Čortanovci 2001.
U predivnom, ekletičkom zamku u Čortanovcima kraljevskog namesnika Stankovića, a u poslednjoj deceniji radni prostor Radomana Božovića, ovih dana maja udomilo je slikare i vajare na prvom sazivu nove likovne kolonije u urganizaciji Izvršnog veća Vojvodine. Savršena prilika da se ovaj izuzetan prostor, decenijama neiskorišten, dovede nekoj funkciji. U Srbiji, neko je to nedavno izbrojao, postoji oko 400 likovnih kolonija, sličnih koncepcija. Neko sponzoriše slikare radnim materijalom, hranom i pićem a za uzvrat likovnjaci ostave nekoliko dela svojim domaćinima. Jednostavno, jasno i naizgled sve funkcioniše.Nažalost apsolutna idejna mogućnost, kreativne koncepcije u većini ovih kolonija izostaje. Taj slučaj ponovljen je i u ovoj koloniji. Selektor i voditelj ove kolonije, kritičar Sava Stepanov okupio je u ovom sazivu zvučna imena, pretežno popularnih naivaca, barda Savu Stojkova, Janoša Mesaroša, Zdravka Mandića itd, kao da ih je birao Minimax a ne kritičar koji se afirmisao savremenim evropskim tokovima i afirmacijom mladih i aktuelnih stvaralaca. |
|
|
|
|
Ovako, ova sterilna kolonija, utapa se u mnoštvo likovnih susreta bez ikakve koncepcije, sa težnjom da fascinira domaćine izvikanim veličinama. 5.oktobar, dao je naznaku opštim promenama, pa i promenama u kulturi, ali ovim činom ništa se ne menja. Likovni cirkus ovih dana seli se u Bečiće u koloniju Naftagasa u vrlo sličnoj postavi. Godinama u atraktivnim prostorima gostuju jedna te ista imena, gomilaju se iste slike, likovni penzioneri sa svojim suprugama uživaju u beskonačnom, besplatnom letovanju, najavljujući svoj dolazak i u sledećem sazivu. Da nije tragično i licemerno, crkao bih od smeha. Mogućnost da se na ovim mestima odvijaju razni kursevi, simpozijumi i predavanja za širi dijapazon likovnih stvaralaca, čak i međunarodnog karaktera, očigledno iziskuje veći napor organizatora. Samo sa novosadske Akademije u proteklih 25 godina izašlo je 500 akademskih umetnika,koji samo u retkim slučajevima dospevaju na atraktivnije, već rezervisane kolonije. Ovo nije kritika slikara učesnika ove nove kolonije, već želja da se koncepcija ovakvih susreta nadgradi smislom i da kolonije imaju svoju svrhu, edukaciju, razmenu iskustava, afirmaciju realnih vrednosti i na kraju međunarodnu saradnju sa sličnim asocijacijama na bazi reciprociteta. |
|
NOVOST IZ KNJIŽARE MATICE SRPSKE
Priče za najmlađeMala deca ne znaju šta je pojam vremena. Ona ga shvataju kroz period proveden u igri ili nekom drugom poslu.U ovoj divnoj knjizi priče traju, upravo onoliko koliko im je potrebno da obave neki zadatak: da vežu pertle na cipelama, da popiju mleko, užinaju itd. Neke od priča namenjene su čitanju detetu koje se uspavljuje, dok putuje sa roditeljima ili se dosađuje u kišne dane. Priče kao što su: Slonče Trapavko, Cveće Lelice leptirice, Maskenbal, … odnose se na svet mališana, životinja i sićušnih bića okruženih prirodom i njenim lepotama. |
|
|
|
|
Knjiga je štampana u Italiji, na najkvalitetnijem papiru u boji. Korice su u tvrdom povezu. Cena knjige (sa obračunatim porezom od 20%) je 360,00 din. Više informacija o ovoj knjizi možete dobiti na E-mail: |
|
OBJAVLJUJEMO E-MAIL OD GALJE VRANEŠEVIĆ:Vašoj Redakciji se obraćam u nadi da ćete možda objaviti ovu vest, s obzirom da su je naši državni mediji već obznanili.Moje ime je Galja Vranešević. Novosadjanka sam. Vec četiri godine studiram klavir u Kelnu (Nemacka). Pored brojnih nagrada koje sam osvojila u zemlji, dok sam još živela u Novom Sadu, prošle godine sam osvojila nagrade na dva internacionalna takmičenja u Italiji i u Španiji. Medjutim, ova vest se odnosi na osvojenu prvu i specijalnu nagradu na internacionalnom takmičenju u Heidelbergu, održanom 09.04.2001 u organizaciji Braća Karić Fondacije. Pored novčane nagrade, planirani si i koncerti u zemlji i inostranstvu. Puno srdačnih pozdrava, Galja Vranešević |
|