OBELEŽEN JUBILEJ MUZEJA VOJVODINE

Ekskluzivni predmeti za reprezentativnu izložbu

Povodom dana Muzeja Vojvodine, koji je počeo da radi 26. oktobra 1847, juče je u ovoj instituciji otvorena izložba “Najvredniji eksponati iz zbirki Muzeja Vojvodine”. Izložbu je otvorio direktor muzeja dr Ranko Končar, naglašavajući kako je od osnivanja Muzej često menjao fizionomiju i da danas ne predstavlja samo etnološku zbirku, već realizuje i čuva brojne istorijske, arheološke i naučne radove.
Rečima da je svim muzejima imperativ da se menjaju i da idu u korak sa vremenom, kao i da se bave kako onim što je bilo, tako i onim što nudi savremenost i 21. vek, Končar je naznačio trenutno stanje i smernice budućeg rada. On je dodao na kraju da su za reprezentativnu izložbu izabrani samo ekskluzivni predmeti iz muzejskih zbirki, među kojima su mesto našle slike Save Šumanovića, Boška Petrovića, stilski nameštaj porodice Dunđerski i drugi vredni predmeti iz starijih i novijih istorijskih razdoblja.
Na obeležavanju svečanog jubileja potpredsednik Izvršnog veća APV i predsednik Upravnog odbora Muzeja Vojvodine Duško Radosavljević izrazio je zadovoljstvo i čast što pokrajinska vlada pomaže rad ove značajne institutcije. Sekretar pokrajinskog Sekreterijata za obrazovanje i kulturu Zoltan Bunjik je rekao da će rebalansom budžeta, koji je usvojen na nedavnom zasedanju Skupštine APV, biti uloženo još više novca u institucije pod ingerencijom Pokrajine, a kao simboličan “poklon” Bunjik je ovom prilikom uručio rešenja kojima će Muzej dobiti tri nova i jedan stariji računar, četiri štampača i jedan skener.

Beogradski sajam knjiga još danas

‘Odlukom Saveta Beogradskog sajma knjiga, ova manifestacija produžena je za jedan dan i trajaće do večeras u 20 časova. Ulaz će danas biti besplatan: takva praksa uvedena je prošle jeseni, jer organizatori žele da izađu u susret što većem broju ljubitelja knjige.
Mada će se finansijski i ostali efekti sumirati i analizirati ovih dana, ovogodišnji Beogradski sajam knjiga pobrao je uglavnom komplimente. Domaćini su očekivali oko 400 izlagača, došlo ih je blizu 600, sem domaćih, došli su iz 20 stranih zemalja. Kanada, kao država-počasni gost, predstavila se vrhunski-šarolikom i bogatom izdavačkom produkcijom, sedmočlanom kanadsko-srpskom delegacijom pisaca i brojnim prezentacijama sopstvene kulture.
Ova sajamska godina biće zapamćena i po novom prostoru za razgovore i druženja: na galeriji hale 14 otvoren je klub “Slobodan Selenić”. U njemu je obeleženo pola veka dodeljivanja NIN-ove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku, a raspravljalo se i na temu “Šta je knjiga državi, a šta država knjizi”. Tom prilikom najavljeno je uvođenje poreza na knjigu od 5 odsto. Resorni ministri su objasnili da je to u skladu sa direktivom EU i da je knjiga time izjednačena sa hlebom, mlekom, štampom i komunalijama.
Izdavač godine je beogradska “Narodna knjiga” sa (320 novih naslova), skandala nije bilo, a novi organizatori (Beogradski sajam , uz pokroviteljstvo Skupštine grada Beograda), pripreme za narednu godinu počinju već 1. novembra.

OBELEŽENO 110 GODINA ROĐENJA MILOŠA CRNJANSKOG U ILANDŽI

Seobe - sudbina pisca i naroda

Ilandža: Ilandžani se nikada nisu odrekli svog sugrađanina Miloša Crnjanskog. Na dan stogodišnjice njegovog rođenja, 1993. ovde je napravljena velika fešta. Od tada, svake godine, 26. oktobra Ilandžani se sećaju Miloša Crnjanskog. Ove godine proslavi se pridružila i Zadužbina Miloša Crnjanskog iz Beograda koja je odlučila da ubuduće manifestacija dobije naziv “Dani Miloša Crnjanskog” sa manifestacijama u Vršcu i Beogradu, a centralom u Ilandži.
U znak sećanja prekjuče je u ilandžanskoj crkvi Sv. Nikole održan parastos porodici Crnjanski, prvi od oslobođenja do danas. Gosti su potom obišli kapelu gde su sahranjeni preci ovog pisca. Na svečanoj akademiji goste su pozdravili predsednik ilandžanskog Foruma Miloš Crnjanski dr Svetozar Bogorov i predsednik opštine Alibunar Milan Ćuruvija.
Beseda akademika Nikole Miloševića bila je posvećena njegovim sećanjima na Crnjanskog, a posebno stvaralaštvu pisca. Naglasio je da je Zadužbina Miloša Crnjanskog izdala deset tomova, da je u planu još toliko knjiga koje treba da obuhvate celokupan opus pisca. Osvrnuo se i na sudbinu Crnjanskog koja je bila slična likovima iz njegovih dela o večitim seobama Srba i srpskog naroda.
Zadužbinu Miloš Crnjanskog osnovala je grupa entuzijasta po zaveštanju Vide Crnjanski, supruge pisca koja je u testamentu ostavila amanet da se ona osnuje, brine o zaostavštini pisca, neguje i podstiče književno stvaralaštvo u svim rodovima književnosti. Tako je ustanovljena nagrada “Miloš Crnjanski”koja od 1996. nije dodeljivana. Ove godine, za 2002. i 2003. nagrade su date zahvaljujući pomoći Ministarstva za kulturu.
Sekretar Zadužbine Miloš Crnjanski Dimitrije Tasić je saopštio imena dobitnika nagrade a to su: Stojan Berber, za roman “Trifuneja (“Matica srpska”, Novi Sad), Miloš Komadina za knjigu priča “Institut za rat” (“Stubovi kulture”, Beograd), Gordana Boranijašević za knjigu pesama “Ko žar u Vlašiće” (Prosveta, Beograd), Rodoljub Stepanović za knjigu eseja “Izdržavanje zemlje” (SKZ, Beograd), Ivana Stefanović za knjigu putopisa “Put za Damask” (Geopoetika, Beograd), Predrag Puzić za knjigu književne publicistike “Lomača za Sensa” (Kairos, Sremski Karlovci) i Branko Ćirlić za prevod na poljski jezik “Romana o Londonu” Crnjanskog (Adam Maršalek, Torun, Poljska). Žiri je radio je u sastavu Nikola Milošević (predsednik) Srba Ignjatović i Dimitrije Tasić.