DRUGI MEMORIJAL „ISIDOR BAJIC”

Mocart na otvaranju

Novi Sad, grad kulture, kako ga je po sloganu stalnog projekta, otvarajuci 5. marta Drugi memorijal „Isidor Bajic’’, apostrofirao Dušan Marinkovic (predstavnik pokrovitelja IO Skupštine grada), bice narednih desetak dana mesto susreta mladih muzicara iz preko 30 zemalja, od kojih se neki najpre ogledaju u majstorskoj školi klavira, a od juce ucestvuju i na pijanistickom takmicenju koje ce se odvijati, prema uzrastu kandidata, u tri konkursne kategorije.
Zahvalivši se svima koji su doprineli da se pre dve godine ustanovi memorijal „Isidor Bajic’’, kao i timu koji ce ove godine brinuti o njegovom profesionalnom odvijanju, direktorka memorijala Radmila-Rakin Martinovic i umetnicki direktor festivala Dorijan Leljak, dali su potom priliku umetnicima da muzikom otvore manifestaciju koja sadrži i cetvorodnevni pedagoško-pijanisticki forum.
Izrazit ritmicki nerv
Koncepcija koncerta svecanog otvaranja Drugog memorijala „Isidor Bajic’’ sledila je zamisao prvog festivala na kojem su izvedena tri koncerta Johana Sebastijana Baha. Po istom modelu, izbor tri koncertantne kompozicije Volfganga Amadeusa Mocarta okupio je, najpre kao soliste u Koncertu za tri klavira i orkestar u Ef-duru (K 242), pobednike Prvog memorijala - prefinjeno muzikalnog Predraga Jovanovica, ritmicki perkusiono preciznog Miroslava Popovica, i njima s pouzdanjem okrenutog Darka Vargu - koji su se mladalacki odlucno usaglasili i medusobno i s Novosadskim kamernim orkestrom, pod dirigentskim vodstvom Berislava Skenderovica, što se pokazalo kao odlican izbor. Pored visoke profesionalnosti, znacajnog iskustva i izrazitog ritmickog nerva i u ovoj prilici kanalisanog temperamenta, on je, i sam na pocetku karijere vrstan pijanista, savršeno razumevao i uskladivao razlicite pijanisticke potencijale i prirode, što je bio i najteži deo interpretacije.
U dobrom zvucnom odnosu orkestarskog i klavirskog medija, u suštini tehnicki manje zahtevnog no u drugim Mocartovim delima istog žanra, pogodenom karakteru dela i prilagodenim tempima, mladi pijanisti bojili su, ovde još mocartovski naivne partije lepom dinamikom, težeci zvucnoj zaobljenosti (posebno prvi klavir) u opštoj jedinstvenoj zamisli o tonski plemenitom muziciranju.
Jasna podrška pružena je i uglednim gostima Vei Ji Jangu i Janu Džonsu u Koncertu za dva klavira i orkestar u Es-duru (K 365), pijanistima mlade generacije, nosiocima prestižnih nagrada na medunarodnim takmicenjima i vec uglednim pedagozima, inace selektorima i profesorima Majstorske škole klavira i clanovima žirija ovogodišnjeg memorijala. Oni su u zajednickom nastojanju i dijaloškim odmenjivanjima - pocev od uvodnih, unisono energicnih trilera maesteticne prve teme, do tehnicki virtuoznijeg, kontrapunktski obogacenog finala - gradili ponešto romanticnije videnje ovog Mocartovog vec ambioznog dela. Dublji pristup instrumentu, posebno u Yonsovoj partiji, isticao je socnu raskoš pasaža i ukrase u ekspresivno vodenim linijama (dobro podržanim oboama), nasuprot punktualisticki cistom i preciznom sviranju Vei Ji Janga.
Premda ne i do kraja perfekcionisticki ostvarena, u drugom delu veceri izvedena je i jedna od najozbiljnijih i najsloženijih Mocartovih koncertantnih kompozicija: Koncert za klavir i orkestar u Ce-duru (K 503), zahvaljujuci u prvom redu bardu pijanizma, cuvenom Peteru Franklu, umetniku velike karijere, izgradene još šezdesetih prošlog veka, uz najvece svetske orkestre i dirigente kao saradnike.
Vedrina iz svakog tona
Upavo olimpijska vedrina umetnickog majstorstva i životne zrelosti zracila je iz svakog tona i slivene fraze njegove solisticke deonice koja je nadilazila svaku primisao o pukoj samouverenosti. Mudrost godina, udružena s pijanistickom vitalnošcu, omogucila je interpretatoru takvog formata da sa samo jednom probom zameni najavljenog Kemala Gekica, koji je u poslednjem trenutku otkazao dolazak.
Odgovarajuci dimenzijama orkestarske strukture i zvucne snage dela, Franklovo artikulisano tumacenje je nudilo pregršt karaktera i raspoloženja. Elan i kondenzovana energija klavirske partije nisu ostali bez odjeka u simfonijski razmahnutom orkestru, mestimice pomerenog zvucnog balansa jaceg duvackog, u odnosu na gudacki korpus, te poslovicno nepreciznih horni. U suštini, bio je to Franklov omaž prirodnosti, lakoci i jednostavnosti predavanja, dar iskustva i umetnickog creda odabranih.

