POZORIŠTE

Sanjati, možda se probuditi

Danil Harms: „Jelizaveta Bam”, u režiji Radoja Čupića,
Portal teatar, Novi Sad

Snovi su azil za beg od "nepodnošljive lakoće postojanja", a drama "Jelizaveta Bam" Danila Harmsa, satkana od snova, od nadrealnog, od apsurda, jeste - kao i čitav opus ovog autora koji se, s ostalim pripadnicima umetničkog kruga Oberiu, pojavio na samom zalasku ruske avangarde kao jedan od njenih poslednjih izdanaka - s jedne strane, pobuna protiv kanonizovanih vrednosti građanske literature, odnosno teatra, a s druge, odraz slutnji nadolazećeg mraka i represije staljinizma.
Harmsova poetika, ma koliko da "duguje" i Kafki, i Gogolju, i evropskim nadrealistima, jeste autohtona jer je nastala kao odgovor na vrlo konkretno vreme i vrlo konkretan prostor, a ponavljanje istorije učinilo je njegovo delo večito aktuelnim i univerzalnim.

Dođite kod nas!

Šta nama, ovde, kad nam se oči tek privikavaju na slabašnu i varljivu svetlost koja se nazire na kraju tunela, znače Danil Harms i njegova "Jelizaveta Bam"? Na tematskom planu, to može biti oblik "sećanja na budućnost", dok na estetskom to jeste jedino vid pobune protiv onoga što bi se moglo nazvati opustošenim poljem našeg teatra.
U tom vremenu, koje nije ni san ni java, Harms može da bude samo zvono za buđenje, pa kao što Oberiu u svom manifestu poručuje: "Dođite kod nas i zaboravite sve što ste u drugim pozorištima videli", tako i novosadski Portal teatar, na samom početku, nadajmo se dugog života, upravo Harmsovom "Jelizavetom Bam", oglašava sopstvenu različitost spram ovdašnjeg teatarskog konteksta.
No, kako igrati apsurd u vremenu apsurda, kako problematizovati reč kad je ona u stvarnosti obesmišljena, kako scenski nadrealizam učiniti začudnim u nadrealnoj realnosti, jesu svakako pitanja pred kojima se našla grupa glumaca okupljena oko projekta "Jelizaveta Bam". Pitanje forme i traganje za njom, katkad vrlo očigledno, nametnulo se tako kao osnovno pitanje ove predstave. Radoje Čupić, kao reditelj, uz ekipu vrsnih glumaca, uspostavlja apartan odnos pokreta, reči i smisla na obezličenom, a opet simbolikom nabijenom, prostoru crne kutije. On pri tom koristi ukupno teatarsko i parateatarsko iskustvo: od teatra pokreta do cirkusa, postižući željeni efekat apsurda, ali ne i groteske, čije odsustvo u velikoj meri lišava predstavu tragičke dimenzije, a gledaoca - sem u trenucima "isleđivanja" Jelizavete Bam, uz preciznu i efektnu upotrebu svetla i u oniričkim scenama podsvesti/košmarnih snova naslovne junakinje - osećaja teskobe i jeze, tek nagoveštenog scenografijom koju takođe potpisuje Radoje Čupić.

Izbalansirana glumačka ekipa

Ova predstava o besmislenom stradanju, odbrani i smrti Jelizavete Bam ima, pri tom, duhovitih i inventivnih scenskih rešenja (spajanje/udvajanje likova, scena dvoboja, "nestanak" i pojavljivanje aktera "iz zida") i emanira veliku glumačku energiju, maštu i bogatstvo glumačkih sredstava. Dobro usklađenu i izbalansiranu glumačku ekipu, koja je u stanju da uradi sve što se od nje zahteva, pa i više, čine: Draginja Voganjac, Ivana V. Jovanović, Nenad Pećinar, Lidija Stevanović i Ratko Radivojević.
Portal teatar je ovom predstavom ispunio pred premijeru dato obećanje: oduzimajući teatru njegov (građanski) smisao, učinio je respektabilan napor da ga, kroz ne baš u potpunosti "pronađenu" formu, vrati sopstvenoj suštini.

