VOJVODINA WEB-TEAM, Hajduk Veljkova 11a, 21000 Novi Sad, Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
  31. oktobar 2001.  

vojvodina.com

arhiva


  PREUZETO IZ DNEVNOG LISTA: "DANAS" OD 27. 10. 2001.

Nikola Dzafo

Dnevnik - Neopravdane godine

Nikola Dzafo

SREDA-CETVRTAK, 17. I 18. OKTOBAR

Citati - secanja

  Ne znam da li se moze nazvati srecnom okolnoscu to sto se datumi u kojima vodim ovaj dnevnik poklapaju s datumima u proslosti i ukazuju na jubileje. U svakom slucaju, ova koincidencija primorava me da se pozabavim, prvo, aktivnostima grupe Led art (ciji sam clan) u 1993. godini kada je stala na noge i reagovala uvek, i na pravi nacin, sto je postala jedna od njenih karakteristika, a zatim i ostalim znacajnim datumima ili rodjendanima.
  Da bih "vratio film" u proslost, koristicu, za mene, najjednostavniji metod: citiracu tudje i sopstvene reci zabelezene na stranicama dnevne i nedeljne stampe.
  Krecem od pocetka: 16. i 17. oktobra 1993. Led art je izveo "Potop".
  Citat: "Potop" je imao dva cina. Prvi deo akcije zbivao se u Zmaj Jovinoj ulici, pesaskoj zoni Novog Sada, gde su umetnici (uz brojno prisustvo i burne reakcije gradjana) u 10 ujutru pregradjivali ulicu sa 1.560 kg ledenih kocki koje su se tokom celog dana lagano topile; drugi deo projekta je realizovan od 19.30 do 20.30 u kafeu SMAUG. U staroj kuci, nekadasnjem bordelu, nekoliko sati ranije, postavljeni su radovi umetnika iz Beograda i novih clanova Led arta, umetnika iz Novog Sada, koji su se do samog pocetka dogadjaja vec polako rastapali, praveci adekvatnu atmosferu za sve sto je kasnije usledilo. (Darka Radosavljevic, "Potop u dva cina", Borba, 6-7. novembar 1993.)
  Godina 1993. je po mnogo cemu cuvena i, istina, nije potrebno posebno je predstavljati. Svima koji su je preziveli urezana je u mozak i u stomak.
  Zato sada zelim da se podsetim tadasnje kulturne politike koja je, zapravo, iznedrila "Potop".
  Citat: Novi Sad je ophrvala takva letargija cija se nezamislivost uvidja tek kada se dodje sa strane u ovaj grad. Sve je pasivizirano i u dilemi da li biti politizovan ili se povuci u cosak. Umetnici nemaju od cega da zive, gde da izlazu, s kim da saradjuju. To i ne iznenadjuje s obzirom da Novim Sadom vladaju radikali koji nemaju nikakvu kulturnu politiku, a ono sto se tako moze nazvati, sklepano je, i nema nikakve veze sa Novim Sadom i Novosadjanima. (Misko Lazovic-Nikola Dzafo: "Vreme umirene jagnjadi", "Nezavisni", 22. oktobar 1993.)
  Drugi citat u istom tekstu govori o stavu umetnika o politici i bavljenju politikom: "Prilicno je nemoralno baviti se cistom formom kad nemas sta da jedes. Ko to uspe, dosegao je totalni platonizam. Takvo estetiziranje u ovom trenutku, citano politickom terminologijom, predstavlja desno usmerenje. Ne prolazi pravdanje kako je politika mnogo ljigava stvar s obzirom da trenutno pogadja sve, od mog macora Sabana do Mice Popovica."(Mica Popovic danas je pokojni, a Saban je nestao proslog leta.)
  Da se desi "Potop" neposredno je izazvao Novosadski letnji festival koji se odvijao pod naslovom "Obredi svetlosti". Festival je pokusao da promovise manifest nove srpske desnice i pokrivao se raznim programima.
  Citat: Celokupan likovni program, raznovrstan samo po broju najavljenih izlozbi, ostace u senci "multimedijalnog hepeninga" Isidore Bjelice "Manifest srpske desnice", u kome raubuje glumce, balerine, guslare, seljake, gradjane, decu i sve to po ceni od 1.500 DM. Urednici ovog dela festivala, istoricari Lazar Simonovic i Sava Stepanov nedostatak novca (ili mozda koncepcije) pokusali su da nadoknade toboz inovativnim pristupom, pa su umesto izlozbi u klasicnim galerijskim prostorima otvorili ateljee umetnika. Velike kolicine tecnog adrenalina, koje je sponzorisala Novosadska banka, omogucile su stvaraocima da najzad prebroje mnogobrojne "postovaoce" i "prijatelje".
  Medjutim, autorska postavka Save Stepanova, planirana da okupi sve umetnike koji se na razne nacine bave vestackom svetloscu, moguce je da ce naici na pravu opstrukciju festivala, narocito nakon pisma poznatog slikara Nikole Dzafa, koji je otvoreno ukazao na desnicarsku instrumentalizaciju celog Festivala. Pitanje je da li ce njegov bojkot prihvatiti i ostali poznati ucesnici, pogotovo sto je rec o clanovima Led arta, Urba zone, Skarta i Privatno-javno... (Gruja Nenadic /alias Misko Lazovic/, "Nezavisni", 23. avgust 1993.)
  Citat:
  Novosadski letnji festival
  "Obredi svetlosti"
  Kulturni centar Novog Sada
  Selimir Radulovic, urednik
  Sava Stepanov, likovni kriticar
  Lazar Simonovic, urednik
  
