MINISTAR FINANSIJA BOŽIDAR ĐELIĆ POSETIO INSTITUT U SREMSKOJ KAMENICI

  Srce otkucava rekorde

  Do kraja godine očekuje se da Republički zavod vrati zdravstvenim ustanovama bar deo dugovanja za materijalne troškove, a u drugom kvartalu ove godine uložiće se novac u obnovu medicinske opreme. - Teret dugova ogroman. - Poseban podstrek stručnjaka

  Hoće li zdravstvo do kraja ove godine krenuti s mrtve tačke? Sudeći po rečima ministra finansija Božidara Đelića - hoće. Prilikom prekjučerašnje posete Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici potpredsednik Republičke vlade Jožef Kasa i ministar Đelić obišli su operativni blok ove ustanove, a posle iscrpnog izveštaja direktora prof. dr Ninoslava Radovanovića o radu i problemima s kojima se već godinama susreću u ovom kolektivu, gosti su obećali bolje dane, kako za Institut tako i za celokupno zdravstvo u Srbiji.
  Gotovo da nema zdravstvene ustanove u zemlji koja se svakodnevno ne susreće s nedostatkom materijala za rad, ogromnim dugovanjima, dotrajalim aparatima, velikim pritiskom pacijenata... Čak i oni najsnalažljiviji, koji su, zahvaljujući pre svega kvalitetnom radu, uspeli da zarade novac i tako održe visok nivo zdravstvenih usluga, bez pomoći države teško da će moći dalje. Jedan od ovakvih primera je Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, koji, po rečima Jožefa Kase, predstavlja primer i motor zamajac za čitavo naše zdravstvo. Ove godine ustanova obeležava 25 godina postojanja, a za sve ovo vreme ovde je urađeno više od 17.000 operacija. Pored ove impozantne brojke svakako je važno istaći da je u proseku operativni rizik meren na trideset dana od operacije na srcu svega 2,7 odsto, čime bi se ponosile i mnoge renomirane svetske kardiohirurške kuće. Ovde se s ponosom prisećaju dobrih vremena kada je samo u toku jedne godine urađeno više od 1.600 operacija, ali zbog sankcija i, kasnije, ratnih dana, ovaj rekord više nije dostignut. Istina, poslednju godinu dana broj operacija raste, ali dugotrajna finansijska iscrpljenost još uvek ostavlja traga.
  Po rečima prof. dr Radovanovića, ono što nikada nije dolazilo u pitanje i što je uprkos svim nedaćama očuvano je visok kvalitet rada. Upravo ovo je razlog što se na Institutu leči veliki broj stranih pacijenata. Zahvaljujući njima i deviznom prilivu, ustanova je opstala. Naši pacijenti imali su od toga koristi, jer se zahvaljujući jednom stranom pacijentu lečilo dvoje ili troje naših građana.
  Pa ipak, sve ovo nije dovoljno da bi se održala ovako renomirana ustanova. Za Institut glavni problem predstavljaju dugovanja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje koja iznose 213.500.000 dinara. Kao lančana reakcija, dugovanja države Institutu odrazila su se i na dugovanja ove ustanove dobavljačima. Profesor Radovanović je naveo da sve kardiohirurške kuće u zemlji nemaju isti tretman, pa se dešava da Institut ne dobija novac za fakturisane usluge, a neke druge kuće novac dobijaju avansno. Ili, da pacijenti ne mogu da biraju gde će da budu operisani, a zdravstveni fond je jedinstven za celu Srbiju. Traži se da se država izjasni koliko operacija može godišnje da finansira i, da one na osnovu toga, ustanovama budu plaćene, da se reše cene zdravstvenih usluga i participacija...

