Sentandreja 2002.

Već desetu godinu u ovom mađarskom gradiću, ujedno i najsevernijoj tački srpske kulture i umetnosti, održana je likovna kolonija slikara iz Srbije, a u zadnje vreme i poznatih mađarskih umetnika.
Na ovaj način zahvaljujući Samoupravi Srba u Mađarskoj u saradnji sa galerijom Pero iz Beograda, uspstavljen je najdirektniji kontakt umetnika ove dve zemlje, razmena iskustava i zajednički umetnički rad za 14 dana trajanja ove kolonije.
Ambicije ove kolonije na čelu sa predsednikom Srpske zajednice gosp. Perom Lastićem proširuju se u budućnosti i na uzvratnoj koloniji u Srbiji, kao i učešćem ostalih umetnika pripadnika nacionalnih zajednica oba naroda.

Na okruglom stolu poslednjeg dana kolonije, prošlog vikenda,sa temom novih viđenja i proširenja delatnosti ove kolonije, učestvovali smo i mi, kao i gđa. Jasna Jovanov, upravnik Spomen zbirke Pavla Beljanskog iz Novog Sada.
Zaključak ovoga skupa je, da je desetogodišnji angažman ove organizacije u najtežim uslovima za Srbiju uspešan i da je došlo vreme za veći angažman na polju regionalne saradnje nacionalnih zajedenica na polju umetnosti Srednje Evrope, kao predispoziciji uključivanja i naše zemlje u Evropske tokove. Naravno da je za ovakav angažman neophodna saradnja i oficijelnih kultrnih institucija obe zemlje pa i okolnih, Rumunije i Slovačke. Na osnovu ovih zaključaka neophodna je razrada mnogih mogućih projekata, prosleđivanje informacija na adekvatne adrese kulturnih institucija i pronalaženje mogućnosti finansiranja ovih projekata.

Na kraju kolonije upriličena je i izložba radova učesnika ove kolonije, propraćena adekvatnim katalogom. Izložba je održana u prelepoj zgradi Gradske kuće u Sentandreji a izložbu je otvorio gradonačelnik ovog grada sa organzatorima ove manifestacije gospodinom Lastićem i gosp. Vladom Paradinovićem iz Beograda koji je uručio prigodna priznanja svim slikarima učesnicima kolonije.

U proteklih 10 godina mnogi eminentni srpski slikari učestvovali su na ovoj koloniji. Ovoga puta pored izuzetno poznatih naših slikara, Dušana Otaševića, Bore Iljovskog, Aleksandra Cvetkovića i Koste Bunuševca prisutni su bili i isto tako eminentni mađarski umetnici, Janoš Vagner, Eta Erdelji, Aniko Zeld kao i nekoliko mladih i još neafirmisanih ali već zrelih slikara iz naše zemlje i Mađarske.

Sentandreja kao destinacija ovog dagađaja idealna je, zbog svoje izuzetne lepote i kulturnog nasleđa oba naroda. Nameće se logična alternativa u vidu Sremskih Karlovaca kao sličnog kulturnog središta za uzvratnu koloniju, kao i Petrovaradinska tvrđava sa već poznatom kolonijom novosadskih ateljea i slikara koji u njima stvaraju.
Da bi se ove mogućnosti i ostvarile neophodno je održati postojeće kontakte, proširiti ih na nove zainteresovane kao i uključivanje relevantnih institucija kulture u buduće projekte.