  Mnogo postovani,
  Dirnut sam Vasom paznjom da me uvrstite u red odabranih koji ce ucestvovati u vracanju "magijske moci" i autenticnih boja uzdrmanoj kulturi.
  Posebno me je dirnula okolnost da treba da budem svedok vracanja kulture "njenoj prvotnosti", "elementarnim ljudskim vrednostima obznanjivanjem povratka obrednom nacinu objave duhovne vrednosti". Ovako zahtevan zadatak izaziva respekt. Bojim se da ne mogu udovoljiti scenografskim elementima. Ne posedujem kostime adekvatne prostoru i programu. Ne verujem da je moja duhovna svetlost dovoljno jaka da budem bakljonosac. Nisam bio stafetonosac, hvala, ne mogu da budem bakljonosac.
  S postovanjem,
  Nikola Dzafo, Beograd, 11. avgust 1993.
  
  Predvidjanje g. Miska Lazovica nije se ostvarilo u celini i celosti.

PETAK, 19. OKTOBAR

Hoce li neko da mrdne?
  Led art je sada nevladina organizacija, s prefiksom novosadska, koja je pre godinu i nesto dana od grada dobila prostor u Grckoskolskoj ulici broj pet (tudj prostor, nacionalizovan, otet, koji ce se vratiti?) na koriscenje u narednih pet godina.
  Citat: Ni prostor koji nam je ustupljen, jedan veliki podrum u Grckoskolskoj ulici, nije jos "priveden nameni". Nasoj, izgleda, nece ni biti, bez obzira na to sto se tamo nesto gradi. To nije po nasem projektu koji je prihvacen. Tako kako se prostor sad "sredjuje", nece moci da posluzi multimedijalnim delatnostima koje smo nameravali tu da odrzavamo i o cemu smo dostavili papire Tamo-Gde-Treba, jer na liniji Led art - Izvrsni odbor grada - Poslovni prostor, stalno nesto skripi. Taj objekat ce, ako se ovako nastavi, stajati spram nase ideje kao kokoski brushalter. I sve tako izgleda u ovom inoviranom vremenu.
  (Z. R: "Izmedju dva oktobra: Gde smo, sta smo?", "Gradjanski list", Novi Sad, 5. oktobar 2001.)
  Da li Led art u Novom Sadu igra unapred izgubljenu utakmicu? Politika vodi - kultura ispada iz lige. Hoce li neko da mrdne? Ponovicemo proceduru ili poslati sve do djavola. Jedino se naslovi u dnevnoj stampi bave nasim problemom.
  Hajde da verujem da ce se problem prostora prelomiti kada uspem da sretnem gospodina Roberta Kolara (clan Izvrsnog odbora Skupstine grada zaduzen za kulturu - u prevodu - gradski ministar za kulturu) i gospodina Djerdja Ozera (potpredsednik Izvrsnog odbora Skupstine grada) na istom mestu, i u isto vreme. Razgovor i dogovor s njima trebalo bi da resi nesporazume o tumacenju odluke Izvrsnog odbora od strane Poslovnog prostora, a potom i da zapocnu radovi koji ce nas dovesti do presecanja vrpce i slavlja.