GOSTOVANJA U SRPSKOM NARODNOM POZORIŠTU

Stižu makedonski glumci i pevaci

U Srpskom narodnom pozorištu veceras u 19.30 ce, na sceni “Pera Dobrinovic”, gostovati Dramski teatar iz Skoplja sa predstavom “Marisol” Hosea Rivere, u režiji Vladimira Milcina. U glavnim ulogama su Gordana Endrovska, Irena Ristic, Maja Veljkovic, Dejan Lilic i Vanco Petruševski. Jedan od vodecih savremenih latinoamerickih dramskih pisaca, Hose Rivera je u drami “Marisol” prikazao stradanja mlade Portorikanke Marisol Perez koja živi u Bronksu, okružena opštom propašcu i korupcijom i pokušava da preživi. “Kada sve krene naopako, religija je samo kontekstualni fon. ’Marisol’ istražuje potrebu ljudi za ljubavlju i medusobnom povezanošcu”, primecuje dramaturg Despina Angelovska.

„Paraziti” u režiji Anje Suše Predstava “Paraziti” Marijusa fon Majenburga u režiji Anje Suše premijerno ce u SNP-u biti izvedena 25. marta na sceni “Pera Dobrinovic”. Nova za SNP, ova predstava je svojevremeno dobro primljena u Beogradu, ali je suocena sa velikim tehnickim problemima i nužnošcu rekonstrukcije “Beton hale”, ostala bez prostora za igru. Anja Suša je prihvatila poziv da je obnovi na sceni SNP-a koje je preuzelo postprodukciju. Planirano je da, posle 25. marta, “Paraziti” ostanu na repertoaru SNP-a u ovoj sezoni.

U ZAVODU ZA KULTURU VOJVODINE

Proglašeni dobitnici nagrade „Iskre kulture”

