"ŽIVE SLIKE” U GALERIJI FOTO, KINO I VIDEO SAVEZA VOJVODINE

Početak na kraju

Projektom "Sopstveni pogled” Drage Latinovića i Nebojše Milijaševića zanimljivo demonstrirana nesaglediva moć fotografije i filma u snažnom prenošenju vizuelnih poruka

Kada su krajem 19. veka “žive slike” na filmskoj traci krenule da osvoje svet u Novom Sadu je 1901. osnovan Foto klub Novi Sad, jedan od najstarijih na Balkanu. Od prvog dana njegovih organizovanih aktivnosti sinhronizovano su i ravnopravno negovani i film i njegova “majka” fotografija. To potvrđuju i projekcije “sopstvenih proizvoda”, prvih filmova, u Pozorištu Dunđerskog, već 1902.
Sada, nakon stotinu godina, u godini vekovnog druženja filma i fotografije, simbolično je ono obeleženo foto-filmskim projektom Drage Latinovića i Nebojše Milijaševića u Galeriji Foto, kino i video saveza Vojvodine u Novom Sadu. Latinović je prikazao autorski film o napuštenim železničkim vagonima, vozu na slepom koloseku, u kojem je glavni i jedini glumac Nebojša Milijašević. Istovremeno Milijašević se pojavljuje i kao autor crno-belih fotografija (metar sa metar) snimljenih s televizijskog ekrana, za vreme emitovanja Latinovićevog filma.

Nesvakidašnji foto-filmski “performans” o prolaznosti života i večitom traganju za njegovim smislom, na originalan način demonstrira moć fotografije i filma, snažnih medija za stvaranje likovnih, vizuelnih poruka. Uz fotografiju i film prisutna je i zanimljiva reč Drage Latinovića zabeležena u zoru pred otvaranje izložbe “Sopstveni pogled” i objavljena u njenom katalogu:
“Tajna života je u pokretu. Našao sam ključ ali ne znam šifru za otkrivanje tajne postojanosti.
Putujem kroz pokret da bih otkrio tajnu. Ko smo? Šta smo? Gde putujemo?
Večno zapitan, u svitanju jutra doživljavam jedinstvo, savršenstvo prirode.
Stojim u polju, pokriven plavim nebom. Osećam prisustvo, bezbroj pokreta, vibracija, nedokučivog života koji mudro putuje ovim prostorima oko mene.
Nek sve putuje svojim tokom, tu harmoniju putovanja kroz pokret ne smemo narušiti.
Ko naruši izgubi harmoniju.

Putujem kroz pokret sa uzvišenim osećanjem da lebdim pun vere i nade u savršenstvo...
Dragi moji, putujte zajedno samnom kroz fotografije i film i otvoriće vam se put kroz pokret lokaće postojanja.
Živeti s osećanjem, nadahnuća postojanosti.
Živeti s osećanjem jedinstva harmonija. Putovati, ali uvek ostati u sebi...!
Svoje “putovanje kroz pokret” Latinović i Milijašević završavaju citirajući Belu Hamvaša: “Na koncu vremena, kažu, nastaje novi početa”.