Fotografije ne mogu da stvore moralni stav, ali mogu da ga pojačaju i pomognu da se izgradi neki koji je u povoju. Fotografije koje je ponudio mladi Zoran Kovačević nalaze se na ivici gesta...
Jovan Aleksić

Zoran Kovačević je rođen 1971. Apsolvent je filozofskog fakulteta u Novom Sadu, odsek istorija. Prva znanja iz mračne komore stekao je uz Jovana Aleksića. Od 1996. godine polaznik je seminara Vladimira Červenke, uz čiju podršku je i nastala ova prva samostalna izložba.

IZLOŽBA KOSTE HAKMANA, slike, crteži, dokumentarni materijal

U petak, 14, aprila u 19 sati u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu otvara se izložba slika Koste Hakmana (1899-1961). Izložbu koja će trajati do 14. maja otvoriće Slobodan Sanader. Prati je katalog sa uvodnom studijom Ljiljane Stojanović, a autor postavke je mr Jasna Jovanov Sledeći novu programsku orijentaciju aktivne komunikacije sa publikom, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog je u septembru prošle godine započela ciklus kamernih izložbi (Sreten Stojanović) autora prisutnih u kolekciji. Osim umetničkih dela iz legata Pavla Beljanskog, Spomen-zbirka će izlagati i radove iz muzejskih zbirki i privatnih kolekcija, kao i dokumentarni materijal (crteže, grafike, pisma, fotografije i različite lične predmete) iz sopstvenog dokumentarnog fonda. Izložba odabranih radova Koste Hakmana krajem prošle godine organizovana je u Jugoslevenskoj galeriji umetničkih dela u Beogradu kao obeležje stogodišnjice njegovog rođenja. Koncepcija postavke u Spomen-zbirci samo delimično sledi beogradsku postavku - osim što je obim nešto smanjen, ovde će biti izložena sva dela u vlasništvu Spomen-zbirke, uključujući i tri crteža, kao i nekoliko radova iz privatnog vlasništva. Među četrdesetak slika iz različitih etapa Hakmanovog stvaralaštva, najveći je broj onih koja treba da ilustruju njegovo delo iz perioda između dva svetska rata.
Hakman je studije slikarstva započeo u prvim godinama posle Prvog svetskog rata, kod Vlaha Bukovca u Pragu, da bi se već naredne godine našao u Beču, koji je napustio pre isteka školske godine. U jesen 1921, godine, primljen je na Akademiju likovnih umetnosti u Krakovu, u klasi profesora Stanislava Vajsa. Poput mnogih njegovih prethodnika, po završetku Akademije (1924/25) proveo je neko vreme u Italiji. Već krajem prve decenije rada, Hakman je, posle četvorogodišnjeg boravka u Parizu - gradu kome se često vraćao, priredio u Beogradu, u Paviljnu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu svoju drugu samostalnu izložbu. Pored ostalih izloženih radova, ono što je za nas u ovom trenutku posebno zanimljivo, jesu njegovi autoportreti, koje vidimo i na tekućoj izložbi. Tu su i pariski pejzaži, portreti i mrtve prirode, kao i nekoliko akvarela. Realističko po vokaciji, odmereno tonski realizovano, uvek okrenuto intimnom čovekovom svetu i sitnim zadovoljstvima svakodnevice, Hakmanovo slikarstvo predstavlja konstantu koja nam u ova burna vremena najviše nedostaje - smirenu lepotu svakodnevice i ušuškanu bezbednost i predvidljivost sveta koji vidimo sa svog prozora.

DARKO Popovički, fotografije
Radi ostvarenja potrebe što jasnijeg izražavanja, Popovički stalno traga za novim tehničkim mogućnostima fotografije, za novim simbolima i metaforama koje bi na najbolji način odslikale njegove misli i osećanja... (Milorad Putnik) Detalji: http://www.artmagazin.co.yu/vesti/arhiva/2000/index14.htm

BOŽIDAR Plazinić, objekti
Kontrapunkt svetla i mraka, živog i neživog, dragocenog i bezvrednog, bića i nebića, čini slike Božidara Plazinića, pored njihove formalne zanimljivosti i upečatljivosti, posebno rečitim i inspirativnim... (Andrej Tišma) Detalji: http://www.artmagazin.co.yu/vesti/arhiva/2000/index13.htm

UMETNOST i papir, Grupna izložba
Likovna kolonija "Čačak", posle dvanaest godina svog trajanja, želi da tok svog daljeg delovanja usmeri u pravcu novog koncepta, koji bi se zasnivao na papiru kao materijalu, na njegovim tehnološkim svojstvima i vizuelnim mogućnostima... (Božidar Plazinić) Detalji: http://www.artmagazin.co.yu/vesti/arhiva/2000/index12.htm