U NOVOM SLANKAMENU

Vek "Stjepana Radića”

Svečanosti prisustvovale ugledne zvanice, među kojima i Davor Božinović, ambasador RH u Beogradu, Slaven Kulić zamenik pokrajinskog sekretara za upravu, propise i nacionalne manjine APV i dr Jasmina Kovačević, generalni konzul konzulata u Subotici

U preuređenom Hrvatskom seljačkom domu u Novom Slankamenu juče je svečano obeleženo 100 godina rada Hrvatskog kulturno-prosvetnog društva "Stjepan Radić". Ono danas okuplja 360 članova i jedno je od najstarijih u Srbiji. Svečanosti, pored većeg broja zvanica iz svih sremskih opština i šire, prisustvovali su ambasador RH u Beogradu Davor Božinović, njegov savetnik Ivan Bandić kao i crkveni veledostojnici i predstavnici MZ Novi Slankamen na čelu s predsednikom Saveta Teodorom Kotarcem.
Svečanu akademiju posvećen 100-godišnjici postojanja HKP "Stjepan Radić" otvorio je predsednik Društva Ivan Rukavina.
- Da bi ovaj jubilej obeležili veliki doprinos dala je Skupština APV i njen predsednik Nenad Čanak, koji su i pokrovitelji ove proslave, kao i Izvršno veće APV, odnosno njegov Sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine. Danas smo se vratili u naš dom i to je za mene, kao 25. predsednika ovog društva bio najlepši trenutak u mom životu - rekao je Rukavina.
Na svečanosti je govorio i ambasador RH u Beogradu Davor Božinović koji je istakao da se sve ovo uklapa u ono što su dve diplomatije Srbije i Hrvatske sačinile s ciljem očuvanja dobrih odnosa između dve zemlje. Slaven Kulić zamenik pokrajinskog sekretara za upravu, propise i nacionalne manjine, istakao je da će pomoć Skupštine APV i dalje biti prisutna.
Pozdravnu reč je imao biskup Đakovačko-sremske biskupije Đuro Gašparević koji je istakao da se neće ostati na 100 godina već će se ići napred, jer kultura je most koja stvara sadašnjost i budućnost.
O razvojnom putu jednog od najstarijih KUD-ova u Srbiji HKPD "Stjepan Radić" govorio je sekretar društva Vladimir Bošnjak koji je istakao da se nijednog trenutka ne zaboravlja šta se dogodilo na današnji dan pre 100 godina, ali mora se reći i šta se očekuje već sutra.
U okviru svečanosti dodeljene su i plakete članovima Društva.

Bez incidenata

I pored napisa u pojedinim medijima o usijanoj atmosferi između slankamenačkih Hrvata i Srba, nikakvih problema tokom proslave nije bilo. U Novom Slankamenu je bilo dosta policijskih patrola, dok je sam HKPD obezbeđivao manji broj policajaca u civilu. Jedini incident se dogodio veče ranije kada je razbijen prozor na zgradi HKPD "Stjepan Radić".
Ivan Rukavina kaže da je godišnjica društva morala biti danas, jer je na današnji dan osnovano. To, po njegovim rečima, ne znači nikakvu provokaciju i nema političku pozadinu.