Srbija nije Hjuston   - Srbija u odnosu na sve druge zemlje u regionu, ima najniži bruto nacionalni dohodak, oko 1.200 dolara po stanovniku. Ovo je naša realnost. Nasuprot ovome, hoćemo zdravstvenu uslugu kao da smo u Hjustonu, a dohodak po stanovniku nam je bar 20 puta manji.Tačno, bilo je i pljački i nemara, ali u ovom podatku je sva tenzija. Svakako to ne znači da moramo 20 puta lošije da se lečimo, ali moramo da budemo pametniji u domenu raspodele i trošenja. Već sada je učešće zdravstva u našem bruto nacionalnom dohotku mnogo veće nego u mnogim drugim zemljama, jer moramo da se lečimo i nećemo da nam mortalitet bude mnogo veći nego u razvijenom svetu. Zato nam predstoji prava reforma, koja kaže gde su prioriteti, gde nam „curi”, da uvedemo disciplinu u sistem, da što je više moguće eliminišemo loše navike kao na primer da pacijenti odmah žele kod specijaliste, da žele odmah sve analize i to uporedo, da dobijemo mnoštvo lekova... Imamo neke navike za koje ni Amerika ne nalazi novac- kaže ministar Đelić.

  - Vlada je svesna da je jedan od najvećih strahova naših ljudi vezan za to da će se razboleti, a da neće moći da se leče - kaže ministar Đelić. - Zato je jedan od prioriteta Vlade i zdravstvo, iako za ovih 14 meseci nije dovoljno učinjeno da se stanje u njemu popravi. Pa ipak, rekao bih da zdravstvo funkcioniše u nešto boljem ambijentu, plate zdravstvenih radnika se isplaćuju redovno, redovnije plaćamo dugovanja stranim dobavljačima... I tamo gde smo mogli da uložimo novac, pojavljuje se teret dugova. Svi osećamo da izlazimo iz „rupe” embarga i rata, ali niko nije zadovoljan brzinom kako se to ostvaruje. Kada je u pitanju zdravstvo, veoma sam ponosan na potpisivanje protokola koji omogućava realno poboljšanje plata zaposlenih u ovoj oblasti. Pripremamo uredbu koja treba dodatno da podstakne nosioce poslova u zdravstvu, jer ako nemamo medicinske stručnjake koji će da nose posao, nego će i dalje da odlaze u inostranstvo, nećemo imati neophodan kvalitet.
  Kada se govori o tome šta nije dovoljno urađeno, ministar Đelić je istakao da se pre svega misli na obezbeđivanje novca za materijalne troškove zdravstva i za njihovu redovnu isplatu. U domenu snabdevanja lekovima učinjen je veliki napredak, ali i dalje nemamo pravi sistem njihove raspodele. Nije se gotovo ništa promenilo ni u katastrofalnom stanju naših zaliha, njima se još uvek loše gazduje, pa se tako dešava da potrošni materijal stigne do korisnika prekasno. Treći problem je obnova opreme koja je u celoj Srbiji dotrajala. Najteže je odrediti prioritete. Očigledno je da je onkologija u veoma teškom položaju i da joj treba hitna pomoć.
  Ove godine predstoji dalje poboljšavanje plata zaposlenih u zdravstvu i redovnije plaćanje dobavljača, ali posebna pažnja će se posvetiti redovnoj isplati materijalnih troškova. Predstoji i mnogo bolje upravljanje nasleđenim dugovima.
  - Već šest meseci tražim da se jasno kaže koliki su dugovi i kome zdravstvo duguje, pod kojim uslovima i s kolikom kamatom, ali još uvek ne raspolažem takvim podacima - kaže Božidar Đelić. - Ne znamo ni gde su nam lekovi, koliko ljudi je stvarno zaposleno u zdravstvu... Prioritet za ovu godinu je ulaganje u obnovu opreme. Akcijom „Dinar za zdravstvo”, koji se izdvaja od prodaje cigareta s plaćenim porezom, to jest s „markicom” obezbediće se najmanje milijarda dinara za kupovinu nove opreme, a nadam se da ćemo naći mogućnost da ova suma bude i veća. Očekujem podršku zdravstva i da neće biti saplitanja i omalovažavanja, jer ovo je samo početak boljih dana za ovu oblast. Razmatramo i dodatne načine finansiranja kako bi se obezbedilo još novca . Očekujem da u drugom kvartalu ove godine fond za zdravstvo nadoknadi bar deo dugovanja zdravstvenim ustanovama za materijalne troškove. Naime, prihodi će biti bolji jer će pristići novac od privatizacije, zatim kredit MMF i donacije u vrednosti od 45.000.000 evra. Ne bih želeo da sve ovo izgleda kao svetla budućnost, jer ne može sve odjednom da se popravi, ali definitivno reforma kreće.

