KAMPANJA "ZA IVANA"

Odbor za oslobadjanje Ivana Stambolica, Narodni pokret "Otpor", B92, ANEM i Novinska agencija Beta organizuju kampanju "Za Ivana" na celoj teritoriji Srbije.

Nestao je jedan od nas

Gradjanin Ivan Stambolic je nestao u blizini svog stana 25. avgusta 2000. godine i od tada do danas se o njemu nista ne zna. Pozivaju se gradjani Srbije i Beograda, seljaci, prodavci, nocni cuvari, vojnici, radnici, policajci, taksisti, vozaci kamiona i autobusa... a potom i clanovi porodica radnika sluzbe javne i drzavne bezbednosti i vojne obavestajne sluzbe da svoje ukucane zamole i ubede da na bilo koji nacin, ako ista znaju sta se desilo sa Ivanom Stambolicem, jave medijima u njihovim mestima ili na poseban telefon 063/80-24-800. Posle 5. oktobra u ovoj zemlji se moze govoriti bez straha. Pomozite da se sto pre razresi ta gnusna otmica. Svaki podatak o nestanku bivseg predsednika Predsednistva Srbije bio bi dragocen za njegovu porodicu i mnogobrojne prijatelje koji gaje nadu da ovakva masovna kampanja moze uroditi plodom.

Predsednik skupstine Vojvodine Nenad Canak posetio je danas Ilok gde se sastao s vukovarsko sremskim zupanom Petrom Cobankovicem i ilockim gradonacelnikom Stipanom Kraljevicem. Canak je ocenio da ta poseta predstavlja prvi korak u pokusaju resavanja zajednickih teskoca u pogranicnoj saradnji, pogotovo u pocetku obnove ilockog mosta na Dunavu, koji povezuje Ilok i Backu Palanku. Cobankovic je istakao i nuznost saradnje u procesu trazenja zatvorenika i nestalih lica, te pitanje povratka zbirke "Bauer" Vukovarskom muzeju, koja je odneta 1991. godine. Canak je podvukao vaznost medjuregionalne saradnje i uputio poziv domacinima da posete Novi Sad. On im je tom prilikom ponudio i karte minskih polja u pogranicnom podrucju koje je sacinila Vojska Jugoslavije.

Pokrajinska vlada pripremila je predloge za promene odredjenih republickih zakona kako bi se vratila osnivacka prava Vojvodine u sistemima skolstva i kulture. Vojvodjanski ministar za obrazovanje i kulturu Zoltan Bunjik nije iznosio detalje tih predloga, ali je Radiju 021 kazao da izmene predvidjaju vracanje osnivackih prava Skupstine APV nad Srpskim narodnim pozoristem i velikim brojem srednjih strucnih skola. Bunjik je dodao da bi, prema predlogu pokrajinske vlade, direktore osnovnih skola postavljale gradske, odnosno opstinske vlasti. Pokrajnski ministar za obrazovanje je najavio i ponovono formiranje Prosvetnog saveta Vojvodine, koji bi bio sastavljen od strucnjaka, i procenjivao koji bi se udzbenici upotrebljavali u skolama. Zoltan Bunjik je dodao da vojvodjanska vlada nije razmatrala eventualnu izmenu Zakona o univeriztetu (jer se to ocekuje od nove Vlade Srbije). On, medjutim, smatra da Skupstina APV treba da ima odredjena osnivacka prava nad Novosadskim univerzitetom.

