|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 16. 04. 2004.
|
|
|
DANI KULTURE VOJVODINE U SARAJEVU
Nastavak posle mnogo godina
Sarajevo: U Narodnom pozorištu u Sarajevu preksinoc su poceli Dani kulture Vojvodine koje je organizovalo Izvršno vece i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. Tokom trajanja ove cetvorodnevne manifestacije Sarajlije ce prvi put posle rata u Bosni i Hercegovini biti u prilici da kroz pozorišnu, muzicku, likovnu i umetnost fotografije vide stvaralaštvo koje reprezentuje deo kulture Vojvodine. U ime domacina goste i ucesnike manifestacije pozdravio je Halid Kuburovic, direktor Javne ustanove «Sarajevo art», koja je organizator, a Dane umetnosti je otvorio Duško Radosavljevic, potpredsednik Izvršnog veca Vojvodine prenoseci Sarajlijama pozdrave iz Novog Sada i Vojvodine.
- Pre mnogo godina, u neka nesrecna vremena 1991, moj prijatelj, književnik Tomislav Ketig je rekao da bi trebalo povezati Vojvodinu i Bosnu u jednu normalnu državu – rekao je Radosavljevic. – Nije nam se dalo i žalimo zbog toga. Ono što cemo prikazati tokom sledecih nekoliko dana je samo delic onoga što bismo možda uradili da i dalje živimo zajedno, ali emocionalne, porodicne, kulturne i neke druge veze ostaju za sva vremena i nadam se da cemo ih negovati.
Podsecajuci na reci nekadašnjeg britanskog premijera Makmilana da nema problema sa spoljnotrgovinskim deficitom jer svima obeca da ce dovesti «Bitlse», Radosavljevic je najavljujuci koncert Zvonka Bogdana izrazio nadu da ce se, iako Vojvodina nema «Bitlse,» Sarajlije uveriti da imamo i nešto bolje od njih. Pozivajuci se na staru filmsku frazu on je naglasio da nije pocetak jednog prekrasnog prijateljstva nego mnogo više od toga – nastavak posle mnogo godina.
Prve veceri manifestacije održan je koncert Zvonka Bogdana i Tamburaškog orkestra Radio Novog Sada.
- Veceras cemo pevati, pjevati i pivati – najavio je na pocetku koncerta Zvonko Bogdan. - Veceras nema ni putovnica, ni pasoša, nije važno ko je kakve veroispovesti, veceras putujemo pesmom, melodijom, glazbom i muzikom od Visokih Tatri do Balkana, od Zagorja do Karpata.
Putujuci ovom panonskom regijom u kojoj je tambura zastupljena od davnina, Bogdan je interpretirao izvornu narodnu muziku, gradske pesme, madarske i ruske romanse, bosanske sevdalinke. Ukazujuci da svaki kraj ima neke svoje karakteristike, tako da su i ove pesme poprimile razne uticaje, on je naglasio da se zato svakom cini da su one autenticne i baš njihove. Clanovi tamburaškog orkestra sa koncertmajstrom Miletom Nikolicem koji su ga pratili nekadašnji su saradnici Janike Balaža.Uz pesme nastale na stihove Đure Jakšica, Zmaja, Ivana Kozarca, Marka Nešica, Petefija, Zilahija, Alekse Šantica, Mihajla Obrenovica, Osmana Đikica i Jesenjina, Bogdan je interpretirao i sopstvene kompozicije. Pesme kao što su “Na te mislim”, “Tiho noci”, “U tom Somboru”, “Što se bore misli moje”, “Emina”, “Hej, salaši na severu Backe” i mnoge druge probudile su, kako se moglo videti po reakcijama publike koja je pevala sa Bogdanom, neka secanja, nostalgiju i neke stare sentimente.
Otvaranju manifestacije umetnosti i prijateljstva, kako su je domacini nazvali, i koncertu prisustvovali su u punoj sali Narodnog pozorišta i Sulejman Tihic, predsedavajuci Predsedništva BiH, Gavrilo Grahovac, zamenik premijera i ministar kulture i sporta, i drugi kantonalni ministri, ambasadori akreditovani u BiH, brojni umetnici, kulturni i javni radnici Sarajeva.
|
|
|
NOMUS 2004.
