ISTRAZIVANJE: GRADJANI I VLAST
VLADI PADA ZASTAVICA
Ucincima srpske Vlade u oblasti zivotnog
standarda nezadovoljno je 68 odsto gradjana,
dok samo sest posto izrazava zadovoljstvo.
Vlast i gradjani ne nalaze zajednicki jezik
ni kada je rec o reformama, jer vecina "hoce
sve i odmah"
Pise: Vesna BJEKIC (AIM)
SASVIM je razumljivo sto su gradjani Srbije,
pre svega, zainteresovani za poboljsanje
standarda i sto je za 67 odsto njih to u
ovom trenutku najvazniji cilj, kad se ima
u vidu cinjenica da 45 odsto stanovnistva
dotice "dno zivota" i nalazi se ispod praga
koji spaja i razdvaja krajnju bedu od podnosljivog
zivota. Na drugom mestu su mir i politicka
stabilnost, za koju se opredeljuje 50 odsto
ispitanika. Da su se gradjani odrekli nacionalnih
projekata i manuli ideja o "nebeskoj Srbiji"
svedoci podatak da je svega 13 odsto njih
medju tri kljucna cilja stavilo ocuvanje
granica Srbije, a samo osam odsto resavanje
nacionalnog pitanja.
U novi milenijum Srbija je usla s novom vlascu
resenom da sprovede celovite ekonomske reforme.
Pocetne teskoce u vidu otpora radnika i sindikata
novom setu zakona, protesti profesora, lekara,
rudara, govore da to nece ici bas lako. Ovdasnja
Vlada se, naime, znatno brze nego u ostalim
zemljama u tranziciji sukobila sa pojedinim
grupacijama radnika. I to mnogo brze i od
onog vremena koje se smatra pristojnim za
apstinenciju od socijalne konfrontacije,
ne dobivsi, cak, ni sto kurtoaznih dana.
Stice se utisak da je namah zaboravljena
citava decenija sunovrata i da, zapravo,
sloj stanovnistva na kojem se temeljio opstanak
bivseg rezima od novih vlasti "hoce sad
i hoce sve". S druge strane, vlast se nije
bas pretrgla da gradjanima dovoljno objasni
sta u srpskoj varijanti znace "krv, znoj
i suze". Neki, ne bez pakosti, primecuju
da Vlada bas to svoje figurativno obecanje
jedino dosledno ispunjava. Utisak je da se
euforija i vera u brzi boljitak sve vise
hlade i da ustupaju mesto razocarenju. Strpljenja
je, cini se, sve manje, a poverenje u novu
vlast opada...
Najnovija sondaza javnog mnjenja Srbije
pokazuje da je dosadasnjim ucinkom novih
vlasti u proseku nezadovoljna gotovo polovina
gradjana, svega 15 odsto je zadovoljno, dok
ostali (38 odsto) nisu ni zadovoljni ni nezadovoljni.
U rasponu od jedan (potpuno nezadovoljstvo)
do pet (potpuno zadovoljstvo), prosecna ocena
je prilicno losa - 2,49. Nista nije bolja
ni ocena prvih sto dana Vlade Srbije - 2,70.
S tim je u skladu i ocena 56 odsto gradjana
da oni i njihove porodice zive "tesko podnosljivo"
ili "nepodnosljivo".
Ovo su samo neki od zakljucaka istrazivanja
o politickom profilu gradjanskog nezadovoljstva,
koje je sproveo Centar za proucavanje alternativa
pocetkom juna na uzorku od 1.698 gradjana
Srbije u 62 opstine.
Zelja za boljim zivotom
Poredeci nalaze istrazivanja od pre pola
godine sa najnovijim junskim, rukovodilac
projekta Srecko Mihajlovic kaze da raste
broj nestrpljivih (sa 13 na 21 odsto), ali
i da 43 odsto gradjana ostavlja Vladi najmanje
godinu-dve da resi ono sto treba da resi,
a 24 odsto njih svoje strpljenje orocava
samo do kraja ove godine. "U sahovskoj partiji
izmedju Vlade i gradjana, Vladi preti - pad
zastavice", kaze Mihajlovic.