SUBOTA, 20. OKTOBAR

Petrovaradin i gradjanska duznost
  Po svecama na torti ova subota bila bi drugogodisnjica kako sam postao gradjanin Petrovaradina. Adaptacija na novu sredinu prosla je bez problema, a kako me je prihvatila nova sredina, tesko je proceniti s ove vremenske distance.
  Ova godina za Petrovaradin (i sire) bitna je zbog dva jubileja - dve vrlo znacajne godisnjice: prva je tristogodisnjica crkve Svetog Jurja, koja je sagradjena u baroknom stilu, bez graditeljskog preterivanja i bogatog kicenja. Glavno procelje i ulaz u crkvu su na severnoj strani, iz Strosmajerove ulice, s pogledom na Ulicu Vladimira Nazora. Posle Drugog svetskog rata, Strosmajerovom ulicom prolazila je zeleznica, tik uz crkvu. Toga se i ja secam. Voz je tu, kako bi presao Gvozdeni most (srusili ga NATO avioni), milio, a prozori vagona gledali su u prozore stanova: taman da iz voza, mi, balavci, kuvana jaja koja je trebalo da nas krepe do mora - plasiramo onima iz Strosmajerove, s velikim uzivanjem. Kada se danas nadjem u ovoj ulici, bude me pomalo stid zbog grehova iz mladosti.
  Radi proslave tristogodisnjice formirana su dva odbora - crkveni i gradski - koji su se sastali jednom, i nikad vise. Prica je sledeca: neko od strane grada bojkotovao je proslavu, grad se izmakao, Petrovaradin je sa svojih trista godina ostao sam. Proslavu sprovodi crkva, znatno skromnije nego sto je planirano. Neke koristi ce ipak biti jer je crkveni odbor odlucio da napravi monografiju crkve Sv. Jurja.
  Drugi znacajan datum je dvestogodisnjica rodjenja bana Josipa Jelacica koja se odrzava 16. oktobra u samostanu Sv. Jurja. Moja gradjanska duznost, koju sam sa zadovoljstvom ispunio, jeste pranje i ribanje spomen-ploce na rodnoj kuci bana Jelacica (ugao Beogradske i Ulice Vladimira Nazora).
  Ocekujem da iz Beograda stigne g. Srdjan Veljovic, fotograf. Stize oko 11 sati. Suncano i toplo. Odlazimo kod zupnika Marka Kljajica u Zupni ured Sv. Roka, a potom u crkvu Sv. Jurja. Nas zadatak je da pomognemo u pravljenju monografije. Drago mi je sto mogu da budem u tom poslu.

