ŠTA SRBIJA OČEKUJE OD PREDSTOJEĆE DONATORSLE KONFERENCIJE U BRISELU

Pomoć sada, posle će biti i teže i skuplje

Pored već obećane i delimično realizovane pomoći od 430 miliona dolara, sa 36 projekata kandiduje se za još 656 miliona dolara sveže pomoći

Na ovom skupu biće predstavljena razvojna strategija Srbije i 36 projekata važnih za njenu realizaciju, uz priznanje da zemlja nema dovoljno sopstvenih resursa za reformski poduhvat, kao što bez međunarodne pomoći to nije mogla da izvede nijeda država u tranziciji, pogotovo ne zemlja koja je tek izašla iz konflikata. Poruka svetu, kako je to objasnio Goran Pitić, republički ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, praktično glasi- ako sada ne pomognete, posle će troškovi biti znatno veći, mereni mogućnošću da bude ugrožena i stabilnost u regionu.

Još uvek se ne zna da li će SAD ( a time i neke duge zemlje, poput Japana) učestvovati na ovom skupu, ili će to učestvovanje biti na " niskom profilu", kao ni koliko će zbog toga gusta senka pasti na raspoloženje drugih donatora da " odreše kesu"na samoj konferenciji ili u bilateralnim razgovorima sa određenim zemljama koji će uslediti posle toga, te najzad koliko će pomoći biti rezervisano ili uslovljeno.

Ono što je izvesno, lobiranje koje je zbog problema za Hagom izostalo u ključnom trenutku uoči Donatorske konferencije, biće nastavljeno posle nje, a već sada se zna da će potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i republički ministar za finansije Božidar Đelić putovati i za SAD, bez obzira na to kakav će signal sada preko "velike bare" biti poslat potencijalnim donatorima i investitorima.

Za Donatorsku konferenciju Vlada je kandidovala projekte koji treba da omoguće oživljavanje privrede, pre svega u energetici, saobraćaju i poljoprivredi, i koji bi, kada je u pitanju popravka infrastrukture, kako je za "Glas" rekao uoči puta u Brisel Božidar Đelić, imali skoro značaj nadoknade ratne štete. Bez te pomoći neki sistemi, poput EPS-a, u koji je u celoj protekloj deceniji bilo uloženo onoliko koliko je trebalo ulagati svake godine, jedva 250 miliona dolara - jednostavno ne bi mogli da stanu na noge.

Za donatorsku pomoć kandidovani su i projekti čije je finansiranje deo reformskog paketa, u pravosuđu, policiji, zdravstvu , prosveti, tržištu rada..., mada su, istini za volju, na tom planu domaći apetiti veći od onoga što misli Svetska banka.

Ista razlika postoji i u socijalnom sektoru, pošto donatori baš ne vole direktnu podršku budžetu, a ovogodišnji deficit u srpskoj budžetskoj kasi težak je tri do četiri odsto društvenog proizvoda. U trećem kvartalu neophodna nam je keš podrška, da bi bez socijalnih tenzija mogli da nastavimo sa ovakvim ritmom reformi, priznaje Đelić. Ta sredstva, naravno, ne bi bila potrošena za tekuće rashode za plate i penzije, već za pomoć siromašnima, za zaostale obaveze i popunu " reformskih" fondova - za socijalnu pomoć, tranzicionog fonda i slično. Reč je o onome što treba da održi javne finansije i poverenje građana u sistem i zbog čega će se tražiti finansijska pomoć od 100 do 200 miliona dolara. Prvi čovek srpskih finansija kaže- Mi nećemo štampati pare, ali u ukoliko ova podrška izostane svakako će biti manje prostora za reforme i više socijalnog nezadovoljstva, koje se može očekivati već u septembru ili oktobru.