Istraživacka kreativnost
Beogradski gudacki orkestar „Dušan Skovran’’ je 38-godišnjim delovanjem i stalnim usponom ka vrhu kamernog orkestarskog izraza, postizanim sa svakim generacijskim sastavom i programskim izazovom, zaslužio je mesto na NOMUS-u, ovaj put zahvaljujuci smišljeno koncipiranom programu pod dirigentskim vodstvom Novosadanima vec poznatog Klaudija Vandelija (Švajcarska). Dva dela Riharda Štrausa uokvirena modernom klasikom (Prokofjev i Šostakovic), pokazala su da „skovranovci’’ muzici prilaze veoma ozbiljno, negujuci izuzetan tehnicki nivo, što jeste i bitan preduslov za višeznacno osvetljene interpretacije. Izabravši ovaj put teži, istraživacki nivo kreiranja kompozicija koji podrazumeva svestrano poznavanje literature, kako originalne tako i obrada, oni su visoki standard izvodenja postigli upravo preradom klavirskih „Nestalnih vizija’’ Prokofjeva, koje u novom obliku žive zahvaljujuci orkestraciji Rudolfa Baršaja. Razlicite po boji, raspoloženju, registrima i fakturi, a izražene svim raznovrsnim tehnikama sviranja koje sadrže ekstrakt kompozitorovih stvaralackih osobina (poletnu ritmicnost, delikatnu duhovitost, pregnantno nošenu rusticnost, s profinjenim lirsko prozracnim segmentima), 15 vizija su cinile ekspresivni uvod za neocekivano neoromanticni Duet koncertino za klarinet i fagot, s gudackim orkestrom i harfom (ovde necujnom i gotovo neprimecenom) Riharda Štrausa. U njemu je tada 83-godišnji kompozitor doneo obilje raskošne kantilene i elasticne ritmike, izraženih prvenstveno u temama neobicno kombinovanih solistickih instrumenata. Oni su u ponudenom tumacenju bili povereni savršenom paru, otvorenom za najneposredniju komunikaciju medu sobom, s orkestrom i publikom, sjajnom mladom klarinetisti Aleksandru Tasicu i uglednom, vrhunskom fagotisti Žarku Perišicu. Saradnja dvojice umetnika posebno se izražavala kroz sposobnost osluškivanja one druge linije i spremnost da se s njom uspostave raznovrsni nivoi dijalogiziranja koje protice u jednom dahu, spontano i ekspresivno, ukazujuci i na zvucnost nekih drugih instrumentalnih podrucja. Nijanse boja i izraza koje Tasic „izvlaci’’ iz klarineta, nežnost i poeticnost širokih linija, ali i skokovito rascvetana, virtuozno razigrana beskrajna melodija, srecno su se stapali i preplitali s tehnicki zavidnom i izuzetno muzikalnom partijom fagota, da bi se oba instrumenta vešto ulila u „spremno’’, osetljivo prozracno gudacko tkivo koje je dirigent Vandeli vešto održavao u izbalansiranom zvucnom odnosu, ali i u pogledu interpretativne usaglašenosti, tonske lepote, poletne elegancije i mladalackog optimizma.
Drugi deo koncerta uveden kantabilno ispevanim linijama i uznemireno uspinjucim kontrastima Štrausove uvertire za operu „Kaprico’’ doneo je umiveno, više tonski zaobljeno no oštro i grubo videnje remek-dela kamerne muzike 20. veka, Kamerne simfonije u ce-molu Dmitrija Šostakovica, po cijoj se interpretaciji prepoznaju i zanat, stil i kultura izvodenja svakog orkestra kamernog tipa. I upravo ovde, Beogradski gudacki orkestar „Dušan Skovran’’ i dirigent Klaudio Vandeli bili su na nivou primerenog tumacenja, u prvom redu zahvaljujuci jasnoj artikulaciji i odlicnom tonskom kvalitetu u svim instrumentalnim grupama, posebno fleksibilnim kada je u pitanju složenost nadovezivanja i izrastanja jednih iz drugih. Tok linija, njihov preobražaj, socno gusta dramaticnost centralnog, stalno ponavljanog jezgra ovog kapitalnog dela, prikazali su beogradske gudace u top formi, što ih preporucuje za nove susrete s poštovaocima njihovog muziciranja.
|
|
|
OBJAVLJEN GLAVNI TAKMICARSKI PROGRAM 49. STERIJINOG POZORJA
Za identitetom iz Evrope u Ameriku
Glavni takmicarski program predstojeceg 49. Sterijinog pozorja cinice sledece predstave: “Gospoda ministarka” Branislava Nušica u režiji Jagoša Markovica Narodnog pozorišta iz Beograda, “Gospoda ministarka” Branislava Nušica u režiji Gorcina Stojanovica Narodnog pozorišta iz Sombora, “Profesionalac” Dušana Kovacevica u režiji Lorans Kalam Teatra Vidi iz Lozane, “Lažni car” Mirka Kovaca u režiji Branislava Micunovica Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice, “Kome verujete” Jelene Đordevic u režiji Darijana Mihajlovica Srpskog narodnog pozorišta, “Šine” Milene Markovic u režiji Rafaela Sabare Teatra Polski iz Poznanja i “Amerika, drugi deo” Biljane Srbljanovic u režiji Dejana Mijaca Ateljea 212 iz Beograda, saopštio je na jucerašnjoj konferenciji za novinare selektor Ivan Medenica, koji zbog skucenog manevarskog prostora takmicarskoj selekciji nije nametao oštar koncept vec je, voden opštim kriterijuma, tragao za predstavama koje visokim profesionalnim standardima i savremenim teatarskim jezikom ozbiljno promišljaju naš svet.
- Program narednog Sterijinog pozorja se koncepcijski nadovezuje na norme i standarde postavljene prošle godine, a cine ih spajanje i cuvanje tradicije i inovacije. Of pozorje je preimenovano u Krugove, koji ce naše dramsko stvaralaštvo šire kontekstualizovati u relaciji sa svetskim tendencijama jer, nadovezujuci se na prošlogodišnju pricu, nacionalni identitet se ne može naci traganjem samo za korenima vec i istraživanjem širih civilizacijskih krugova kojima pripadamo - rekao je Medenica, dodavši da ce shodno tome ove godine predmet novoimenovanog programa biti “Slike Amerike u savremenom pozorištu”, za šta je povod pružila nova drama Biljane Srbljanovic koja problematizuje najuticajniji svetski sistem vrednosti.
Program medunarodne selekcije Krugovi još nije utvrden, kao ni tacan sadržaj i raspored brojnih pratecih dogadanja. Ono što je na jucerašnjoj konferenciji za novinare još bilo potpuno poznato su program Pozorja mladih na kojem ce se predstaviti fakulteti i akademije umetnosti iz Prištine, Beograda, Banjaluke i Novog Sada, kao i predstava “Mletacki trgovac” Viljema Šekspira u režiji Egona Savina Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja ce u cast nagradenih i zatvoriti 49. Sterijino pozorje planirano da se održi od 27. maja do 4. juna.
|
|
vrh strane
|
|