  DR DRAGAN VESELINOV

  Za paore 14 penzija

  Ukidanje penzija za zemljoradnike bilo bi pogubno.
- U Srbiji 200.000 penzionera-zemljoradnika.
- Paori ne smeju u starosti da zavise od rodbine i komšija.
- Amerikanci pomažu s pet miliona dolara

  -Ukidanje penzija za zemljoradnike bio bi najveći udarac za našu poljoprivredu i to se nikako ne sme dozvoliti - istakao je danas u Novom Sadu republički ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dr Dragan Veselinov, reagujući na zahteve mačvanskih seljaka koji već nedelju dana blokiraju granične prelaze između Srbije i Republike Srpske.
  -Nezadovoljni mačvanski seljaci i njihovi zahtevi da se ukine penziono osiguranje zemljoradnika ne smeju ugroziti isplatu penzija za oko 200.000 penzionera-zemljoradnika, koliko ih sada ima u Srbiji - rekao je Veselinov. -To bi takođe destimulisalo mlade ljude da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom, jer bez penzija i sigurne starosti selo nema budućnosti. Svaki zemljoradnik kada napuni 65 godina treba da ode u zasluženu penziju kao i radnik u fabrici ili službenik u državnoj upravi. Paori moraju biti finansijski obezbeđeni i samostalni jer se ne sme dozvoliti da u starosti žive od pomoći porodice, komšija ili države.
  Veselinov je najavio da će ove godine, zemljoradnicima najverovatnije biti isplaćeno čak 14 penzija, čime se čine veliki koraci kako bi se nadoknadilo veliko kašnjenje nastalo zbog pogubne politike bivšeg režima.
  -Osim iz domaćih izvora, pomoć penzionom fondu zemljoradnika daće i Vlada Sjedinjenih Američkih Država. U našu zemlju će stići sojina sačma vredna oko pet miliona dolara, a nakon njene prodaje sav novac će biti uplaćen u penzioni fond zemljoradnika - rekao je Veselinov.
  Osvrćući se na sadašnje propise u oblasti penzionog osiguranja zemljoradnika, Veselinov je rekao da oni nisu dobri i da ih svakako treba menjati. Najspornije su odredbe koje kažu da se doprinos plaća za sve članove domaćinstva, kao i ona koja određuje visinu doprinosa. Doprinos ne treba da plaćaju svi članovi domaćinstva već samo njegov nosilac. Takođe, visina doprinosa ne sme da bude ista i za najsiromašnije i za najbogatije domaćinstvo, već se mora uvažavati ekonomska snaga gazdinstva.

  IZ VLADE SRBIJE NAJAVLJUJU

  Odlažu se stari dugovi seljacima

  VOJVODINA JOŠ NIJE DOBILA AGRARNI BUDŽET, A MR IGOR KURJAČKI UPOZORAVA

  Liga „kreće” na Republičku vladu

  Još se ne zna koliki će biti agrarni buyet Vojvodine, a ako se nastavi odugovlačenje i opstrukcija, Liga socijaldemokrata Vojvodine će u Skupštine Republike Srbije glasati protiv Republičke vlade - kaže za “Dnevnik” pokrajinski sekretar za Poljoprivredu mr Igor Kurjački, funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine.
  - Vojvođanske zahteve izgleda neki neozbiljno shvataju, jer ono što smo se o agrarnom budžetu dogovorili pre nekoliko dana Republička vlada ne želi da ispoštuje - tvrdi Kurjački. - Situacija je ozbiljna jer igre i igrice oko buyeta mogu ovako trajati unedogled.
  Kurjački nije želeo detaljnije da govori o tome šta je bilo dogovoreno i gde škripi, ali, kako se nezvanično može čuti, najviše je zapelo oko toga koliko para nakon rebalansa republičkog budžeta treba da se slije u pokrajinsku agrarnu kasu. Posledanja ponuda iz Republike je, izgleda, izuzetno mala i daleko je od želja onih koji brinu o vojvođanskom agraru.
  Usvajanjem omnibus-zakona Vojvodina je dobila pravo da osnuje vlastiti agrarni budžet iz kojeg bi se pomagao razvoj i unapređenje poljoprivrede, ali, bez para, zakon je samo mrtvo slovo na papiru.