OSNOVAN POKRAJINSKI FOND PIO ZA VOJVODINU

  Unaprediti upravljanje filijalama

  Beograd, 20. marta (Beta) - Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih usvojio je danas odluku o formiranju Pokrajinskog fonda sa sedištem u Novom Sadu, koji će imati 11 filijala na teritoriji Vojvodine.
  Predsednik UO Fonda Milan Janković rekao je da su usvojene izmene u organizaciji rada samo prelazne i izrazio očekivanje da će one unaprediti sistem upravljanja filijalama na području cele Srbije.
  "Preporuka Narodne banke Jugoslavije je da oko 80.000 penzionera u Srbiji pređe na sistem isplate penzija putem tekućih računa, jer bi se na taj način najefikasnije dolazilo do penzija", kazao je Janković i predložio članovima UO da se o tom predlogu izjasne na sledećoj vanrednoj sednici Upravnog odbora.
  UO Fonda ocenio je da konačnu odluku o prelasku na isplatu putem tekućih računa treba da donese svaki korisnik, dok bi sve pošte i banke koje isplaćuju penzije trebalo da prilagode organizaciju i vreme isplata penzija, kako bi se postigla veća efikasnost i skratilo vreme čekanja na šalterima.

  KREDITNI SPORAZUM IZMEĐU "BANK GESELLSHAFT BERLIN" I VOJVOĐANSKE BANKE A. D. NOVI SAD

  Krediti privredi pod povoljnim uslovima

  Novi Sad, 20. marta - Dana 20. marta ove godine potpisan je okvirni kreditni sporazum između Bank Gesellschaft Berlin i Vojvođanske banke A. D. Novi Sad u vrednosti od 20.000.000 (slovima: dvadesetmiliona) evra, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika Banke.
  Kredit je namenjen za finansiranje nabavke opreme i isporuke kapitalne robe i usluga s područja SR Nemačke, a maksimalni rok finansiranja je pet godina. Kredit će biti predmet osiguranja od strane Hermes - državnog nemačkog osiguranja.
  Pomenuti Sporazum predstavlja prvi srednjoročni kreditni aranžman zaključen između dve komercijalne banke, koji će biti predmet osiguranja od strane Hermesa nakon prestanka međunarodne izolacije naše zemlje i potpisivanja sporazuma o regulisanju duga prema Pariskom klubu poverilaca od strane naše države. Ovim izuzetno značajnim kreditnim aranžmanom između Vojvođanske banke i Bank Gesellschaft iz Berlina, pružiće se mogućnost našoj privredi, odnosno preduzećima, da pod povoljnim uslovima nabave opremu iz SR Nemačke.
  Svi zainteresovani klijenti koji imaju poslovne aranžmane sa partnerima iz SR Nemačke, mogu se obratiti najbližoj filijali Vojvođanske banke radi konkurisanja za dobijanje kredita iz okvirne srednjeročne kreditne linije.

Privatizacija 150 vojvođanskih preduzeća   Govoreći o procesu privatizacije u Vojvodini, potpredsednik PIV-a Mile Mandić kaže da je u toku svojinska transformacija u 65 preduzeća, čija je procenjena vrednost oko 400 miliona evra, dok je privatizaciona 370 miliona evra. - Ovu godinu će obeležiti intenzivna privatizacija jer će se na tenderima ili aukcijama naći od 120 do 150 vojvođanskih preduzeća - rekao je Mandić. - U preduzećima čija će privatizacija biti pokrenuta zaposleno je oko 22.000 radnika, tako da će uspeh reformi zavisiti i od toga kakvi će biti socijalni programi.

  VELIKO INTERESOVANJE STRANACA ZA VOJVOĐANSKE ŠEĆERANE

  Svetska elita merka Žabalj...

  Kupci bi mogli biti nemački MAN, francuski "Sent Luj", i "Subden", italijanski "Sfir"... - Neophodna zaštita od jeftinog kubanskog šećera. - Oko 70 odsto žabaljske šećerane procenjeno na 9,2 miliona evra

  - Za kupovinu vojvođanskih šećerana zainteresovane su najveće svetske kompanije koje se bave proizvodnjom i prometom šećera, ali, dok država ne spreči uvoz slatkog proizvoda po dampinškim cenama i dugoročno ne zaštiti domaću proizvodnju, malo ko će uložiti novac u naše fabrike - ističe direktor žabaljske šećerane Željko Kovačević. Privatizacija pet vojvođanskih šećerana, da podsetimo, pokrenuta je 19. oktobara prošle godine, a u proces svojinske transformacije tada su ušle fabrike u Žablju, Vrbasu, Crvenki, Pećincima i Baču. U međuvremenu je Agencija za privatizaciuju odlučila da će šećerane biti prodate na tenderu. Tenderski postupak sada teče dinamikom koju je predvideo zakon i do sada se stiglo do odabira konsultanata i finansijskih savetnika.Tokom narednih šest meseci biće prikupljena i pripremljena sva neophodna tenderska dokumentacija, a nakon toga sledi i završni čin prodaje to jest odabir najboljeg ponuđača.

