|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 06. 04. 2004. |
|
U CETVRTAK POCINJE „NOMUS”Dvadeset koncerata u nizuNovosadske muzicke svecanosti - “Nomus” bice otvorene u cetvrtak i trajace do 22. aprila, najavljeno je na jucerašnjoj konferenciji za novinare, uz kratki film o Festivalu i muziku, u Galeriji Vojvodanske banke, koja je generalni pokrovitelj ove muzicke svetkovine. Najavljujuci niz koncerata i ucešce brojnih umetnika, juce su u ovom akusticnom prostoru nastupili gudacki kvartet “Tajj” i klarinetista Aleksandar Tasic koji ce, uz još neke naše umetnike, prirediti vece kamerne muzike na “Nomusu 2004”. - Nekoliko linija ovogodišnjeg festivala prati nit prethodnih, te ce i sada biti više koncerata kamerne muzike, ali, zahvaljujuci proširenim vezama sa svetom, dolaze novi ansambli, uz njih i ugledni umetnici koji su vec nastupali na “Nomusu”, iz inostranstva i naši, medu kojima ima i predstavnika mlade generacije - rekla je umetnicki direktor “Nomusa” muzikolog Marija Adamov. Podsecajuci da publiku ocekuje dvadeset programa (koncerti i jedan balet Kamerne opere “Madlenijanum”) Marija Adamov navela je da ce, pored ostalih, nastupiti kvarteti “Tartini” iz Slovenije sa pijanistom Lovrom Pogorelicem, “Aperto” iz Nemacke, “Kamerni ansambl 76” iz Švajcarske sa violinistom Slobodanom Mirkovicem, naš poznati violoncelista Ištvan Varga koji je karijeru nastavio u Madarskoj, gitarista Dušan Bogdanovic, cenjena pijanistkinja Dubravka Tomšic uz pratnju Kamernog gudackog orkestra Slovenacke filharmonije i mnogi drugi. Festival ce otvoriti Vojvodanski simfonicari sa dirigentom Berislavom Skenderovicem i solistom na klaviru Aleksandrom Madžarem, napomenula je Marija Adamov, zatvorice ga Simfonijski orkestar Akademije umetnosti u Novom Sadu sa mladim dirigentom Andrejem Bursacem i pijanistom Ratimirom Martinovicem, dok ce treci koncert simfonijskog orkestra na ovom “Nomusu” prirediti Beogradska filharmonija sa dirigentom Urošem Lajovicem i solistom na horni Radovanom Vlatkovicem. Na ovogodišnjem festivalu ima i dosta savremenih autora, istakla je Marija Adamov, medu kojima su i naši kompozitori Stevan Kovac Tikmajer, LJubica Maric i Slavko Šuklar cija ce kompozicija “Ludž in Tenebris” doživeti praizvodenje na otvaranju “Nomusa”. Koncerti ce se održavati u prostorima Gradske kuce u Novom Sadu i Sinagogi svakodnevno, osim na Uskrs, a cesto ce biti priredivana i po dva nastupa dnevno. Uz ocenu da su Novosadske muzicke svecanosti više od tradicionalne manifestacije, clan Izvršnog odbora Skupštine grada Robert Kolar, zadužen za kulturu, istakao je da je ovaj festival sve kvalitetniji i okuplja sve više umetnika. Ove godine, dodao je on, bice oko petsto ucesnika iz trinaest zemalja sveta. U ime izvršnog organizatora Festivala, koji se održava pod pokroviteljstvom Skupštine grada Novog Sada, sekretar Muzicke omladine Novog Sada Milan Radulovic pomenuo je da ovaj festival, nastao 1975. po ideji Antona Ebersta, nakon prekida i obnove, sada beleži svoj 24. opus, zahvaljujuci, izmedu ostalog, i znacajnoj podršci odredenih institucija. |
|
SA BEOGRADSKOG FESTIVALA KRATKOG METRAI prozor u svet i domace dvorište
