|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 08. 12. 2003.
|
|
|
INTERVJU
BRED LILI, SAKSOFONISTA
Dati sve!
Poslednjeg dana Old gold džez festivala Novi Sad je za trenutak zaličio na jednog svog „imenjaka” iz Amerike s početka prošlog veka. NJu Orleans. Na zagušljive, znojne i prljave, (na TV i ovako) crno-bele klubove, čiji vazduh seče samo britki zvuk benda i oduševljeni poklici iz mase. Ansambl na kraju redovne festivalsko-večernje trilogije vodili su Bredford Bred Lili, dovoljno je reći „prava faca” njujorške klupske scene, i Montez Kolmen, mnogo tražen bubnjar. Na bravurozan i jedinstven način, dokazali su i zašto ljude tamne puti kod nas iz šale vezuju za dva pojma: muziku i sport. Očaravajuće zavodnom smesom tradicionalnih i svojih notnih putanja učinili su da se redak praznik džeza završi tako da čovek poželi da je tek počeo.
Bred Lili je veoma rano osetio „poziv od Boga”, a proslavio se kao solo saksofonista Kaunt bejzi orkestra u kojem je dobio i Gremijevu nagradu za CD „Kaunt plejz Djuk”. Napustio je bend zbog solo karijere i od tada je svirao sa nekoliko legendarnih muzičara, a o njemu se u Americi mogu čuti samo lepe reči...
Uspeli smo da kratko porazgovaramo sa Lilijem, upravo u momentu kad se spremao da odvoji jednu damu za džem sešn.
Vi ste prvi bend na festivalu koji je tokom svirke na sceni gajio jedan „yeah” i „come on” verbalni podstrek, „paljevinu”!
- Ja ne mogu da komentarišem bilo koga drugog, ali to je ono što se uvek trudimo da radimo, dok sviramo. Mislim da ono što pokušavamo da uradimo je da damo sve i, ja volim da komuniciram sa „mačorima” sa kojim sviram, posebno ako imam pravu vezu sa njima. Mi se spajamo jednako dobro van scene, kao i na njoj. Ne mislim da treba da se ponašamo drugačije jedni prema drugima dok smo na sceni, ili van nje.
Kako ste bili zadovoljni ekipom sa kojom ste nastupali u Novom Sadu?
- Ovo, naravno, nije moj bend. Jedini „mačak” koji svira sa mnom je Montez. Bili smo sretni što dolazimo i bilo je kul, ali ovo je samo pola od onoga što možete dobiti.
Ako imate još jednog kao što je Montez Kolmen, onda...
- Još dva. Pomisli na dva, brate. Onda otkačimo! (smeh)
Mi smo sretni i što vidimo samo vas dvojicu.
- Okej, drago je i nama.
U programskoj knjižici Festivala piše da ste rekli kako bi, poput vaših slavnih prethodnika, dali sve ovoj muzici, čak i dušu. Stojite li iza tih reči i dalje?
- Da, definitivno. Dok sam odrastao, mnogi stariji muzičari koji su učili od znate već koga, uvek su mi govorili ako ću da sviram, da to radim iz srca i do kraja. Da nema veze da li će to biti u sobi sa hiljadu ljudi, ili sobi sa jednim. Samo da se prepustim. A to je i sve što tražim od svojih „mačora”. Primetio si i sam, ova svirka, je dala sve. Šta više možete da uradite kad ste na sceni. Zašto svirati ako ne možete baš to da uradite.
Šta mislite koliko je ljudi preostalo koji i dalje „kontaju” tu yez stvar, očigledan utisak je da se sve drugo vrti na muzičkim kanalima, osim džeza?
- Definitivno, ali tamo su još mnogi koji vole džez. I dalje je mnogo i nas muzičara, takođe. A mi ne možemo da zaboravljamo na našu publiku. Mi ponekad to i radimo, a ostali nikada. Zato ne bi trebalo ni mi.
Mora da se radi zajedno u ovoj stvari, jer ako ne radite zajedno i ako niste u tome zajedno sa publikom - onda se ništa neće dogoditi. Baš kao i u svim drugim stvarima.
|
|
|
U NOVOM KOMADU DARIJA FOA
Berluskoni sa Putinovim mozgom
RIM: Italijanski premijer Silvio Berluskoni sa mozgom ruskog predsednika Vladimira Putina - centralna je ličnost nove političke pozorišne satire koja je postala hit u Italiji.
“Dvoglava anomalija” novi je komad italijanskog dramskog pisca i nobelovca Darija Foa, koji je izgradio karijeru podsmevajući se političarima.
“Pozorište ne može da ne bude političko. Moj Berluskoni ima dva mozga, jedan za izjave, a drugi za poricanje tih izjava”, rekao je Fo novinarima pred premijeru komada u Rimu.
Polazna tačka Foove predstave je prošlo leto, kada je Berluskoni pozvao Putina u svoju vilu na Sardiniji.
Ali, Foova priča dobija mračan obrt kada Putin biva ubijen, a Berluskoni teško povređen. Jedini način da italijanski premijer preživi je da mu se presadi deo Putinovog mozga.
Rezultat - Berluskoni koji se davi u votki, govori ruski jezik i članove svoje vlade naziva čečenskim pobunjenicima.
Komad je premijerno izveden u italijanskoj prestonici u sredu, usred javne debate o satiri podstaknutom odlukom državne televizije RAI da prekine emitovanje serijala Sabine Gucanti, takođe italijanske političke satiričarke.