Za razvoj 50 miliona evra   Pet odsto novca dobijenog privatizacijom sliće se i u pokrajinsku kasu, a ako bude prodato svih 65 vojvođanskih preduzeća čija je privatizacija u toku, u Fond za razvoj Pokrajine sliće se oko 15 miliona evra - kaže predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Đorđe Đukić. - Ovaj novac će biti trošen u četiri značajne oblasti, i to za izgradnju infrastrukture u Pokrajini, pre svega puteva, izgradnju komunalnih objekata u opštinama, i to samo u onim koje su na dinar iz Fonda spremne da ulože dinar vlastitih para, a lokalne samouprave moraju znati da im ovaj novac neće biti poklonjen već će morati da ga vrate. Takođe, iz Fonda za razvoj će se odobravati i krediti za mala i srednja preduzeća, a podsticaće se i regionalni razvoj.

  -Interes da kupe šećeranu u Žablju, ali i ostale četiri fabrike koje su ušle u proces privatizacije, pokazalu su i takve svetske kompanije kao što su nemački MAN, francuski "Sent Luj" i "Subden" i italijanski "Sfir", što potvrđuje da je naša industrija šećera jaka, tržišno interesantna i da ima i perspektivu i budućnost - kaže direktor Kovačević. - Ovaj region je tržišno veoma atraktivan jer svi znaju da balkanskim zemljama godišnje nedostaje 1,4 miliona tona šećera tako da i tu treba tražiti razlog velikog interesovanja stranaca. Međutim, da bi naše fabrike zaista bile prodate, neophodno je da se donese poseban zakon o šećeru kao što je to urađeno i u svim drugim evropskim zemljama. Kroz prelevmane i carine moramo zaštititi domaću proizvodnju jer se s jeftinim kubanskim šećerom, dobijenim od šećerne trske, ne mogu takmičiti ni Francuzi ni Nemci, a kamoli mi. Zbog toga, ukoliko investitor ne bude imao iste uslove kao u drugim zemljama, sigurno je malo verovatno da će ulagati u naše fabrike.
  Kovačević kaže da je 69,14 odsto kapitala žabaljske šećerane, koliko se sada prodaje, procenjeno na 9,2 miliona evra i da to i nije baš najrealnije, ali da će konačnu reč ipak dati tržište jer fabrika vredi onoliko koliko je neko za nju spreman da plati, a ne onoliko koliko mi mislimo da vredi. U svakom slučaju 9,2 miliona evra je možda malo, a koliko će se zaista novca dobiti znaće se tek kada se razmotre sve ponude i zatvori knjiga zvana tender. Izgradnja šećerane u Žablju koštala je pre dve i po decenije 120 miliona dolara. -Žabaljska šećerana će ovog proleća ugovoriti setvu 20 odsto repe više nego lane, a očekuje se da će i kampanja prerade slatkog korena i proizvodnja šećera biti, ako ne bolje, onda bar na prošlogodišnjem nivou - kaže Kovačević. - Tokom prethodne kampanje ukupno je proizvedeno 25.000 tona šećera i do sada izvezeno 14.000 tona, a ostvarena je devizna zarada od 14 miliona nemačkih maraka, što je značajan rezultat. Šećerana je nakon više od deset godina proizvodnje gubitaka prošlu sezonu završila pozitivno vrativši pri tom i oko četiri miliona maraka starih dugova.
  Od kolike je važnosti ovaj segment prehrambene industrije najbolje pokazuje podatak da je samo žabaljska šećerana svojim kooperantima za repu tokom ovogodišnje sezone isplatila 540 miliona dinara. Imajući verovatno i to u vidu, Republička vlada je subvencijom od 410 nemačkih maraka po hektaru snažno podstakla setvu repe ovog proleća, jer se umesto na lanjskih 45.000 hektara očekuje da će pod ovom kulturom biti čak 70.000 hektara. Ukoliko želi da podupre i privatizaciju šećerana, država mora što pre da donese zakon o šećeru kako bi se zaštitilo ono što može doneti dosta novca od same prodaje, ali i što će narednih godina obezbeđivati sigurnu egzistenciju nekoliko hiljada porodica koje će sejati slatki koren.

