|
KAKO SE DANAS ŽIVI U SRBIJI
Varljiva statistika
Plate u Novom Sadu iznad republičkog proseka
Novi Sad je jedan od primera koliko statistika ume da bude varljiva, ako pod lupu stavimo socijalnu sliku glavnog vojvođanskog grada.
Zvanični podaci ne pokazuju tako dramatični rast broja nezaposlenih. Istovremeno, u najvećem broju ovdašnjih privrednih kolektiva zaposleni rade više na papiru nego u stvarnosti. Nema posla, pa nema ni plata. Ljudi preko noći postaju brojke u vidu tehnološkog viška koji s vremena na vreme dobijaju poneku "crkavicu".
Pokleknuo je i "Novkabel", sve do nedavno jedan od stubova novosadske privrede. Novo rukovodstvo misli da bolji dani mogu doći samo uz drastično smanjenje broja zaposlenih. "Naftagas" (još) važi za solidnu firmu, ali je menadžment preduzeća upravo skrenuo pažnju da to može tako ostati samo uz smanjenje broja zaposlenih za tri četvrtine!
Na primanja se ne mogu požaliti samo zaposleni u javnim komunalnim preduzećima. Kažu da ta okolnost nije u vezi sa prilično visokim računima koji se svakog meseca ispostavljaju građanima. Možda, ali ako je tako, nije mnogo logičan otpor na nedavnu najavu iz gradske vlade o reformi u organizovanju javnih preduzeća.
Statistika kaže i da su plate u Novom Sadu prilično nadmašile republički prosek. U prosek ne treba sumnjati, jer se, osim javnih preduzeća, još neki kolektivi, pre svega u društvenim delatnostima, ne mogu požaliti na primanja.
Ali, prava slika o kupovnoj moći većine Novosađana može se steći najviše na pijacama. Sezonsko povrće i voće kupuju najčešće po pola kilograma, čak i na komade. Takozvana najlon pijaca iz sedmice u sedmicu sve je više opsednuta nevoljnicima sa tankim novčanicima. Ali, zakoni tržišta i tu su promenili stanje: veći deo ponude cenama se gotovo približio artiklima u prodavnicama! Mnogi nasamareni to shvate tek kad postane kasno.
Jedno skorije istraživanje pokazalo je da kada plate struju i ostale račune, većini građana ne ostaje mnogo za ishranu, a još manje za garderobu i druge potrebe. Prema istom istraživanju, prosečna starost bele tehnike u domovima Novosađana je blizu 15 godina.
Kada je reč o najvažnijim životnim namirnicama, građani imaju najmanje primedbi na snabdevanje mlekom i mlečnim proizvodima, dok su prilično nezadovoljni ponudom hleba i to usred naše najveće žitnice.
Nekada bogati, sada siromašni – Sombor
Na somborskoj zelenoj pijaci, na pitanje da li je ona jeftina ili skupa, građani najčešće odgovaraju sa "skupa" i "preskupa". Na pitanje da statistički podaci govore da proizvodi na zelenoj pijaci nisu poskupeli i da su cene nekih poljoprivrednih proizvoda pale, građani odgovaraju sa "možda su u pravu", ali ima i sledećeg odgovora "neka statističari dođu na pijacu".
Zvanična statistika i nije najbolji način da se utvrdi kako u jednom gradu žive njegovi stanovnici. Sombor, kao centar Zapadnobačkog okruga, ima blizu 60 hiljada stanovnika, ali ima i 13.226 nezaposlenih lica, a uglavnom je reč o licima koja su evidentirana u Zavodu za tržište rada. Ne samo Sombor, već i čitav region, karakterističan je po tome što u četiri opštine radi 33.500, a što se na evidenciji nezaposlenih nalazi 31.500 lica.
Nekada bogata opština, u kojoj se o velikom broju nezaposlenosti nije ni govorilo, Sombor danas predstavlja jednu od siromašnijih opština u Vojvodini. Veliki, i pre deset i više godina uspešni kolektivi kao što su fabrika hrane "Panonka" ili Metalna industrija "Bane Sekulić", gotovo da i ne rade, stečaj kuca na mnoga preduzeća, a zbog privatizacije, veliki broj radnika ostaje bez posla. Prosek od 15.682 dinara, često može da zavara, jer ima primanja ispod minimalne zarade, ali ima i onih koji primaju i iznad 40 hiljada dinara.
