U istoriji dva susedna naroda dolazi do odredjene tačke u kojoj bi se mogle, čak i morale doneti sudbonosne odluke za budućnost oba naroda, a za Srbe i Madjare dani i meseci koje preživljavamo upravo predstavljaju ovakvu tačku. Sad bi se trebalo odlučiti hoće li ova dva suseda izabrati isti put, krenuti tim putem prema Evropi pomažući jedan drugog, ili će "otići" svaki na svoju stranu, kaže Karolj Siladji (Karoly Silagyi), madjarski publicista, u predgovoru svoje knjige "Dobri susedi, loši susedi?", koja je protekolog vikenda promovisana u Subotici. Knjiga se bavi upravo pomenutom temom - zajedničkom prošlošću dva naroda koji već čitav milenijum žive jedan sa drugim i jedan pored drugog, ali se bavi pre svega onim momentima te zajedničke istorije koji su često bili prećutkivani, i političkom voljom pretvarani u tabu teme.

  Knjiga Karolja Siladjija predstavlja na neki način "spisak" medjusobnih istorijskih zamerki dva naroda, dotičući bolne teme stradanja Madjara i Srba za vreme Drugog svetskog rata, nerazumevanja izmedju njih u sudbonosnim istorijskim trenucima, Trijanon, nasilno menjanje etničkog sastava, etnonacionalističke mitove...Ono što je u socijalističkom periodu nazivano bratstvom i jedinstvom bio je običan dril koji je potiskivao sve takve teme, ali i postojeće nacionalne, kulturološke i druge razlike, kaže Siladji. Stvarnog poznavanja praktično i nije bilo, i mi ćemo morati mnogo da radimo na tome da se upoznamo. Uz argumentovan, otvoren i strpljiv razgovor, i popuštanje sa obe strane, moći će da se stvori osnova za jedan sadržajniji i pošteniji dobrosusedski odnos. Ne smemo gubiti vreme, jer će nas ono pregaziti.

  Globalizacija već kuca na vrata, i za male narode najbolji je put zajedničkog nastupa na svetskoj sceni. Tako ćemo biti glasniji i uspešniji u odbrani svojih interesa, napominje Siladji. U ime buduće saradnje i prijateljstva, mi se moramo suočiti sa svim greškama i grehovima, moramo pogledati jedni druge u oči, raščistiti neke stare stvari, argumentovano, strpljivo i racionalno, pa pošto postavimo nekoliko spomenika sa ciljem opomene i simboličnog zadovoljenja, da umirmo dušu i okrenemo novi list, kaže autor.