Podela reakcija gradjana na licna raspolozenja
i na njihovu procenu stanja u drustvu je
vrlo uslovna, jer nosi pecat licne, politicke
ili ideolosko-vrednosne orijentacije (na
primer, ublazavanje ocena ili "gledanje
kroz prste" bliskoj politickoj grupaciji
ako se smatra da je ona odgovorna za situaciju
u drustvu), pa se pojedine ocene ispitanika
mogu razlicito procenjivati. Recimo, i pored
nezadovoljstva radom Vlade, polovina ispitanika
buducnost vidi u optimistickim tonovima vezujuci
je za ocekivani dobar rad Vlade (u ranijim
istrazivanjima veliki broj ispitanika nije
video nikakvu perspektivu).
Kad je rec o opstem raspolozenju, po proceni
dr Bore Kuzmanovica, rastu pesimisticka raspolozenja
u poredjenju sa decembarskim istrazivanjem.
Tada je, recimo, 63 odsto pokazivalo veru
da ce uskoro sve biti bolje, a sada je taj
broj prepolovljen (33 odsto).
Ambivalentan stav gradjani imaju i oko
pitanja privatizacije. Nacelni stav gradjana
krece se izmedju kolebanja i podrske. Podrska
privatizaciji je znacajna, ali ne i natpolovicna
(40 odsto). Direktan otpor izrazava tek svaki
deseti ispitanik, ali zabrinjava cinjenica
da je vise onih koji se kolebaju (26 odsto)
ili uopste ne mogu da odrede stav prema privatizaciji
(25 odsto). Medjutim, podrska privatizaciji
je vrlo uslovna i iskljucuje dalja odricanja.
Naime, vise od dve trecine gradjana nije
za privatizaciju ako ona nosi umanjenje plata
i penzija (70 odsto), ostajanje bez stalnog
zaposlenja (66 odsto), pa ni veci rad i zalaganje
za istu platu (65 odsto). Indikativno je
da se samo osam odsto gradjana zalaze za
vaucersku privatizaciju (radnicko akcionarstvo)
mada je sindikati i analiticari propagiraju
kao vecinski model.
Kako je zelja za boljim zivotom, i to odmah,
sasvim legitimna, kao i protesti i strajkovi
(sondaze javnog mnjenja ukazuju na porast
raspolozenja da se protestvuje na ulici),
ostaje pitanje i za novu politicku elitu,
ali i za gradjane, kakve i koliko brze reforme
ova zemlja zeli (ili moze da podnese).
Slikovitijim pristupom u tumacenju suvoparnih
podataka nalaza istrazivanja o ucinku nove
vlasti posluzio se i dr Stjepan Gredelj,
clan istrazivackog tima. Po njegovom tumacenju
"ucinak novih vlasti u Jugoslaviji (koja
je zavrsila prvi semestar) i 'prvo tromesecje'
sricanja vladavine u Srbiji okoncano je sa
ocenom 'dobar', malo ko se 'narocito istice',
vecina se provlaci, a nekima ce, izgleda,
biti potreban popravni ispit".
Po proceni Gredelja, generalno gledano, poverenje
javnog mnjenja u institucije postepeno raste,
odnosno oprezno se vraca, mada u razlicitim
srazmerama, zavisno od aktera. Harizmatska
personifikacija oktobarskih promena se i
dalje veoma visoko kotira: sedam puta je
vise onih koji u Kostunicu imaju poverenje
(od toga gotovo polovina - 46 odsto, potpuno),
u odnosu na ispitanike koji iskazuju nepoverenje.
Zatim, dva i po puta vise ispitanika ima
poverenja u crkvu u odnosu na one koji nemaju
poverenje.
Veoma dobro se kotiraju vojska i policija,
posebno vojska u koju poverenje ima 57 odsto
ispitanika, dok nepoverenje iskazuje njih
16 odsto, ali i policija, koja posle duzeg
vremena, izaziva znatno vece poverenje (dve
petine) od nepoverenja. Po misljenju ispitanika,
sudstvo ce morati na "popravni ispit",
jer je dvostruko vise ispitanika pokazalo
da nema poverenja u ovu instituciju. Pravo
na dalje skolovanje izgubio je predsednik
Srbije Milan Milutinovic, posto preko polovine
ispitanika nema poverenja u njega (tri puta
vise od onih koji imaju), kao i opozicione
partije - dve trecine nema poverenja u njih,
sto je sedam puta vise od onih koji im jos
ukazuju poverenje.
