenja veronauke u škole ne mogu biti iole ozbiljan faktor, ili imati uticaj na svenarodnu volju verujućih i priznatih konfesija - verskih zajednica. Vraćaju nas u ateizam ove nazovi demokratske organizacije, koje često sebe nazivaju neprofitnim, a svi zajedno (organizacije i pojedinci) imaju zavidna primanja, privilegije i javne nastupe da bi razarali osetljivo tkivo priznatih verskih zajednica i pomagali bezbroj samozvanih sekti.
Veronauka u školama ne krši princip laičke države, jer najveće svetske države imaju svoju izvornu religiju, koja pored sekularizma predstavlja stub nacionalne svesti, etike i dostojanstva, uz ravnopravno prisustvo drugih priznatih verskih zajednica. Sloboda savesti i veroispovesti ničim nije ugrožena.
Kad tvrdite da je veronauka izvor nedopustivih diskriminacija i konflikata na osnovu vere i drugih ubeđenja, mislite li na homoseksualizam? Vi ste, gospodo, svojim proglasom ušli u našu građansku i versku privatnost, koju zakon garantuje. Pobrinite se o svojoj "etici", kojom kao manjina osporavate većinsku volju.
Nisu ugrožena osnovna ženska prava, niti se podstiče ugroženost polova u obrazovnom sistemu. U Pravoslavnoj crkvi i žene imaju bogoslovsku školu za predavanje veronauke. Slično je i u drugim verskim zajednicama. Kome vi to prebacujete neravnopravnost?
Gospodo, veronauka svojim postojanjem, svojim činom, apostrofira želju, volju i radost miliona onih koji su dugo čekali na svoje pravo i ponos, a da ih pritom više niko ne plaši, ne preti im, a pogotovo ne neko od strane verujućih nepoznate, nepriznate, samozvane nevladine organizacije i pojedinaca.
Izaziva li veronauka sumnju u političke motive i razumevanje suštine verskih sloboda? Politička volja sekularne države i državnika je da narodu vrate versku slobodu koja mu je decenijama ugrožavana. Da stvore slobodu verskog izražavanja, međukonfesionalnu saradnju, zbližavanje vernika, podstaknu moralno mišljenje i ponašanje toliko potrebno zemljama u tranziciji, ali i u društvima visoke demokratije, gde "religija" profita i valute dominira.
Mnogo brinete o AP Vojvodini, koju kao primer ističete. Pa, gde vi živite?! Pogledajte nove crkve u Novom Sadu i drugim gradovima (pravoslavne, katoličke, protestantske, džamije). Pa, to traže vernici, građani ove države i pokrajine; nemojte ih, zaboga, braniti nepozvani. Budite advokati samo svojih prava, koja su zaista prevelika. Sami ste ih uzeli da biste držali lošu besedu bez sadržaja većini. I verskim i neverskim osećanjima građana nepozvano manipulišete i uznemiravate inače trusnu političku situaciju. Zahtevate da vlada stavi van snage svoju uredbu. Najviše što možete u demokratskoj, pravnoj, višekonfesionalnoj državi jeste da zamolite.
Apelujete na roditelje i decu da ne prihvate veronauku. Svojoj deci zabranite oba predmeta, nikoga nećete dirnuti osećanjem odbrane roditeljskih i dečijih prava. Mnoga će vaša deca zarad ljubavi, poštovanja i druženja i bez vas odlučiti šta je za njih dobro i lepo. Druge roditelje i decu ostavite na miru jer će vam mnogi odgovoriti na ovaj, ili grublji, način.
Većina, mi verujući, ne pomišljamo da uskraćujemo vaša prava i proglase. Naprotiv, želimo samo svojim tekstom da sačuvamo naša prava i izrazimo svoje mišljenje, jer smo pomenutim proglasom omalovaženi.

Lakše bi legalizovali marihuanu?

Ko ugrožava osnovna dečija prava u vaspitno-obrazovnom sistemu? Gospodo, vi se vašim intervencijama mešate u sveto pravo porodice da svoga malog člana vaspitava u duhu svoje vere. Čini mi se da biste lakše prihvatili legalizaciju marihuane kao demokratsko dostignuće nevladinih organizacija i pojedinaca u nekim zemljama. Zabrinuta gospodo, naučno, statistički, empirijski, kako već hoćete, dokazano je da među mladima koji uče veronauku gotovo da nema onih koji su u kategorijama delinkvenata, narkomana, alkoholičara, a o pružanju pomoći bližnjem i religioznom moralu i da ne govorim.
Koje to ustanovljene procedure i standarde o uvođenju novih predmeta povređuje veronauka? Gde ste bili, gospodo, u vreme: političke ekonomije, marksizma, socijalističkog morala, pljuvanja na religiozna osećanja svoga naroda, narodnosti i naciona?

Milan Pavkov
Novi Sad