|
ŠIDSKA KOCKARSKA LEGENDA PERA KEC: Džaba vam novci, moji sinovci
U Šidu malo ko nije cuo za Petra Juroša, jer ga u rodnom kraju svakako svi znaju. Ali kao Peru Keca, bogami, se procuo kako u drugim gradovima SFRJ, tako i inostranstvu.
- Svuda me je život vodio - prica Pera, dok u skockanim prostorijama šahovskog kluba u Šidu pijucka pivo. - Kada sam, onomad, sedamdesetih, rekao trojici splitskih taksista da me dovezu u Šid, cudno su me pogledali. A ja, pun para ko blata. Rekoh im: “Ti ceš da mi voziš tašnu, ti kišobran, a u tvoj auto cu ja da sednem.” Neckali su se sve dok im nisam izvadio džidžu.
Kada smo stigli u Šid, pitaju me šta mi je to sve trebalo. A ja, onako blesav kakav vec jesam, kažem: “Mene deca ne mogu da pamte kao Šekularca po fudbalu, ali mogu po ovome.”
Igrao je i Pera nekada fudbal, mada je bio kudikamo poznatiji po drugoj igri - kartama. Karte su mu i obezbedile nadimak Kec, dok mu je splitska riva bila odskocna daska za kockarska društva i kazina po belom svetu.
- Otišao sam zajedno s Dragoslavom Šekularcem u Nemacku. Pravili smo cuda po Karlsrueu 1968, on kao vrhunski fudbaler, a ja kao još bolji kartaroš. Zaradivali smo, ali još više trošili - priseca se Pera.
Na Zapadu se, naravno, ne može dugo tim putem.
- Proterali su me Nemci, a ja, gde cu nego u komšiluk. Tamo sam stigao s etiketom “fraušvindla”, kako su nazivali one koji ženama olako obecavaju brak, a kasnije ih iznevere. Šta cu im ja, same su se lepile za mene. A meni bi, mladom i ludom, brzo s njima dojadilo - veli Kec.
Casovi za „ovce” upola cene
- Nikad nisam drao sirotinju. Ne, ne. Kad vidim da sam ojadio nekog ko je jedva taj dinar stekao, povucem ga u stranu i kažem: ’Slušaj, platio si školu, evo ti polovina nazad i drugi put pamet u glavu.’ Bio sam kartaroški Robin Hud. Ali, brate, što sam voleo da derem nakupce, pa to ti je. NJih sam u gacama ostavljao, jer i oni su taj dinar na tudoj muci zaradivali - seca se Pera svojih kockarskih dana.
Nije tada zanemarivao ni žene, što jest, jest, ali ni one njega.
- A voleo sam samo jednu, mada sam se deset puta ženio. I to mi je valjda sledovalo u rok službe. Eto, vratio sam prvoj i jedinoj voljenoj Verici. Pa sada recite, zar to nije uspeh? Oženio sam se njome prvi put 1966. Imao sam 21, a ona nepunih 17 - prica Pera. - Ponosan sam na sina i dve kceri. S mojom Vericom imam cerku i sina, koji je danas major. Drugu cerku dobio sam s devetom ženom.
|
Pera Kec je danas tehnicki direktor Šahovskog kluba Šid.
- Sve imamo i nikome se ne žalimo. Naše prostorije su za primer drugim klubovima u Šidu. Imamo mali bife koji radi samo za clanove, ali i gomilu sponzora i prijatelja koji nam svojski pomažu. U šahu nalazim zadovoljstvo, iako nisam neki igrac. Mnogo više volim da redam domine. Zato sam i osnovao Domino sekciju pri šahovskom klubu - kaže Pera.
Ipak, doprinosi Kec šahovskom klubu i te kako.
- Tapacirali smo klupe i stolice, kupili dvadeset novih garnitura, postavili klima uredaj. A, posebno mi je drag moj patent za šahovske satove. Ne može, brate, seljak da se odvikne od toga da ne zvizne po satu kada povuce potez. Zato sam izumeo pravu blokadu, pa sada satni mehanizam može samo prstom da se aktivira - veli Kec.
Prezire, kaže, pecaroše.
- Pa kako bih drugacije kad su to za mene puki neradnici. Odu na tu vodurinu, zabace štap i bulje u plovak. Hteli bi da im rucak tek tako stigne. Da sede, ništa da ne rade i još da nešto veliko upecaju. Bolje bi im bilo da sede kod kuce i cuvaju ženu, kad vec ne vole da rade - porucuje pecarošima Pera, za jedne gundaroš, a za druge prava drugarcina i veciti šaljivdžija.
Kao i mnogi Sremci, i Pera Kec voli da “’vata na frku”. Kada je ekipa “Dnevnikovih” novinara posetila Šid u akciji “Vojvodanski sport na dlanu”, naišla je na dotad neviden odziv sportista i njihovih patrona. U Sportskom centru okupilo ih se preko trideset, pa je bilo jasno da su neki morali pošteno da se nacekaju da bi došli na red za razgovor za novine.
Posle punog sata, Pera demonstrativno skoci i povika: “Ustaj, Stevo (Šcurok, clan uprave Šahovskog kluba Šid). Prvi smo došli, a poslednji cemo stici na red!” Bilo nam je krivo, jer su bili najstariji sagovornici.
- Šta vam mogu kad niste ukapirli da sam folirao. Namignuo sam Stevi, jer sam hteo malo da vidim kako ce ove naše glavonje da reaguju - u šeretskom stilu kasnije je pricao Pera Kec.
|