Argumenti za opoziciju
U proceni ostvarenja predizbornih obecanja
posle sto dana vlasti u Srbiji, cak cetvrtina
ispitanika nije mogla (ili nije zelela) da
oceni ucinke nove vlasti. Bez ovih koji Vladu
ostavljaju neocenjenom, proizlazi da Vlada
Srbije nije "odlikas", ali ni "ponavljac":
petina ispitanika je siroke ruke sa ocenom
vrlo dobro i odlicno, dok bi svaki osmi Vladu
poslao na "popravni ispit". Za jednu cetvrtinu
ispitanika Vlada bi se provukla bez popravnog,
dok nesto vise od od dve petine ocenjuje
njene rezultate ocenom dobar.
Najpozitivnije savladanom lekcijom smatra
se popravljanje medjunarodnog polozaja zemlje,
potom one u stvaranju pravne drzave i delovanju
protiv kriminala, dok su najgore savladane
lekcije o stanju u zdravstvu (60 odsto nezadovoljnih
prema pet odsto zadovoljnih), privrednoj
situaciji (66 prema cetiri odsto) i zivotnom
standardu (68 prema sest).
Nezadovoljstvo gradjana i njihova raspolozenja,
ukljucujuci i sve manje strpljenje da sacekaju
obecane boljitke, ima znatan politicki potencijal.
Za opozicione politicke stranke to je dobra
argumentacija za napad na Vladu, dok bi za
stranke na vlasti trebalo da bude upozorenje.
Sudeci po nalazima istrazivanja opozicione
politicke partije, ni parlamentarne ni vanparlamentarne,
nisu u stanju da politicki instrumentalizuju
nezadovoljstvo gradjana. Da je rec o gubitnicima
vidljivo je iz cinjenice da u opozicione
stranke u celini poverenje ima tek devet
odsto gradjana, dok cak 63 odsto kaze da
nema poverenja. Sa stanovista izbornih sansi
evidentirane su samo tri stranke SPS (pet
odsto) i SPO i SRS (sa po tri odsto).
Vladajuca koalicija DOS i dalje je dominantna
politicka opcija gradjana Srbije, iako gradjani
svoje nezadovoljstvo vezuju za njihovu Vladu.
One za sada nemaju konkurenciju. Poverenje
u stranke na vlasti, kao celinu, ima 33 odsto
gradjana, dok cetvrtina ispitanika izjavljuje
da u njih nema poverenje.
"Ovakava konstelacija odnosa - kada odgovornost
za nezadovoljstvo ucinkom Vlade vezujete
za stranke za koje ste politicki vezani -
jeste donekle sizofreno i kao takvo ne moze
duze da traje. Ili ce se stvoriti uslovi
u kojima ce se postepeno smanjivati nezadovoljstvo,
ili ce pucati pozitivna veza gradjana i stranaka
na vlasti. Tesko da se moze pronaci neko
trece resenje", kaze Srecko Mihajlovic.
U tom kontekstu, po njegovom misljenju, zanimljive
su najave dva trenda u percepciji stranaka
objedinjenih u DOS-u. Jedan se ispoljava
u vidjenju DOS-a kao jedne stranke na cijem
je celu Kostunica, a drugi se vezuje za predstave
o sukobima i brzom rasturanju DOS-a.
U slucaju raspada DOS-a gradjani smatraju
da bi se oformile tri struje - jedna koju
predvodi DSS, druga sa Demokratskom strankom
na celu, a trecu bi predstavljale vojvodjanske
partije. Na rang listi lidera prednjaci Vojislav
Kostunica, o kome 77 posto ispitanika ima
povoljno misljenje, drugi je lider Demokratske
alternative Nebojsa Covic sa 50 odsto, treci
Goran Svilanovic lider Gradjanskog saveza
Srbije sa 48 odsto, a sledi ga lider Demokratske
stranke Zoran Djindjic sa 43 odsto.
Posle deset godina Srbija je ponovo pred
reformskim izazovom, ovog puta - sudbinskim,
a Milosevic je, po drugi put, kljucni covek
za (ne)uspeh. Promene da se nista ne bi promenilo,
kojima su skloni i gradjani, a, izgleda,
i politicke elite - vise nisu moguce. Jer,
posle ovog ispita vise nema "popravnog".
Bar, kad je o reformama rec.