|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 19. 08. 2003.
|
|
|
ANKETA „DNEVNIKA”: DA LI JE NOVI SAD IZGUBIO OPERSKU I BALETSKU PUBLIKU?
Potrebne i poznate zvezde
Zašto je sve manje ljudi na operskim i baletskim predstavama u Novom Sadu i da li je ovaj grad izgubio tu publiku? Na ova i slična pitanja ovih dana na stranicama našeg lista odgovaraju novosadski operski i baletski umetnici.
Marina Pavlović-Barać, prvakinja Opere Srpskog narodnog pozorišta:
- Svojevremeno je publika imala priliku da iznese svoje utiske na papir i da ih ostavi u kutijama koje su bile postavljene posle predstave. Iz nekih razloga, možda i zbog sujete pojedinih umetnika koji nisu bili zadovoljni onim što su pročitali o utisku koji su ostavili na publiku, taj običaj je ukinut.
Mislim da bi publika svakako mogla da kaže šta bi htela da gleda na sceni. Ova sredina voli operetu i takve predstave su uvek imale puno gledalište. Tako je bilo sa “Kneginjom čardaša”, tako je sada i sa “Grkom Zorbom” i “Violinistom na krovu”. Možda “Grk Zorba” ne bi bila tako popularna predstava da u njoj ne igra Konstantin Kostjukov, ali dobro je angažovati i neku zvezdu. Treba ih angažovati, ne mora dve, ali uvek mora da bude bar jedna zvezda u predstavi. Novi Sad nikad nije negovao kult zvezde i popularnost umetnika, ali Beograd jeste. Jer, Beograđani vole da vide zvezde na naslovnim stranama novina, da pročitaju gde su i šta rade privatno.
Ranije su bila drugačija vremena. Bila sam još student kada sam se zaposlila u ovom pozorištu i sećam se iz tih vremena jedne predstave “Aide” kada je publika ustala na noge i znam da sam se tada pitala da li ću i ja tako nešto uspeti da doživim. Bila su drugačija vremena i čak i takva velika sala SNP-a imala je tada publiku.
Sada je malo predstava na repertoaru i ja sebi godinama postavljam pitanje zašto se, u takvim okolnostima, prave predstave koje vrlo brzo nestanu iz repertoara. Bilo je perioda kada sam imala i po petnaest predstava mesečno, čak i situacija da zbog obaveza prema matičnoj kući odbijam i gostovanja u inostranstvu, a danas je to nezamislivo. Vremenom se sve izmenilo, s tim stalnim smenjivanjem upravnika i direktora, jer u takvim uslovima nikako ne može da se napravi plan rada kakav bi SNP trebalo da ima kao i svaka značajna nacionalna teatarska i operska kuća.
Kafana jedina zabava
Sve nekadašnje socijalističke zemlje u našem okruženju opstale su s klasičnom umetnošću, samo joj mi nismo pridavali mnogo značaja. To je stvar kulture i mentaliteta ovog podneblja u kojem jejedini vid zabave bio kafana. I Ankara ima dobru operu, pa čak ne možemo ni da se opravdavamo da je za položaj opere kod nas krivo to što smo bili pod Turcima. Bar je ovde u Novom Sadu po ugledu na austrougarsku tradiciju opera mogla da zauzme bolje mesto. Ali, kao što kaže Siniša Kovačević “Novi Sad je lepa varoš, daleko od grada”. I Osijek i Split i Zagreb imaju operu i sve funkcionišu i niko ne postavlja pitanje da li treba da postoje sve te opere, a kod nas se postavlja.
|
Ni marketing nikada nije uspeo da odradi posao do kraja. Zapravo se niko ne drži dogovora, datumi se zacrtaju, pa se ne poštuju, niti se isplaćuju obećani honorari. Znam da od januara neki honorarni muzičari nisu dobili honorare, kao ni neki gostujući solisti koji čak zato hoće da tuže SNP. Mislim da se sve to događa i da stvari ne funkcionišu kako treba, zato što su neki ljudi prestali da vole svoj posao i zato ga više ne rade. Čini mi se i da mora da postoji volja da bi se nešto promenilo na bolje.
Novac je bitan i veliki je problem što delimo kasu sa ostalim umetničkim celinama u SNP-u i nemamo uvid u to s koliko novca možemo da raspolažemo od prodaje karata na operskim predstavama. Neki naši prijatelji, koji obožavaju operu, vrlo rado bi dali novac za određeni projekat, ali odustaju jer u ovakvom sistemu funkcionisanja ne bi se znalo gde bi te pare završile.
Ima primedbi i na nivo izvođenja predstava i sumnje da nikad bolje neće ni moći da se očekuje, ali moj je stav da, ukoliko to ne valja, ne može se odmah tražiti da se ukine Balet ili Opera, jer je to nedopustivo, nego sve umetnike treba poslati na audiciju, i mene, i sve ostale koji su se dokazali. U ovom teatru ima ljudi koji deset godina nisu stali na scenu, a uredno primaju platu i smatraju da je to normalno. Možda zato mnogima ne bi bilo pravo da učestvuju na audiciji, ali, s druge strane, bar bi tada onaj, koji vodi ovu kuću, znao koga i za šta plaća. Konkurencija je svakako samo podstrek da budeš bolji.
|
|
|
OKUPLJAJU SE ČLANOVI BIJELOG DUGMETA?
Bebek još razmišlja
Ponovno okupljanje starih članova sarajevskog rok sastava Bijelo dugme sve je izvesnije. Iako su to već duže najavljivali i potencirali članovi koji, od kako je grupa prestala sa radom, i nisu baš nastavili neke sjajne karijere, ovaj put priča je mnogo ozbiljnija. Kako je za “Večernji list” izjavio vlasnik popularne diskoteke i stadiona Akva u Blažuju kod Sarajeva Bahrija Kačapor, bivši menadžer “dugmića” Raka Marić je za vreme održavanja Budvanskog festivala razgovarao sa Goranom Bregovićem, koji je, u načelu, pristao na nagovore. Kačapor je za celu stvar zainteresovan jer smatra da bi u slučaju svirke Bijelog dugmeta njegov stadion, koji prima 30 hiljada gledalaca, bio ispunjen do poslednjeg mesta.
Mladen Vojičić Tifa i Alen Islamović su već pristali, ali Željko Bebek, koji smatra da ima “ekskluzivna prava” na mesto vokalnog soliste, još uvek se dvoumi. Bubnjar Ipe Ivandić je nastradao 1994. godine u Beogradu, a budući da nekadašnji basista Zoran Redžić živi u Finskoj, neizvesno je u kojoj postavi bi Bijelo dugme ponovo nastupalo. Osim toga što bi interesovanje publike, pogotovo u Bosni, bilo veliko, izvesno bi bilo i to da novi koncerti benda, o kojem su mišljenja poklonika rok muzike veoma podeljena, ne bi naročito doprinelo umetničkoj strani istorije sastava, koliko onoj komercijalnoj...
|
|
vrh strane
|
|