49. "KOLONIJA KNJIŽEVNIKA" U KANJIŽI

Prostor za igru

Pozvani stvaraoci iz naše zemlje, Mađarske i Rumunije. - Program značajno inoviran. - Savetovanje: „Vreme kao prostor za igru”

Organizacioni odbor 49. "Kolonije književnika" u Kanjiži saopštio je program tradicionalne manifestacije, koja će se u tihoj varošici kraj Tise održati od 5. do 8. septembra. Domaćini i organizatori iz Kanjiže na trodnevni boravak i stvaralačko druženje pozvali su oko 40 pisaca iz naše zemlje, Mađarske i Rumunije, a poslednjeg dana na savetovanju "Vreme kao prostor za igru" očekuje se oko 70 učesnika i gostiju.
Predsednik Organizacionog odbora Zoltan Kanjo kaže da je za održavanje manifestacije uz pomoć Skupštine opštine i Mesne zajednice Kanjiža, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i kolektiva "Keramika", AD "Potisje Kanjiža" i "Mesokoop" obezbeđeno oko 200.000 dinara, što bi trebalo da podmiri troškove.
Program 49. "Kolonije književnika" značajno je inoviran, ali prema rečima člana Organizacionog odbora i predsednika programske komisije Ištvana Besedeša, zadržane su i neke stare forme kojima će se udahnuti dosta svežine. Prema rečima Besedeša novina je da će mesto dešavanja, pored Biblioteke "Jožef Atila", obale Tise i "Banje Kanjiža" biti i nebo, posredstvom satelita i Interneta.
- Tema ovogodišnje književne kolonije je "Igra", a to je dosta labav okvir za rad i više važi kao metod rada u traženju novih načina saradnje među stvaraocima. Retka je prilika da se na jednom mestu skoncentriše toliko stvaralaca, pa će ovogodišnja kolonija ustvari biti jedna velika književna i multimedijalna radionica. Polazište za stvaralačko druženje biće jedna slika, koju ćemo učesnicima otkriti tek 5. septembra. Sada uoči kolonije, traje predigra, koja se sastoji u tome da su stvaraoci dobili neobavezan zadatak da pošalju tekstove, koji za motiv imaju pogled kroz prozor, na pejsaž, na nešto neizvesno. Projekat sa naslovom "Soba sa pogledom na..." biće oglašen prvog dana rada kolonije, u okviru koga će se odvijati radionice savremene poezije, proze i dramaturškog stvaralaštva - kaže Besedeš.
U programu kolonije su još prevodilačka i sociografska radionica, veče srednjeistočno-evropske proze "Anđeoski grad", održaće se serija pretponoćnih razgovora na obali Tise u kojima će učestvovati predstavnici asocijacija koje okupljaju književnike, a jedno veče je posvećeno časopisnoj periodici. Na prigodan način učesnici će se prisetiti istaknutih stvaralaca, koji su bili i dugogodišnji učesnici kanjiške književne kolonije Boška Petrovića i Mihalja Majtenjija. Književni susret "Licem u lice" biće u Kanjiži u Ulici Mihalja Majtenjija, a održaće se i više književnih susreta u školama i naseljima kanjiške opštine.
Vreme kao prostor igre
Zajedničko književno veče pod nazivom "Sve je ovo samo igra" priređuje se u "Banji Kanjiža" u petak 7. septembra u 19 časova, a poslednjeg dana manifestacije u subotu 8. septembra u svečanoj sali kanjiške Gradske kuće održaće se savetovanje "Vreme kao prostor igre" za koje su uvodničari Jožef Fekete iz Sombora i Milovan Miković iz Subotice.

VEČERAS POČINJE "EURONS FILM 2001"

Korak ka filmskom epicentru

Ideja je da se napravi najperspektivniji festival ovog podneblja koji će sadržati kvalitetne filmove zanimljive gledaocima, a uključivaće sve forme i vrste filmskog izraza – kaže urednik festivalskog programa Đorđe Kaćanski

