Otvaranje izložbe slika Marka Čelebonovića

I pored velike vejavice mnogobrojni poznavaoci i ljubitelji slikarstva prisustvovali su sinoć na otvaranju izložbe slika klasika jugoslovenskog slikarstva Marka Čelebonovića, u galeriji Pavla Beljanskog u Novom Sadu, povodom stogodišnjice rođenja ovog velikana slikarstva. Ovaj slikar koji je skoro ceo svoj život proveo u Sen Trpeu, tamo je i sahranjen, ceo svoj životni opus posvetio je klasičnim slikarskim temama, mrtvoj prirodi, pejsažu, portretima i slikama enterijera. U maniru francuskih slikara, opsednut svetlosnim fascinacijama, na najslobodniji intiman način ove likovne teme obrađivao je u raznim ciklusima, raznim kolorističkim pristupima. Dominantne bojeosnova slika diktirale si i faze njegovog slikarstva, žuta, zelena, mrka faza a naposletku i bela faza istakla su vrhunsko kolorističko umeće ovog velikana, čiju su izložbu sinoć otvorile dr. Ivana Simeunović Ćelić i direktor ove galerije mr. Jasna Jovanov.

PEJMAN HUSRAVI SAMANI, MUZIČAR

Drevna muzička autentičnost

Pejman Husravi Samani je umetnik na taru, šestožičanom instrumentu koji je najpopularniji u Iranu, pa ga nazivaju još i „sultan instrument’’. Pored toga svira i sitar, a bavi se i komponovanjem. Komponovanje je studirao kod profesora Kristijana Davida. Vođa je i sastava ‘’Mesiha’’ koji je nastupio u četvrtak u Vojvođanskom muzeju, u okviru Dana iranske kulture upriličenim povodom pobede Islamske revolucije u Iranu. Ansambl ‘’Mesiha’’, čije je gostovanje u Srbiji organizovao Kulturni centar Islamske republike Iran u Beogradu, održao je, sem u Novom Sadu, i dva koncerta u Beogradu. Muzika koju sastav neguje je po tematici mistična, govor o temama iz iranske filozofije i gnosticizma, a po zvuku je etno, odnosno tradicionalna narodna. Kao vrstan umetnik Pejman Husravi Samani je imao prilike da održi brojne koncerte u Iranu i inostranstvu, a u izdanju “Divana” je objavio album ‘’Zuke masti’’.
Njegovo gostovanje u Novom Sadu iskoristili smo da ga pitamo da li je neosporan prodor world muzike uticao da se naruši očigledna dominantnost anglosaksonskog muzičkog centrizma i bolje upozna i muzika van tog područja?
- Sigurno da taj trend ima tu mogućnost da može da doprinese da se upozna muzika ostalog dela sveta, da se otkrije bogato muzičko nasleđe čitavog sveta - smatra Pejman Husravi Samani. - Međutim, naša situacija je malo specifična, jer čak i taj trend nije u korist iranske tradicionalne muzike. Naša muzika je potpuno nepoznata svetu, tačnije napoznata Zapadu u tom nekom popularnom smislu, a naša muzička tradicija je autentična, drevna i veoma bogata. Takav nepovoljan odnos prema našoj muzici bi mogao da se prevaziđe jedino ako bi se našao neki pouzdan izdavač ili organizator koji bi bio zainteresovan da promoviše našu muziku na Zapadu. Samo u takvim okolnostima bi moglo da se uradi nešto na popularizaciji naše muzike van dela sveta kojem pripadamo. Siguran sam da bi se zapadnom svetu dopala naša muzika, da bi bila dobro prihvaćena baš zbog te pomenute, drevne i bogate autentičnosti i njene raznovrsnosti.
Ako bismo uporedili položaj naše muzike u svetu sa mestom i popularnošću indijske muzike, onda se tek uočava kako smo u nepovoljnom položaju. Ona je bila i jeste u modi, jer je mnogo više rađeno na njenom predstavljanju u svetu.
Kakva je zastupljenost iranske muzike na radio i televizijskim programima u vašoj zemlji?
- Situacija je prilično dobra, najviše je u medijima zastupljena baš iranska tradicionalna muzika. No, naravno, sve zavisi od uređivačke politike produkcijskih kuća, pošto svaki od medija ima sopstvenu produkciju, a ona veoma varira. Najmanje su u programima zastupljeni slobodni sastavi, odnosno oni koji nisu pod pokroviteljstvom nijednog većeg medija.
Kakve su mogućnosti učenja i izvođenja tradicionalne muzike, za koju ste se vi opredelili, i sviranja tradicionalnih instrumenata?
- Mogućnosti izučavanja tradicionalne muzike su izuzetne, jer je sve usmereno kroz više kanala, kroz muzičke akademije, škole, fakultete, ali postoji i mogućnost slobodnog tzv. esnafskog izučavanja, odnosno usavršavanja kod priznatih i poznatih solista na drevnim instrumentima. Institucionalni oblici učenja su zastupljeni uglavnom u Teheranu, dok se slobodno, tradicionalno učenje više praktikuje u manjim mestima.
Šta je ili ko je uticao da se opredelite baš da svirate tar?
- Sa pet-šest godina sam dobio preporuku od vrsnog majstora da odaberem drevni žičani instrument tar. Prihvatio sam sugestiju i počeo sam da ga učim sa osam godina, mada me je profesor upozorio da će mi biti veoma teško, jer je to veoma zahtevan instrument. Tako je i bilo. No, profesor mi je rekao i da ću, kada prođem sve te neophodne faze u savladavanju instrumenta, osetiti olakšanje i da ću biti zadovoljan. Imao sam to na umu i borio sam se da dođem u fazu kada će tehnika biti tako dobro naučena da će mi sviranje pružati neizmerno zadovoljstvo. Eto, već preko dvadeset godina sviram tar, koji je najpopularniji muzički instrument u Iranu. To je instrument čije su mogućnosti neiscrpne.
Kako biste nam opisali muzički život Teherana?
- Muzički život Teherana je, kao i u svakom velikom centru, veoma bogat. Pored koncerata, održavaju se i razni festivali. Otprilike se u Teheranu u toku jednog meseca izvede i po dvadesetak koncerata. Interesovanje publike, naravno, zavisi od muzičkog žanra. U odnosu na klasičnu muziku, kao i u drugim zemljama sveta, i ovde su najpopularniji koncerti tzv. zabavne muzike, odnosno pop muzike - rekao je na kraju razgovora Pejman Husravi Samani.