Nagrade “Iskre kulture” za 2003, priznanja za stvaralacke rezultate u kulturi i umetnosti koje preuzevši tradiciju Kulturno-prosvetne zajednice od ove godine dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine, pripale su kustosu i upravnici Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Jasni Jovanov, bibliotekarki i prevodiocu Mariji Cuki iz Zrenjanina, slikaru i graficaru Petru Curcicu, prevodiocu i uredniku kulturnih emisija Radija Novi Sad Vicku Arpadu, novinaru i uredniku programa RTV Novi Sad Lucijanu Marini, novosadskom svešteniku Karolju Harmatu, zatim pancevackoj Galeriji savremene umetnosti, Muzeju grada Novog Sada, Kulturno-prosvetnom društvu “Petar Kocic” iz Celareva i Kulturnom centru iz Rume.
Kako stoji u kratkom obrazloženju izbora Komisije za nagrade i priznanja kojom je predsedavao Slavko Almažan, Jasna Jovanov je, pored uspešnih aktivnosti vezanih za maticnu kucu, kritickom delatnošcu, prevodilackim radom i ucestvovanjem u razlicitim kulturnim manifestacijama veoma uspešna i prisutna u kulturnoj sferi Vojvodine. Marija Cuka je organizovala brojne izložbe, a ima i dvadesetak strucnih zaduženja i funkcija i isto toliko znacajnih nagrada i priznanja. Petar Curcic pleni impresivnom bibliografijom i izlagackom delatnošcu. Vicko Arpad je od 1976. objavio preko 40 knjiga prevoda od kojih su najpoznatiji romani i eseji Đerda Konrada. Lucijan Marina je uspostavio raznovrsne oblike saradnje sa institucijama Rumunije, Austrije, Nemacke, Švedske, Madarske, Ukrajine, Bugarske, Grcke, Kine, Japana, SAD... Dr Karolj Harmat, jedan od osnivaca Hrišcanskog intelektualnog kruga i clan više kulturnih organizacija, vec je dobro poznat i u medunarodnim okvirima.
Galerija savremene umetnosti u Pancevu, zagovarajuci eksperiment i otvorenost i održavajuci zavidan nivo svojih manifestacija dobija posebno mesto u suženom eks jugoslovenskom kulturnom prostoru. Muzej grada Novog Sada je u poslednje tri godine znatno uvecao broj posetilaca i postao nezaobilazna destinacija kulture i turizma Srbije i Crne Gore. Kulturno-prosvetno društvo “Petar Kocic” iz Celareva tokom godine ima oko 60 javnih nastupa, a vec duži period je u samom vrhu amaterskog stvaralaštva, dok je Kulturni centar iz Rume svoju nagradu zaslužio uporednim razvijanjem umetnickih, tradicionalnih i edukativnih projekata medu kojima prednjaci manifestacija “Kulturno leto”.
Posebnu zahvalnicu Zavod za kulturu Vojvodine posthumno ce dodeliti i Veljku Macutu, coveku koji je decenijama svoje ideje pretakao u kulturne dogadaje medu kojima se isticu manifestacije posvecene deci. I. B.

Petnaest Kišovih knjiga u elektronskom izdanju

Beograd: Elektronsko izdanje “Sabranih dela” Danila Kiša priredivaca Mirjane Miocinovic koje sadrži 15 knjiga tog autora predstavljeno je u Narodnoj biblioteci Srbije. “Osnovni cilj izrade CD izdanja je pohranjivanje knjiga Danila Kiša u elektronskom obliku, njihovo dodatno oznacavanje i omogucavanje razlicitih tipova pretraga, obrada i istraživanja”, rekao je jedan od priredivaca diska Predrag Janicic. Prema njegovim recima disk je proizvod dvogodišnjeg rada i uraden je u HML formatu, koji omogucava razlicite mehanizme pretraga, kao i konvertovanje u oba pisma (latinicu i cirilicu). “Kao osnova za disk korišceno je izdanje ’Sabranih dela’ iz 1995. godine u 14 tomova, kojim su obuhvacena dela ’Mansarda’, ’Psalm 44’, ’Rani jadi’, ’Bašta, pepeo’, ’Pešcanik’, ’Noc i magla’, ’Grobnica za Borisa Davidovica’, ’Cas anatomije’, ’Homo poeticus’, ’Enciklopedija mrtvih’, ’Pesme, Elektra’, ’Varia’, ’Skladište’ i ’Život, literatura’”, rekla je Mirjana Miocinovic. Disk je, prema njenim recima, dopunjen petnaestim tomom, knjigom intervjua pod nazivom “Gorki talas iskustva”, kao i razgovorima preuzetim iz knjiga “Homo poeticus” i “Život i literatura”. Disk “Danilo Kiš: Sabrana dela” cini jedinstvenu celinu sa diskom “Danilo Kiš: Ostavština”, kao digitalni oblik gotovo citavog, objavljenog i neobjavljenog Kišovog opusa. Deo materijala sa ovih diskova nalazi se i na zvanicnom sajtu posvecenom Danilu Kišu - www.kis.org.yu.) Beta)