|
ALARMANTNO STANJE U NAŠEM RATNOM VAZDUHOPLOVSTVUBesparica prizemila „migove”
Dugo u nokdaunuRatno vazduhoplovstvo Vojske Srbije i Crne Gore vec je duže u “nokdaunu”. Sankcije, rat - najpre u okruženju, a zatim i kod nas, besparica, doveli su ovaj elitni vid naše vojske do prosjackog štapa. Skoro 15 godina u borbenu avijaciju nije gotovo ništa ulagano. Ako se izuzmu odredene modifikacije i modernizacije koje su, posle dosta muka, uradene na “super galebu” (G-4), u remont drugih letelica nije uložen ni dinar. Ne nebu odavno nije viden “orao”, nekadašnji ponos našeg ratnog vazduhoplovstva, koji je pre više od cetvrt veka napravljen u jugoslovensko-rumunskoj koprodukciji.Za avijaciju je 15 godina užasno dug period, objašnjavaju strucnjaci. Najmoderniji avion koji imamo je MiG 29 koji, evo, ulazi u svoju sedamnaestu godinu. Kada je nabavljen, bio je u rangu sa slicnim avionima proizvedenim na Zapadu, ali danas, ovi koje mi imamo, nisu ni za prineti: otprilike svakih tri do pet godina borbeni avioni se modernizuju. I Rusi su modernizovali svoj MiG 29, ugradili noviju opremu i mocnija ubojna sredstva, dok naši nisu modernizovani nijednom. Nisu remontovani što zbog manjka para, što zbog nemogucnosti nabavke originalnih rezervnih delova. Da ne bude zabune, predocavaju strucnjaci, takav avion, bez obzira koliko je bio u vazduhu, mora se remontovati najkasnije posle deset godina od dana proizvodnje. Najduže što je postignuto u svetu je, ne racunajuci naš slucaj, dvanaest godina.
Najveci problem u ovom trenutku je nedovoljna letacka obuka pilota, što svaki novi let cini veoma rizicnim, ali i vakuum koji je nastao zbog toga što mladi piloti nisu dovoljno obuceni, pa ne mogu da naslede starije kolege koji se povlace zbog godina. Naši piloti imaju tek oko 50-60 sati naleta, neki ni toliko. Piloti iz 204. lovackog aviopuka (eskadrile “Delta” i “Vitezovi”) koji lete na avionima MiG 29 i MiG 21 kažu da su 2002. prosecno u vazduhu proveli dvadesetak sati, a retki su “dogurali” i do 30. Da je to nedovoljno govori i podatak da su piloti JRV do pocetka devedesetih godišnje imali od 300 do 350 sati leta. Inace, po standardima NATO, donja granica naleta je 130, a prosecna oko 300 sati. Ukoliko se stvari uskoro drasticno ne promene, strucnjaci ocenjuju da ce do kraja 2010. godine Ratno vazduhoplovstvo Vojske SCG prestati da postoji, jer do tada našoj kompletnoj avijaciji istice rok upotrebe. Prazna obecanja- General Starcevic je korektno upozorio javnost na stanje u ratnom vazduhoplovstvu - ocenjuje u izjavi za “Dnevnik” vojni analiticar Aleksandar Radic, inace specijalista za borbenu avijaciju. - Ali, situacija je još gora nego što je predstavlja general Starcevic. Naše ratno vazduhoplovstvo više ne postoji. Do te mere je ratno vazduhoplovstvo zanemareno da se sada moramo pomiriti s tim da vojska nije sposobna i nece dugo biti sposobna da izvršava neke zadatke koji bi eventualno politika postavila pred nju. Jer, mnogi politicari sada obecavaju ovakvo ili onakvo rešenje, ne videci u stvari šta imaju. A nemaju ništa. Ona nema novca cak ni za minimalnu modernizaciju.Prema recima Radica, jedino što može da se ucini je da se pokuša da se ocuva neki nivo sposobnosti ratnog vazduhoplovstva kada su u pitanju širi društveni interesi. To se, pre svega, odnosi na transportnu avijaciju koja se može u slucaju vanrednih dogadaja upotrebiti za prevoz povredenih ili u slucaju elementarne katastrofe. RV VSCG, naime, u svom naoružanju ima transportne avione An 26, koji može da ponese 5.500 kilograma tereta na velike daljine. Iako se u našem RV nalaze od 1976. ovi transportni avioni su u još relativno dobrom stanju. Kada je rec o eventualnoj nabavci novih aviona, general Starcevic istice da on nema nikakvih dilema da li nam treba avijacija.
On ovom prilikom nije govorio o tipovima aviona. Ipak, podsetimo da je komandant Vazduhoplovnog korpusa ranije u invervjuu za “Dnevnik” izjavio da nam je potreban, pre svega, novi borbeni višenamenski avion, koji ce moci da izvršava zadatke i u vazduhu i na zemlji. Takav avion košta od 35 do 50 miliona dolara, zavisno od opreme. |
|||
| vrh strane | |||
Dobro bi bilo da je prvoaprilska šala, ali na žalost, nije, vec surova istina: nebo iznad Srbije i Crne Gore od 1. aprila više ne brani lovacka avijacija Vojske SCG. Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana (RV i PVO) zbog tehnicke neispravnosti i zastarelosti aviona nema ni jednu letelicu koja može da se suprotstavi eventualnom neprijatelju. Tog dana prizemljen je poslednji od nekoliko relativno savremenih lovaca tipa MIG-29, preostalih posle napada NATO u prolece 1999. godine. Tu poraznu istinu upravo je saopštio komandant Vazduhoplovnog korpusa VSCG general-major Vladimir Starcevic.