Po rečima Boška Mijatovića, savetnika ministra za rad i socijalna pitanja pomoć se traži za penzijski sistem, kako bi se isplatili dugovi penzijskih fondova, poput starog duga prema penzionerima iz 1994. i 95. godine, zatim prema penzionerima koji žive u inostranstvu i godinama ništa nisu primali, za pokriće tekućeg dvomesečnog zaostatka u isplati penzija preko PIO fonda zaposlenih, za zaostale zemljoradničke penzije. Drugim projektom obezbedila bi se pomoć za siromašne u sadašnjem sistemu socijalne zaštite, ali za one koji su to već postali ili će postati siromašni u procesu tranzicije u narednim godinama. Reč je o jednokratnim ili vanrednim isplatama ovim kategorijama stanovništva.

Donatori, međutim, upozorava Mijatović, ne pokazuju interes za budžetsku podršku, jer smatraju da bi " podrška bez promene politike obezbedila kratkoročno preživljavanje sistema, kome je potrebna reforma." Stoga je i podrška projektima Vlade Srbije u celini, pa i ovom ministarstvu, nepotpuna, a u materjalu Svetske banke i Evropske komisije predviđena pomoć- za penzionere, siromašne, dečije dodatke, naknade za nezaposlenost i slično- u manjem je iznosu nego što je bio zahtev Vlade.

U paketu od 36 " top programa" koji će se naći na donatorskoj konferenciji, kako je objasnio ministar Pitić, ne nalaze komercijalni i regionalni projekti- prvi će, ukoliko konferencija uspe i time se pošalje pozitivan signal svetskom kapitalu, moći da računaju na naknadni interes investitora, a drugi će se u oktobru naći na regionalnoj konferenciji u Bukureštu. To je pokazalo i koliko su bila naivna očekivanja lokalnih sredina i privrednika, koji su resornim vladinim ministarstvima poslali stotine projekata, recimo lepih želja za uređenje parkova i fabričkih hala, teških ni manje ni više nego 12 milijardi dolara.

Koliko će se zaista para prikupiti na donatorskoj konferenciji ostaje da se vidi, a da bi apetiti bili svedeni na realnu meru valja reći da je račun sledeći- pored 430 miliona dolara već obećane i naznačene pomoći u predhodnim mesecima ( od koje je jedan skromniji deo realizovan, a drugi kasni i zbog stvorene negativne političke klime) računa se na " svežu" pomoć od još oko 656 miliona dolara. Sveukupno famozna milijarda o kojoj se toliko priča.

Sam Pitić kaže pre polaska u Brisel: Nećemo sve ostvariti, ali ako rezultat bude mršav, neće biti dovoljno ono što vlast radi u zemlji, reforski proces će biti spor i sa padovima i usponima. Cela ona druga priča, o reprogramiranju spoljnog duga i direktnim investicijama, nasušno potrebnim Srbiji, preseliće se na politički plan i u sumornu budućnost. Šta bi to značilo najbolje govori analiza Svetske banke, prema kojoj je Srbiji u narednih nekoliko godina potrebno oko 3,5 milijarde dolara da krene s mrtve tačke.

Status grada Subotici

O Vojvodini koje nema

Kamo god da okrene ovdašnji čovjek glavicu svoju i usmjeri bezazleno-naivni pogled napaćeni svoj viđet će jedno te isto: otužno veliki raskorak između riječi i đela predstavnika nove vlasti, tugaljivi raskorak između onoga što političari nam sve (ne)rade i njihovih neodgovornih izjava, te beznadni raskorak između onoga kako ovdašnji prosječni građanin (ne)živi i krpi kraj s koncem i one svačim privilegirane kamarile koja je uzjahala na stolicu vlasti i živi li živi na teret podanika. Ni trepnuvši, tako su lako dojučerašnji šetači s nama, omamljeni udobnim komoditetom koji u nas nudi jedino još pozicija vlasti, vlastite stražnjice i stomake stavili ispred interesa predugo obespravljenog i osiromašenog puka. Slično slonovima u staklarskoj radnji, ponašaju se tako bahato, ali i sebe radi, novi dužnosnici u državi nam Srbiji još uvijek bez pokrajine Vojvodine .....

U SOMBORU SPROVEDENA AKCIJA DEMOKRATSKE STRANKE – “PITAJTE VLADU SRBIJE”

Režim srušen – sistem još opstaje!

Kapital sa neplodnog tla

Kikindski glas