NA GRADILIŠTU SPC U BANATSKOM KARLOVCU

Crkva do zime pod krovom

U Banatskom Karlovcu, uz sasluženje sveštenstva Banatske eparhije i bogosluženje, osvećen je temelj hrama posvećenog apostolima Petru i Pavlu. Osvećenje je obavio episkop banatski Hrizostom. Ovom događaju, prisustvovali su brojni stanovnici mesta i gosti, kao i opštinsko rukovodstvo iz Alibunara.
U temelj hrama ulivena je granitna posuda sa poveljom o datumu osvećenja i početku gradnje, sa imenima aktera vladike Hrizostoma, mesnog paroha Miroslava Tomića i predsednika Crkvenog odbora Radivoja Kovačeva. Povelja je remek delo ručne kaligrafije, ocenio je Hrizostom, delo Bože Đurića iz ovog mesta. U obraćanju nakon bogosluženja Hrizostom je čestitao na osvećenju i početku gradnje i pozvao sve žitelje da pomognu prilozima.
Ovo je prvi, pravoslavni hram koji se ovde podiže od nastanka Banatskog Karlovca.
Temelji crkve su izliveni pre više godina, a tek ovog leta je sakupljen novac za zidanje. Sredstva u visini od 360 hiljada obezbedili su građani, a opština uspela da sakupi 300 hiljada.
- Opštinsko rukovodstvo će obezbediti sredstva za livenje kupola, što najviše košta. Tako će hram zimu dočekati pod krovom a, to je veoma važno. Ostalo će se raditi u više faza - kaže o ovome Milivoje Petrović, predsednik Opštinskog veća opštine Alibunar.

PRIVATIZACIJA KIKINDSKIH PREDUZEĆA

Od fabrike hrane do firme za zabavu

Na spisku firmi koje ulaze u projekat ubrzane privatizacije u kikindskoj opštini od 45 ostalo 15 imena. - Moguće održavanje aukcija i u Kikindi

Spisak društvenih preduzeća, koji je kikindska lokalna samouprava dostavila Agenciji za privatizaciju, a koja bi mogla da učestvuju u ubrzanoj aukcijskoj privatizaciji je sa 46 imena sveden na 15. To su preduzeća u kojima bi do kraja godine trebalo da bude završen proces privatizacije, odnosno da steknu većinskog privatnog vlasnika. U svim ovim firmama procenat društvenog kapitala kreće se u rasponu od 76 do 100 odsto. Uspešnost u poslovanju u poslednjoj deceniji je različita, a aktuelno stanje će se videti već za 15 dana, kada budu gotovi prospekti za aukcijsku prodaju. Ukupan broj zaposlenih u ovim preduzećima je 820 radnika.
Prema izjavi, člana Izvršnog odbora SO Kikinde zaduženog za resor privrede Zorana Popovića, vremenski rokovi su veoma kratki a poslovi koji se moraju završiti pirlično obimni. Prvi kontakti sa direktorima su već obavljeni. U toku sledeće nedelje trebalo bi da u Kikindu dođe ekipa Agencije zadužena za ovaj region i da sa direktorima preduzeća i lokalnom samopuravom razjasni eventualne nedoumice. To su: "Prima“, "Standard“, "Agroseme“, "Trikotaža“, "Elektron“, "Prevoz“, "Pri maj“, "Naš stan“, "Agrotehna“, "Napredak berbersko-frizerska zadruga“, "Projektni biro“, "Arhitekt“, VIP "Prodakšn“ i dve firme iz Mokrina "Fivet“ i "Mokrin“.
- Mnogi su već prepoznali interes da se njihova firma privatizuje što pre, i da sami učestvuju u aukcijskom nadmetanju, ali nesumnjivo je da će im trebati još dodatnih objašnjenja. Ima još uvek onih koji smatraju da bi sami, u direktnim pregovorima, mogli da obezbede bolje strateške partnere, razvojne puteve i perspektivu firmi, ali ih zakon obavezuje na ovakvu proceduru koja obezbeđuje transportnost u procesima i pruža mogućnosti većem krugu potencijalnih kupaca - kaže Popović i dodaje da će zbog velikog broja preduzeća, zbog raznovrsnosti u delatnostima kao i zbog ubrzavanja procesa privatizacije, lokalna samopurava predložiti Agenciji da se aukcija održi u Kikindi.
Na ubrzanoj aukcijskoj prodaji ne mogu učestvovati preduzeća koja su samoinicijativno ušla u proces privatizacije, zemljoradničke zadruge, firme kod kojih nisu raščišćeni imovinski odnosi, firme u stečaju i one kod kojih se privatizacijom ne bi dobio većinski vlasnik.