Prema odluci ministarstva poljoprivrede, na svim vodama u Srbiji zabranjen je i sportski i privredni ribolov. Konkurs o ustupanju na koriscenje ribarskih podrucja na teritoriji Srbije u 2001. godini raspisan je 18. decembra prosle godine i, posto resenje o tome ko gazduje vodama jos nije doneto, ministarstvo se odlucilo da privremeno zabrani ribolov. Predsednik Izvrsnog odbora Ribolovackog saveza Vojvodine Nikola Aleksic, smatra da je taj konkurs raspisan neregularno. Po njegovim recima, to je ucinjeno da bi se stvorio vakuum u upravljanju vodama i kontroli ribljeg fonda. "Stvaranjem tog vakuuma, omogucilo bi se nekontrolisano izlovljavanje ribe i nelegalna privredna korist", kaze Aleksic. On smatra da je uredba o zabrani ribolova olaksala sportskim ribolovcima da kontrolisu koliko se ribe izlovljava iz reka i zatvorenih voda. Na pitanje koliko se ta uredba za sada postuje, Aleksic je odgovorio da Ribolovacki savez jos nema konkretne podatke, ali da svi ribolovacki klubovi u Vojvodini brane vode od krivolova. "Vode Vojvodine se za vreme trajanja ove uredbe ne mogu prepustiti samo ribolovcima volonterima, nego je neophodna i saradnja policije" napominje Aleksic. Prema njegovim recima, privremeno resenje o zabrani ribolova puno je bolje od mogucnosti da dosadasnji korisnici voda nastave sa unisatavnjem ribljeg fonda. "Stupili smo u kontakt sa buducim ministrom poljprivrede Draganom Veselinovim i nadamo se da ce on uspeti da resi problem gazdovanja vodama i ribom u Vojvodini", kaze Aleksic.

Izvrsni odbor Skupstine opsine Indjija uputio je potpredsedniku Izvrsnog veca Vojvodine Paji Francuskom zahtev da se iznadje mogucnost smanjenja cena korisnicima gasa u sirokoj proizvodnji, u mesecima grejne sezone 2000/2001 godine. To je jedini nacin da se cena prilagodi zivotnom standardu i mogucnostima placanja nasih gradjana, rekao je portparol Skupstine opstine Indjija Petar Filipovic. "Nova cena od 10 dinara i 50 para nije prihvatljiva za gradjanstvo, jer neko, ko ima platu 2.500 dinara i manje ne moze da plati cenu gasa". Filipovic je izrazio nezadovoljstvo zbog velike razlike u placanju gasa u gradovima i u mestima gde su korisnici gasa individualni potrosaci, koji su zastupljeni u indjijskoj opstini. "Nikako ne smemo zaboraviti da gradjani koji se greju iz sistema gradske toplane placaju 8 puta jeftinije gas nego individualni potrosaci, sto stvara nezadovoljstvo kod njih" rekao je Filipovic. On je dodao da smatra opravdanim umanjenje cena gasa, pri tome je predlozio nove mogucnosti za obezbedjenje sredstava kako bi se doslo do pune cene gasa i to: usmeravanjem domaceg gasa za potrebe siroke potrosnje, kao i obezbedjenjem humanitarnih kolicina ovog energenta, ili subvencijom drzave iz drugih sredstava.

Istina, bas u danu kada je Tina napustila koncertnu binu, agencija "Scan" urucila mi je priznanje za "drugog najuspesnijeg" novinara u Novom Sadu u prosloj godini, to jest 7,4 odsto od 1200 anketiranih izrazilo je to misljenje (dok se 2,4 odsto rado prihvata citanja mojih tekstova). Ako dobro znam procentni racun, izgleda da u mom gradu ima 90 ljudi koji su zapazili moj novinarski rad – a bili su zahvaceni anketom. Moja sarmatna koleginica Marina Fratucan, koja je ovde pobedila, nadmasila me je za vise od dva puta – sto me veseli ipak manje od okolnosti da su mnogi moji stari drugari iz profesije cak i od mene prosli mnogo gore. Znaci, tesko mogu da se hvalim da sam simply the best u mojoj varosi – u kojoj poznajem 90.000 ljudi – ali bas u onih 1200 anketiranih naslo ih se cak 1110 koji me ili ne znaju ili me znaju suvise dobro.

Ipak, zadovoljan sam rezultatom, jer nekako osecam da postepeno dobijam narodnu podrsku – 1999. godine sam u istoj anketi bio treci. Biti u pozitivnom kontekstu dobro plasiran u narodu mnogo je lepse nego biti "osudjen od naroda". Secam se, kada sam zglajzao u Televiziji Novi Sad, posle "jogurt revolucije" 1988. godine, pre nego sto sam uklonjen sa ekrana – dobio sam od naroda 200-300 pisama pretece sadrzine. Mogu, dakle, reci da sam i tada bio visoko plasiran, sto potvrdjuje i to da je vest o mom smenjivanju s urednickog polozaja u TV NS cak objavljena u trecem dnevniku RTS-a kod Nenada Ristica – ili je to bio neki drugi urednik (vecina je danas, srecom, na nasoj strani), ne secam se bas dobro.