Ove godine raspisan je konkurs za zapošljavanje nezaposlenih, a da bi se poslodavci stimulisali da primaju pripravnike, Programom je predviđeno da on dobija određene subvencije, a one će pripasti i budžetskim i vanbudžetskim organizacijama. Da bi poslodavac ostvario pravo na subvencije, potrebno je da zapošljava lica koja su na spisku Tržišta rada. Tako za lica sa visokom stručnom spremom subvencija iznosi 6.600 dinara mesečno, tokom jedne godine, oni koji imaju višu stručnu spremu za devet meseci će primati po 5.400 dinara, a oni sa srednjom spremom, šest meseci će primati do 4.800 dinara.
Da bi se rešio problem nezaposlenosti, pokrenut je i projekat "Ostvarivanje prihoda". Posebnim angažovanjem udruženja "Ravangrad" 13 lica u somborskoj opštini je dobilo bespovratnu pomoć od po 1.000 dinara. Somborski plan za zapošljavanje predviđa i odobravanje bespovratnih sredstava od blizu 40.000 dinara, ukoliko nezaposleni realizuju sopstveni program samozapošljavanja.
Na pijaci u Malom Bajmoku, predgrađub Subotice, sve je znatno jeftinije
Prosečena zarada u subotičkoj opštini je jedva za hiljadu dinara viša od republičkog proseka i iznosi 12.123 dinara za april. Prosek zaposlenih u privredi je 10.802, a u vanprivredi 15.865 dinara.
Ovako mali "beg" od republičkog proseka za opštinu koja je u privrednom smislu nekada slovila za jednu od najrazvijenijih dokaz je da nešto preko 40.000 zaposlenih sve teže izdržava teret koji čine preko 18.000 nezaposlenih i 30.000 penzionera. Ukoliko se ovome doda podatak da je u Subotici, gde u samom gradu živi oko 100.000 duša, svaki treći stariji od 60 godina, postaju jasnije sve specifičnosti ovdašnjeg stanovništva, njegovih potreba, pa i kupovne moći.
Zato je ovde buvljak već duže od decenije nezaobilazan kada je u pitanju snabdevanje građana. Na ovoj robnoj pijaci, kako je nazivaju poslednjih godina, otkako je legalizovano više stotina tezgi i otkako se ovde više ne prodaje polovna roba već pre svega roba iz uvoza, moguće je kupiti sve: od namirnica do garderobe, kućne hemije i zanatskih proizvoda. Kada je u pitanju garderoba, razlike između one kupljene u gradu i one kupljene na buvljaku nema: isti su izvori, ista je roba, ali je na pijaci u Malom Bajmoku, predgrađu Subotice, sve znatno jeftinije.
Buvljak je ovde i svojevrsna institucija koju mnogi nazivaju najvećom subotičkom fabrikom, jer nijedna ovdašnja firma ne zapošljava više hiljada ljudi kao što to čini buvljak. Tako je on dvostruki izvor egzistencije: onima koji prodajom ovde obezbeđuju ili dopunjuju kućni budžet i onima koji kupovinom ovde uspevaju da im dinar više vredi.
Osim na buvljaku, kupovine "na veliko" još se jedino obavljaju u "Rodićevom" supermarketu smeštenom na putu između Palića i Subotice. I to je za sada jedini veliki diskontni centar u gradu, mada postoje najave da će se i drugi domaći trgovački lanci uskoro pojaviti na ovdašnjem tržištu.
Atraktivni geografski položaj Subotice, uz samu državnu granicu sa Mađarskom, te velika fluktuacija stanovništva mnogim megamarketima iz našeg neposrednog susedstva činili su se kao povoljna adresa za otvaranje novih prodajnih mesta. Međutim, pregovori sa, recimo, francuskom "Korom" za sada nisu dali rezultata. Inače, kupovina u megamarketima u Mađarskoj za Subotičane je još uvek interesantna, ali samo uz pažljivu računicu. Jer, sve je manje proizvoda koji su jeftiniji kod našeg severnog suseda nego kod nas.
|