RAI je prekinula emitovanje serijala kada je konkurentska televizija Medijaset, čiji je vlasnik Berluskonijeva porodica, podnela tužbu zbog klevete. Sabina Gucanti je tu odluku nazvala cenzurom i svoju priču prenela u pozorište.
Dario Fo, koji je 60-ih godina više od decenije bio zabranjen na RAI jer je došao u sukob sa vlastima, imao je mnogo problema da svoju novu dramu dovede do pozornice.
U oktobru, direktor milanskog teatra u kojem će se komad izvoditi naredne godine, napisao je pismo jednom od najuglednijih italijanskih listova, upozoravajući da je izložen pritisku da predstavu skine sa programa.
Upravni odbor pozorišta ipak je dao dozvolu za postavljanje komada, a pomoć je stigla i sa neočekivane strane - od Berluskonijeve žene Veronike Lario, koja je takođe jedan od likova u Foovom komadu.
“Satira protiv Berluskonija je igra. Cenzura je užasna, nepravedna stvar... ali ne verujem da će do toga doći”, rekla je Berluskonijeva supruga listu “Republika” pre odluke odbora za pozorište.
U komadu, Fo centralni događaj koristi kao odskočnu dasku za prikazivanje najpoznatijih gafova italijanskog premijera i dovodi u pitanje njegovo poslovno carstvo, koje ga je načinilo najbogatijim čovekom u Italiji.
“Komad je strasna počast čudesnoj i jedinstvenoj mašti i svestranosti našeg premijera”, rekao je visoki 77-godišnji Fo koji, koristeći scenske trikove, igra patuljastu verziju italijanskog premijera. (Beta-Rojters)
|
|
|
NAUČNI ZBORNICI MATICE SRPSKE
Društvene nauke i istorija
Sa tri, odnosno dve godine zakašnjenja, ovih dana su se pojavili zbornici Matice srpske za društvene nauke i za istoriju. Za ove ugledne naučne publikacije već podugo nema novca, iako prva izlazi od 1950. a druga, od 1970. godine.
Za 109. svesku Zbornika MS za društvene nauke, pisali su, između ostalih, dr Ratko Nešković - “Pretpostavke za razgovor o istoriji i budućnosti hrišćanstva”, dr Milan Vukomanović - “Religija i politika u najranijem hrišćanstvu”, dr Vladeta Jerotić - “Značaj ruske religiozne filosofije na kraju veka”, dr Vladimir Cvetković - “Vera i pokornost (hrišćanska mudrost Aurelija Avgustina)”, dr Zorica Kuburić - “Crkvena inteligencija i selo”, dr Petar Kunić - “Podjela nadležnosti između institucija Bosne i Hercegovine i entiteta”, dr Sofija Košničar - “Kulturne potrebe i ponašanja stanovnika Srbije” i dr.
U rubrici Prilozi i građa, dr Dragoljub Đorđević i Dragan Todorović potpisuju tekst “Krivudavi drumovi do romskih duša - crkveni velikodostojnici o Romima kao vernicima”. Među prikazima i beleškama su osvrti na knjige dr Radovana Bigović “Crkva i društvo” ( dr Đura Šušnjić), dr Milijana Popovića “O filozofiji prava kod Srba” (Svetislav M . Jarić) i dr Vojislava Stanovčića “Političke ideje i religija” (dr Milovana M. Mitrovića).
Dvobroj 63/64 Zbornika MS za istoriju, među člancima i raspravama objavljuje: “O severnim granicama Srbije u ranom srednjem veku” dr Tibora Živkovića, “Bački Brestovac od sredine 16. do potkraj 18. veka” Olge Andraši, “Hrvatski ban Josip Jelačić i Srpska Vojvodina 1848/49.” akademika Slavka Gavrilovića, “Spoljna politika vlade samostalnih radikala 1905. godine” mr Đorđa Đurića i “Optiranje i iseljavanje Srba iz sela Lovre (Mađarska) u Vojvodinu 1921-1924.” mr Gojka Malovića.
U prilozima i građi objavljeni su tekstovi mr Sredoja Lalića -”Srbi, štab-oficiri i generali u ruskoj vojsci u 18. veku”, dva rada akademika Slavka Gavrilovića - “Instrukcije mitropolita Pavla Nenadovića iz 1756. za vođenje poslova u sremskoj arhidijecezi” i “Predlog iz 1792. o nobilitaciji uglednih Srba u Ugarskoj”, Čedomira Antića -”Britanske vesti o Svetoandrejskoj skupštini”, dr Bogumila Hrabaka -”Ruralna privreda Banata 1919-1931. godine”, dr Milice Bodrožić -”Spoljna politika Kraljevine Jugoslavije u vreme vladavine Jugoslovenske nacionalne stranke 1932-1934.” i dr.
U rubrici Istoriografija, mr Đorđe Bubalo piše o “Sabranim delima” Rade Mihaljčića. Među prikazima i beleškama Zbornika MS za istoriju, prikazane su knjige Gordane Stojaković “Znamenite žene Novog Sada” (Aleksandra Marković), Vojina Dabića “Vojna krajina. Karlovački generalat 1530-1746.” (Jelena Paunović), Božice B. Mladenović “Grad u austrougarskoj okupacionoj zoni u Srbiji od 1916. do 1918. godine” (dr Nikola L. Gaćeša). O “Zborniku o Srbima u Hrvatskoj” pisala je Suzana Rajić, a o “Starim srpskim zapisima i natpisima iz Vojvodine”-Aleksandra Marković.
Svi članci, rasprave, prilozi i građa, imaju apstrakte na engleskom jeziku.
|
|
vrh strane
|
|