AKCIJA VRBASKIH VLASTI ZA ČISTIJI GRAD

Kanta za smeće na revers

Kupovinom 11.000 kanti za smeće koje će domaćinstvima vrbaske opštine biti date na revers, lokalne vlasti žele čistiji grad i da na izvestan način utiču na racionalnije korišćenje otpada, rekao je član IO SO Vrbas, Branislav Babić. To praktično znači da će domaćinstva koja "proizvode“ previše smeća platiti i veću cenu ove usluge, a meriće se upravo po - kanti, pojašnjava Babić.
O potrebi racionalnijem pristupu i stvaranja i odlaganja otpada govore i podaci lokalnih vlasti da je samo u Vrbasu donedavno postojalo čak 22 divlje deponije sa kojih je odneto 20 vagona smeća.
"Kante koje treba da stignu do septembra meseca biće date na revers, a ukoliko ih korisnik ošteti, plaćaće kaznu“ kaže Babić. Razmišlja se i o klasifikaciji smeća za šta se čeka idejno rešenje nemačke firme "Retman“ sa kojom se i ušlo u ovaj projekat. Osim kanti zapremine 140 litara, nabaviće se i 200 novih kontejnera od 1.100 litara kao i dva nova kamiona smećara.

U KIKINDSKOM HOTELU "NARVIK”

Život bez stresa

Ogranak Jugoslovensko-norveškog društva u Kikindi otvorio je savetovalište za psiho-socijalne probleme omladine i odraslih. Savetovalište je opšteg tipa i pokriva različite oblasti poput stresa, poremećenih porodičnih odnosa, bračnih problema, problema razvojnog doba dece i omladine, alkoholizma kao i rad sa starim licima. Savetovalište radi u prostorijama Društva, u Hotelu "Narvik“, ponedeljkom i utorkom od 17 do 19 sati. Saveti su besplatni.

USEVI U KIKINDSKOM ATARU

Loše stanje kukuruza

Ni poslednji dani jula nisu doneli obilnije padavine neophodne usevima ugroženim dugotrajnom sušom. Stanje prolećnih ratarskih kultura iz dana u dan sve je lošije. Kako kaže Ratko Rožić, direktor Poljoprivredne stanice "Kikinda“, posebno je zabrinjavajuće stanje kukuruza.
- Veliki broj parcela pod kukuruzom slabo je oplođen, a na nekim njivama ima biljaka čiji su se listovi, sve do metlica, osušili, tako da na tim površima roda ili uopšte neće biti ili će on biti veoma mali. Ostale kulture su u nešto boljem stanju, ali i ono je daleko od zadovoljavajućeg. Soja ima smanjen broj mahuna i samo dobre kiše bi doprinele nalivanju zrna, povećanju hektolitarske mase i formiranju nešto većeg roda. Suncokret, koji bolje podnosi sušu od ostalih biljaka, ne obećava ni prosečan rod za ovo područje jer postoji veliki broj neoplođenih glava. Šećerna repa je već odbacila donje listove, te je zbog smanjene lisne mase i nedostatka vode već skoro zaustavljen porast korena. Obilnije padavine najviše bi pomogle šećernoj repi. Međutim, na pojedinim repištima primećena je korenova vaš kao i pojava rizomanije - napominje Rožić.
Po poslednjim procenama, u odnosu na višegodišnje proseke, prinosi kukuruza biće manji od 30 do 40 odsto ove godine, šećerne repe od 20 do 30 odsto, a suncokreta i soje od 10 do 15 procenata.

USKORO U BAČKOJ TOPOLI

Srpski kulturni centar

Bačka Topola će ovih dana postati bogatija za još jednu kulturnu instituciju. Reč je o Srpskom kulturnom centru. Biće to, kako kaže inicijator osnivanja Božana Kljakić, pravi sledbenik KUD-a "Vuk Stefanović Karadžić“ čijih 700 članova već 12 godina čuva duhovne i materijalne tradicije srpskog naroda. U toku su pripreme za formiranje srpske čitaonice i biblioteke. Jedna od najavljenih aktivnosti je zaštita kulture, jezika i pisma za koju se očekuje značajna pomoć Matice srpske iz Novog Sada.