Slobodan Juric

Slobodan Juric, jedan od eminentnijih i agilnijih slikara, sa novosadske Akademije umetnosti, 80.-tih sveprisutan u likovnom miljeu naše sredine, ovih dana dobio je izuzetan katalog, skromnu ali izuzetno uredenu malu monografiju koja sažima njegov dosadašnji likovni opus. Poslednjih 10 godina Juric živi i radi u Atini, pa je ovo prilika da se sagledaju i dela iz poslednjeg perioda njegovog stvaralaštva. Akademiju je završio u klasi prof. Isidora Vrsajkova, nedavno preminulog monumentalnog slikara, ciji je likovni kredo i Slobodan usvojio, "budi svoj, ne juri trendove, slikaj neprekidno i kvalitet stiže sam po sebi". Pripadnik je štafelajnog slikarstva, velikog formata, koloristicnih jarkih površina i ekspresivnog crteža. Postsirealisticki pravac nije smetnja za aktuelne tematske reakcije, ali osnova njegovih predstava je ipak sama slika, njen volumen, forma i boja. Slobodan je slikar koji se tehnikom slobodno igra. Olovka ili kist uvek su mu u ruci i njima igrajuci se, skoro teatralno, koreografski sprovodi svakodnevni trening, nepretencioznog likovnog rituala. Tema mu takoreci nije ni bitna, bitan je sam cin delanja, koji kod pravih stvaralaca iz dubinže bica samo ponekad iznedri metafizicki pojam prave umetnost. Monografiju je izdao SULUV, a priredio je i kreiarao Slobodanov otac, arhitekta i dizajner Ivan Juric. Za ocekivati je u skoro vreme i sagledavanje Juricevog likovnog opusa na jednoj novosadskoj postavci.