NEDELJA, 21. OKTOBAR

Najlon pijaca koja odmara
  "Bulevar" i bezobrazluk "Fatalnih devedesetih": kuda nas vodi kulturna politika.
  Beograd ima Buvljak, a Novi Sad Najlon pijacu (Najlon). Moram priznati da sam prilicno redovan posetilac - malo je izostanaka. Najlon je pravo stanje stvari: realnost iz prve ruke i iskustvo koje ne sme da se preskoci.
  Na Najlonu trazim razne stvari - trenutno otkupljujem patuljke i zeceve. Ove nedelje uspeo sam da otkupim dva patuljka (Uca, Spavko) i nekoliko razglednica s motivom zeca. Tako provedeno nedeljno pre podne smatram dobro utrosenim vremenom. Dobro pre podne ne znaci automatski i dobro popodne, kako to kaze izreka (Po jutru se...)
  G. Milos Vujanovic, slikar i clan grupe Art cirkus, moj prijatelj, donosi mi dva Bulevara zbog tekstova koji govore o sledecem: Nedavno je u Novom Sadu odrzana izlozba pod nazivom "Fatalne devedesete: strategija otpora i konfrontacije, Umetnost u Vojvodini na kraju XX i pocetkom XXI veka". Izlozbu su sklopila cetiri selektora: Sava Stepanov (njega poznajem!), Svetlana Mladenov (ako se ne varam, s njom sam pricao nekoliko puta - mislim da nam je iznajmila autobus kada je Led art isao na ekspediciju na deponiju), Nebojsa Milenkovic i Suzana Vuksanovic-Solesa (meni nepoznati).
  Desetogodisnja aktivnost Led arta za selektore ove izlozbe ne postoji. Ova cinjenica me nije ni uznemirila ni iznervirala sve dok nisam procitao tekstove u Bulevaru - necu reci sladunjave, blagonaklone, snishodljive - vise korisno euforicne. Podrzavaju istu tezu koju sprovode selektori, i radi uvida u problematiku "Fatalnih devedesetih" trebalo bi da citiram oba teksta. Muka mi je od citata. Dosta!
  U stvari, sta je gorko bilo tog popodneva? Konstatacija i pitanja: Ko daje novac? Na osnovu cega? Ko kreira kulturnu politiku? Kakvi su njeni taktika i ciljevi? Hoce li se ista promeniti?

PONEDELJAK, 22. OKTOBAR

Kako stici do...
  Juce (cetvrtak) zvao sam g. Kolara u 9.30 sati - zauzet, u 10 sati - otisao. Gospodja Zorica, sekretarica, savetuje mi da pokusam istog dana, nesto pre 12 sati. U 12 je na sastanku. Savetuje da pokusam u petak. U petak je u muzeju. Sastanak s gospodinom Ozerom pokusao sam da ugovorim takodje u cetvrtak. Zovem na dva mesta: Izvrsni odbor grada - nedostupan. U stranku (Reformisti Vojvodine): gospodja Dusica obecava da ce pokusati da mi zakaze sastanak (gospodin Ozer i ja smo u istoj partiji) i da ce mi javiti. Necu da baksuziram, ovaj put imam dobar predosecaj. Do ponedeljka ne treba da brinem.
  Ponedeljak, 9.15 sati. O, Nikola, predsednik je van zgrade. Bice tu posle 10. Kako da ne, prenecu mu poruku, nema problema - sekretarica je i danas zaista veoma ljubazna. Ako vam je potrebna lepa rec - pokusajte da ugovorite sastanak sa g. Ozerom. Ljubaznost je zagarantovana.

UTORAK, 23. OKTOBAR

  Dobar predosecaj nije me izneverio. Danas sam se cuo s gospodinom Kolarom. Sve ce biti u redu - kaze - samo se moramo sastati sa gospodinom Ozerom.

SREDA, 24. OKTOBAR

  Danas bi trebalo da pisem o buducnosti. To ce opet biti jubilej - 10 neopravdanih godina, 10 izgubljenih godina, 10 zajebanih godina - tako nekako bi trebalo da se zove izlozba koju pripremam, tacnije, obnovicu izlozbu "Izlaganje lavirintu" iz 1992. (Dom omladine, Beograd i Muzej savremene umetnosti, Novi Sad). Bivsim komsijama iz Alekse Santica 29 porucujem da cu uskoro doci po svoje objekte, skulpture, sanduke - lavirint - koji ceka u podrumu zgrade od 1992. Sa gospodinom Bogdanom Bogdanovicem dogovorio sam se da se ponovi tekst iz kataloga 4x4x4=64. Sa gospodinom Nebojsom Popovom nisam se ni dogovarao ni dogovorio, to mi je danasnji posao. Sa gospodjom Borkom Pavicevic tek predstoji dogovor. Sa gospodjom Ljiljanom Dufgran takodje predstoje pregovori i dogovori. Nadam se da ce predstojeci jubilej biti pripremljen kako treba.
  Sve vas puno pozdravljam.
  Autor je slikar iz Novog Sada

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

DRUSTVO | POLITIKA | KULTURA | SPORT | IZ MEDIJA | ZANIMLJIVOSTI | ARHIVA

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Hajduk Veljkova 11a, 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com