Moj stari kolega i poznanik Ristic pao mi je na pamet samo zbog toga sto sam pre neki dan, bas u poslednjem TV dnevniku s kojim se Novi RTS oprostio od proteklog milenijuma, cuo da je i on imao nevolja zbog Miloseviceve strahovlade – naime, pre nekoliko godina su i njemu skinuli jedan prilog sa TV dnevnika i povukli ga sa ekrana – na mesto direktora TV Beograd. Koliko sada demokratski disemo dokazuje i to sto je taj zabranjeni Risticev prilog sada slobodno emitovan u etar, pa smo videli kako su nekad davno pripremane ove "udarne" informativne emisije, a za primer je pusteno parce prastarog TV dnevnika u kome Ristic, slikom a ponesto i recju, citirao i Tita i Rankovica – koji su bas otvarali Institut za nukelarna istrazivanja u Vinci. (Bese li to 1958. godine, nisam dobro cuo.)

Voditelj novogodisnjeg dnevnika Petar Lazovic objasnio nam je da se nekom (ko bi to mogao biti) u tom prilogu nesto politicki nije svidelo, pa je Ristic odbacen na direktorski posao – da li zbog "titoizma" ili zbog Rankovica, ili ko zna zbog cega. Ja ovde iznosim jos jednu teoriju, koju Lazovic nije spomenuo. Mozda je prilog odbacen cak zbog toga – da se kod Amerikanaca ne siri strah da Milosevic potiho sprema nuklearnu bombu u Vinci, za obracun sa novim svetskim poretkom. No, Lazovic se toga nije setio, pa je rekao da je ostalo nejasno zasto je jedan takav sjajan profesionalac kao sto je Ristic nagrabusio. Ergo, neko je tu osetio neki profesionalizam i odanost profesiji, sto je, naravno, pod Milosevicem uvek bilo sumnjivo – ali taj neko nije jasno to hteo da kaze.

Uzgred, u tom smislu ja sam bio bolje srece, valjda zato sto su moji TV prilozi bili manje rafinirani, pa mi je jedan izvrsni sekretar CK SK Srbije u poverenju, pre nego sto sam zglajzao, jednostavno rekao: "Tvoj slucaj je potpuno jasan." Posle sam razumeo da sam nadrljao zbog sirenja "birokratskog separatizma" i "cepanja Srbije". Optuzbe, priznacete, nisu bile bas slabe, to mi ni danas ne bi oprostili, ne samo Kostunica i Djindjuc, nego ni Canak i Isakov. Srecom, od 1988. godine drzim se podalje od drzavnog sektora informisanja, pa nemam nikakvih problema politicke naravi. Osudjivan sam za nedostatak patriotizma vise nekako grupno, zajedno sa "Vremenom" i nekim drugim listovima. Tek poneko me je prozivao zbog vojvodjanskog zastranjivanja, cega se doista oslobadjam dosta tesko. Valjda nisam bezbednosno zanimljiv jer veoma sporo, kao sto ste gore obavesteni, gradim pozicije kod naroda.

Secam se, kada sam izdiferenciran, toliko sam se nasekirao da sam otisao u "Jugoeksport" i za sve kucne pare kupio jedan sjajan plavi blejzer na dva reda – sto se pokazalo kao jedna od najpametnijih investicija u proteklih dvanaest godina. Naime, nekako je vesto skrojen, pa trpi oscilacije u kilazi od 10-12 kila, te ga uvek oblacim za svecane prilike. S tim blejzerom bolje razumem i Fridriha II Velikog, kralja Pruske, koji je tokom 46 godina svoje vladavine (od 1740. do 1786. godine) promenio samo tri odela – a najvise se druzio sa Volterom, koji je isticao nacelo skromnosti (pa je u svojoj basti podigao spomenik sa potpisom – Bogu od Voltera). Elem, otkako imam ovaj blejzer uvek znam sta cu obuci za docek nove godine. Tako sam se utegao i za docek novog milenijuma i, kada sam lepo svezao kravatu, upitam sina, inace mog vecitog modnog kriticara: "Sta kazes na ovog tipa." On mi jednostavno odgovori – simply the best.

Dimitrije Boarov