Globalizacija - novi oblik ropstvaTradicionalno brojne nagrade, uz poneku novu, su podeljene i na posletku, evo još nekoliko utisaka o nekim od filmova prikazanim pred kraj Festivala.Dokumentarni film “Višak – izloženi teroru da bi postali potrošaci” švedskog reditelja Erika Gandinija izdvojio se efektnom realizacijom i temom globalizacije sagledanom iz više analitickih uglova, dakle ozbiljno ali i ironicno se pozabavivši aktuelnim svetskim ustrojstvom, demaskirajuci blistavost i upozoravajuci na bedu i licemernost globalne (ne)civilizacije. Gandini nas tako vodi na putovanje u razne krajeve planete, slikom poredeci bogatstvo i siromaštvo, a sve uz komentar gurua antiglobalizacije DŽona Zerzana kojeg neki smatraju i glavnim strategom militantnog antiglobalistickog pokreta. Mit o napretku bogatih sudara se sa cinjenicom o sve vecem broju siromašnih koji, svesno ili ne, takode hrle u zagrljaj ropstva tehnosveta i politike najmocnijih ciji je jedini cilj stvoriti planetu potrošaca ma koliko to koštalo. Ovaj sugestivan film na trenutke deluje kao naucnofantasticna antiutopija u kojoj igraju realne licnosti kao što su: DŽordž Buš, Bil Gejts, Fidel Kastro... i isto tako stvarni statisti, recimo bosonogi radnici koji rade na rasklapanju starih prekookeanskih brodova u jednoj indijskoj luci. Mada izgleda da se ova prica malo koga tice, ona vec uveliko traje a njene ekstremne posledice (one blaže su tu vec uveliko u svim segmentima života) bismo mogli svi vrlo brzo da osetimo. Prvaci svetaO posledicama rata u Bosni i Hercegovini govori kratki dokumentarni film “Trag” (“Orfej” – Bjeljina, BK Telekom i “Zastava film”) Draga Elcica. Ovim filmom on otkriva da je u sedecoj odbojci reprezentacija Bosanske federacija najbolja na svetu. Nekada pravi odbojkaši, sada invalidi nastradali od nagaznih mina tokom rata, i sada igraju ali sasvim drugacije. Hendikepirani i Srbi i Muslimani su sukobe na bojištu zamenili ponovo borbom ali bezazlenijom, na sportskom terenu. U BiH je posle rata, saznajemo, ostalo više od 600.000 nedemontiranih nagaznih mina.Tokom proteklih dana na ovom mestu pominjane, kao i mnoge filmove koji su na Festivalu takode prikazani a nisu našli mesto u našim izveštajima, bilo bi dobro videti, ako ne u bioskopima zaokupljenim soptvenim preživljavanjem, ono makar na brojnim ovdašnjim televizijama koje bi mnogo smislenije popunile programske šeme kada bi se malo više okrenule kratkim filmskim formama (igranim i eksperimentalnim) i dokumentarcima, kako kratkim tako i dugometražnim. |
|
| vrh strane |
Beogradski festival dokumentarnog i kratkmetražnog filma 51. domaci / 1. medunarodni (od 30. marta do 4. aprila, dvorana Doma sindikata) je završen i svako ce sa njega, kako to obicno i biva, poneti sopstvene utiske, dok organizatorima ostaje da analiziraju šta je bilo dobro a šta ne, bilo da su u pitanju koncepcija ili tehnicko - organizacioni problemi. Izmenjen i proširen, tražio je (ostaje da se vidi da li je i dobio) maksimalan angažman i publike i medija koji su u, ipak premalo festivalskih dana, morali da savladaju poprilicnu kolicinu filmova (ukupno 100 u domacoj i medunarodnoj konkurenciji) i autora domacih i stranih, predstavljanih na konferencijama za novinare. Kako bilo da bilo, a ponekad i na ivici skandala, na Festivalu je uvodenjem takmicarske selekcije inostranih filmova nesumnjivo podignut kvalitet ponude i pružena nam je prilika da vidimo koliko (ni)smo deo onoga što se u svetu podrazumeva pod dokumentarnim i kratkometražnim filmom. Svesno, Beogradski festival kratkog metra je tako postao još jedan filmski prozor u svet zadržavši pažnju i na domacem dvorištu.