Od večeras, Novi Sad je bogatiji za novu kulturnu manifestacuju. Reč je o "EuroNS filmu 2001" ili Festivalu evropskog filma koji će se do 7. septembra odvijati u Kafe bioskopu "Porta" i Kulturnom centru Novog Sada. Gledaoce zapravo očekuje stotinak ostvarenja igranih, kratkih i dokumentarnih, novije i starije produkcije, različitih generacija evropskih autora. Po rečima jednog od inicijatora Festivala, urednika filmskog programa u KC Novi Sad Đorđa Kaćanskog ideja nije sasvim nova s obzirom da je 1997.uz pomoć distributerskih kuća "Metro film" i "Mirijus - Tak" Kulturni centar organizovao "Eurofilm" na kojem je prikazano 24 bioskopskih predpremijera tada aktuelnih ostvarenja.
- Posle pauze nametnute političkim i ekonomskom okolnostima sada su se stekli bar elementarni preduslovi da se Festival ponovo pokrene- kaže Kaćanski ističući da kao i u prvom momentu "Eurofilm", "EuroNS" ima podršku novosadskih filmskih stvaralaca, domaćih distributera, a sada i nadležnih za kulturu u gradu i Pokrajini. Ideja je, da se napravi najperspektivniji festival ovog podneblju koji će sadržati kvalitetne filmove zanimljive gledaocima, a uključivaće sve forme i vrste filmskog izraza. Drugim rečima, "EuroNS" nema nameru da bude klasičan festival tvrdih koncepcijskih granica. To je manifestacija koja će se kloniti okoštavanja i formalizma. Želja je da Festival postane ovdašnji filmski epicentar za ne preterano formalno susretanje publike i filmskih autora. Inače, evropski film je već dovoljno privlačan gledaocima o čemu svedoči recimo francuski "Pakt sa vukovima", kao do ovoga trenutka najgledaniji inostrani film u jugoslovenskim biokopima, a očekuje se da će na dobar gledalački odziv naići i "Čudesna sudbina Amelije Pulen" koja je već osvojila Evropu.
- Pored naših međunarodnih festivala ovo nije ni manifestacija antiameričkog filma, ni antibeogradski festival. "EuroNS" je čini mi se pre prirodno iznedrila kultura ovog podneblja koja podrazumeva multietničnost i multikulturalnost – kaže Kaćanski povodom ovog nultog festivalskog izdanja koji bi već sledeće godine trebalo da zaživi u ipak nešto ambicioznijoj formi i na atraktivnijoj lokaciji. Po njegovim rečima, svi inicijatori Festivala se slažu da je njegovo buduće idealno mesto održavanja Petrovaradinska tvrđava. To je potvrdio ovogodišnji "Edžit" kao i sve ono što je Kulturni centar ranije radio na Tvrđavi koja ima niz pogodnosti od atraktivnih lokacija za odvijanje paralelnih programa, do prostora za festivalski centar i smeštaj gostiju.
Za sada hoćemo da pokažemo da mi to želimo i možemo, da prvo nešto konkretno uradimo, a ne da se bavimo elaboratima i zahtevima na kojima sve ostaje- kaže Kaćanski, dodajući da tako, ubuduće, treba računati i na pomoć značajnijih evropskih fondacija.

LETO U ZNAKU LIKOVNIH KOLONIJA

Pejzažisti i ikonopisci u Deronjama

Treća Likovna kolonija „Rafailo Momčilović” okupila 11 umetnika i traje do 3. septembra

Treća Likovna kolonija "Rafailo Momčilović", koja se i ovog leta organizuje u Deronjama u sećanje na istaknutog predstavnika grupe slikara iz redova Crkve, okupila je 11 umetnika. Kako je monah, slikar i mučenik Rafailo Georgije Momčilović (1875 - 1941) ostao upamćen po upečatljivim pejzažima i ikonopisima, tako su i Deronje, njegovo rodno mesto, već tri leta unazad domaćini stvaraocima iz ovih oblasti.
Pejzažisti i ikonopisci smešteni su kod domaćina od 24. avgusta i tako će biti sve do 3. septembra kada se Likovna kolonija završava. Po ustaljenom običaju, po dva rada ostaviće svojim domaćinima jer je pitanje dana kada će ideja o otvaranju Galerije u Deronjama biti pretočena u stvarnost.
Učesnici ovogodišnje Likovne kolonije u Deronjama su Momčilo Antonović, Dušan Mikoljić, Ivanka Živković, Jovanka Vladić, Jelena Milin, Slobodan Kajtez, Čedomir Ilijev, Slobodan Trajković, Gradimir Nikolić, Jugoslav Ocokoljić i Vlada Ćetković. Njih jedanaestoro učinili su da u pozno leto 2001. godine Crkvena porta i Vatrogasni dom u Deronjama budu pretvoreni u ateljee i na taj način doprineli učvršćivanju lepe tradicije.