MINISTAR FINANSIJA BOŽIDAR ĐELIĆ ZA "DNEVNIK" OTKRIVA

  Država preuzima i Vojvođansku i Novosadsku banku

  Konverzijom svojih potraživanja država planira da postane većinski vlasnik sedam banaka: Vojvođanske Novosadske i Panonske iz Novog Sada, Jubanke i Agrobanke iz Beograda, Privredne banke iz Pančeva i Niške banke. - Država će postati vlasnik dela akcija i "Kontinental banke" iz Novog Sada, po osnovu preuzimanja obaveza za izmirivanje stare devizne štednje

  Već za nekoliko dana država će, po svemu sudeći, postati većinski vlasnik svih "starih" banaka u Srbiji, a "Dnevnik" saznaje da se ovaj plan odnosi na Vojvođansku, Novosadsku i Panonsku banku iz Novog Sada, Jubanku i Agrobanku iz Beograda, Privrednu banku iz Pančeva i Nišku banku, u kojoj je prošle godine, pod okriljem federalne Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka započet proces rehabilitacije.
  Republički ministar finansija Božidar Đelić potvrdio je ekskluzivno za naš list da je to suština zakonskog predloga o regulisanju međusobnih obaveza između države i banaka po osnovu dugova Pariskom i Londonskom klubu i predloga zakona o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana.

  Uz to, po rečima guvernera NBJ Mlađana Dinkića, država će postati vlasnik dela akcija i u Kontinental banci iz Novog Sada, zbog toga što će od naredne godine preuzeti na sebe sav teret izmirivanja obaveza prema starim deviznim štedišama. Po još uvek važećem zakonu, naime, banke su obavezne da iz sopstvenih izvora obezbede 15 odsto novca za isplatu stare devizne štednje, a od sledeće godine i taj deo duga građanima biće izmirivan iz republičkog budžeta. Za uzvrat, za iznos preuzetih obaveza, objašnjava Dinkić, država će postati vlasnik dela akcija svih banaka u kojima je svojevremeno deponovana, a još nije isplaćena devizna ušteđevina građana.

  Nema razloga za političku frku

>  Na pitanje "Dnevnika" da li bi ova "operacija" mogla da zaoštri političke odnose na relaciji Novi Sad - Beograd, ministar finansija Božidar Đelić kategorično tvrdi da za to nema nijednog razloga.
  - Svako ko pokuša od toga da napravi političku priču trebalo bi najpre da objasni zašto onda nije bilo političke frke u Beogradu, kada su 3. januara ove godine zatvorene četiri velike banke, u kojima je depozite imao ogroman broj građana i firmi baš iz Beograda - ističe Đelić. - Tada nije bilo problema i tim pre ni sada ne bi trebalo da ih bude, jer su Beogradska, Jugobanka, Investbanka i Beobanka otišle u stečaj, dok se sada ne radi ni o zatvaranju, niti pokretanju stečajnog postupka nad bilo kojom bankom, pa ni nad bankama sa sedištem u Vojvodini. Tim aršinom bi svi trebalo da mere, imajući pogotovo u vidu da ni te banke nisu baš u sjajnoj kondiciji, mada su u mnogo boljoj od onih koje smo morali zatvoriti.
  To što će država postati većinski vlasnik svih banaka koje imaju velike obaveze prema starim deviznim štedišama i poveriocima iz Pariskog i Londonskog kluba, zapravo, predstavlja način na koji država može da im pomogne, tvrdi Đelić.

  - Svako ko to doživljava kao nečiji pokušaj da "stavi šapu" na nešto, sigurno nije gledao bilanse tih banaka i ne shvata da ćemo im na ovaj način omogućiti da budu konkurentne sa svim domaćim bankama, pa i onima s većinskim stranim kapitalom - ističe republički ministar finansija. - Ali, za uzvrat i te banke moraju nešto da daju, a to je udeo u kapitalu i to će biti podstrek za njihovu bržu privatizaciju. I s ekonomskog i sa svih drugih stanovišta, to je pravi način da se te banke osposobe za tržišnu utakmicu.

  Banke dužne milijardu i po evra

Pregovori s Međunarodnom finansijskom korporacijom   Delegacija NBJ i Vlade Srbije, u kojoj je i guverner Mlađan Dinkić, otputovala je juče u Vašington, na dvodnevne pregovore sa Svetskom bankom o pravom razvojnom kreditu za privatni i finansijski sektor. Prvobitno je za ove namene bilo planirano 70 miliona dolara. "Dnevnik" iz krugova bliskih vrhu NBJ saznaje da će Dinkić boravak u Vašingtonu iskoristiti i za razgovor s rukovodstvom Međunarodne finansijske korporacije o potraživanjima od bivše Udružene Vojvođanske banke, koja se procenjuje na oko sto miliona dolara. Ti dugovi, za koje je svojevremeno garantovala Udružena Vojvođanska banka još nisu raspoređeni između nekoliko vojvođanskih banaka, koje su se u međuvremenu osamostalile i predstavljaju jednu od smetnji za ulazak potencijalnih stranih investitora. Nezvanično se saznaje da je i Međunarodna finansijska korporacija zainteresovana da ta svoja potraživanja konvertuje u vlasnički ulog u nekim vojvođanskim bankama, ali se pre toga ova dugovanja moraju "locirati".

  Kako "Dnevnik" saznaje, država od banaka potražuje oko milijardu i po evra, odnosno tri milijarde nemačkih maraka, i to po osnovu stare devizne štednje i garantovanih obaveza prema poveriocima iz Pariskog i Londonskog kluba, Svetske banke, Evropske investicione banke i Međunarodne finansijske korporacije iz Vašingtona. To znači da država bankama neće oprostiti dve trećine obaveza prema Pariskom klubu, već će u svoj udeo pretvoriti potraživanja u nominalnom iznosu. Predstavnici nadležnih organa, naime, objašnjavaju da ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bi država sama sebe "ošišala", praštajući bankama deo svojih potraživanja. Kao dodatni razlog za brzo "preuzimanje" pobrojanih banaka navodi se da vremena za čekanje nema, jer je ukupna bilansna suma svih banaka u Srbiji za proteklih godinu dana smanjena s 10,8 milijardi na 4,7 milijardi evra, od čega skoro polovina otpada na banke u kojima država namerava da postane većinski vlasnik.
  Neki bankari s kojima smo kontaktirali potvrdili su nam da su sa svime upoznati i uglavnom ocenjuju da tu nema ništa sporno i da je, zapravo, glavni cilj cele akcije da se krene u novu fazu reformi, odnosno privatizaciju bankarskog sektora, koja bi, kako je izjavio guverner Mlađan Dinkić, trebalo da bude okončana do kraja 2003. Do tada, smatra Dinkić, sve sadašnje banke s većinskim državnim ili društvenim kapitalom trebalo bi da pređu u ruke domaćih ili stranih investitora, jer je svima jasno da država nije najbolji vlasnik. Iako odluka o tome još nije doneta, u opticaju je i ideja da se zaposlenima u bankama, pod uslovima nešto povoljnijim od tržišnih, omogući da i oni otkupe deo akcija banaka u procesu privatizacije "njihovih" banaka. Čitava priča sa "starim" bankama mogla bi da bude gotova za koji dan, jer se očekuje da će zakonska podloga za konverziju državnih potraživanja u vlasnički udeo biti uvršćena u dnevni red predstojeće sednice oba veća Savezne skupštine.