  SREMSKI REPARI ZA DANAS NAJAVILI PROTEST ZBOG DUGOVANJA ŠEĆERANE U SREMSKOJ MITROVICI

  U Beograd zbog svojih 4,5 miliona maraka

  Seljaci, prevoznici i Poljoprivredni institut "Petar Drezgić" smatraju da je miran protest pred Alko bankom način da ključni čovek "Pionira" i ove banke Miroljub Aleksić učini nešto da se dug namiri.

Nudi dolar za Šećeranu?    - Mislim da su ova dešavanja u vezi sa procesom privatizacije sremskomitrovačke Šećerane. Nekome ne odgovara da ona ima, ne adekvatnu, nego bilo kakvu vrednost na tržištu u postupku najavljene aukcije. Imam pisanu ponudu u kojoj "neki interesent" za Šećeranu nudi jedan jedini dolar, a uz to traži otpis svih dugova fabrike - tvrdi Milan Arsić. - Fotokopiju toga dokumenta dostavio sam i direktoru Instituta "Petar Drezgić" Zoranu Martinoviću. "Žitokomerc" je u istom košu sa poljoprivrednicima, a ceo problem nastao je zato što "Pionir" nije potpuno ispoštovao princip raspodele šećera, odnosno Alko banka nije izdala garancije za potraživanja repara. Direktor Instituta "Petar Drezgić" Zoran Martinović za "Dnevnik" potvrđuje da je dobio dokument koji pominje Arsić. Međutim, dodaje da nema original, nego samo prepis sa, posebnom stavkom u kojoj se traži otpis svih dugova Šećerane, što je šokantno. - Pokušali smo da dobijemo konkretne informacije o toj i drugim ponudama u Agenciji za privatizaciju, ali ništa nismo uspeli. Izgleda da tamo smrtnici kao što smo mi nemaju prođu - konstatuje Martinović. On je razočaran, zbog policijske intervencije i sudske zabrane da se raspodeli šećer. - Ne razumem takav postupak - podvlači Martinović. - Tim pre što je i na sastanku predstavnika Privredne komore Vojvodine i Privredne komore Srema, podržana ideja da repari namire barem 80 procenata potraživanja tako što bi im bio podeljen šećer iz magacina.

  Zbog duga sremskomitrovačke šećerane od 4,5 miliona maraka, repari će verovatno već danas krenuti put Beograda. Tamo će stupiti u miran protest pred sedištem Alko banke čiji je glavni menadžer Miroljub Aleksić, inače i direktor subotičkog "Pionira", koji, uz aleksinački "Žitokomerc" i Šećeranu organizuje kampanju proizvodnje šećera.
  Krajem prošle nedelje dva druga organizatora Šećerana i "Žitokomerc" su zbog, kako je zvanično saopšteno, neispunjavanja obaveza "Pionira" po ugovoru iz kampanje 2001. preneli vlasništvo nad 308 vagona šećera blokiranog u magacinu, kao približnu naturalnu vrednost potraživanja repara, sa "Pionira" na poljoprivrednike. Policija je, međutim, na osnovu sudskog naloga, sve zaustavila, a magacin zapečatila.
  Putovanje u Beograd najavljuju svi akteri ove šećerne, ali nimalo slatke, dužničko-poverilačke priče - repari, prevoznici, kao i Milan Arsić, vlasnik aleksinačkog "Žitokomerca". Protiv njega je, kao i protiv direktora AD Šećerane Nebojše Popovića, sremskomitrovački SUP nedavno podneo krivične prijave sumnjičeći ih da su neovlašćeno preneli vlasništvo nad 308 vagona šećera sa "Pionira" na repare.
  Protestu se priključuje i Poljoprivredni institut "Petar Drezgić" iz Sremske Mitrovice, potvrdio nam je direktor Zoran Martinović. On kaže da seljaci, prevoznici i Institut iz prošle kampanje potražuju ukupno oko 5 miliona maraka. Martinović smatra da je miran protest način da se ključni čovek "Pionira " i Alko banke Miroljub Aleksić, izjasni da li će učiniti korake koji će dovesti do kompromisa. On precizira da je "Pioniru" već upućeno Pismo o namerama koje je potpisalo tridesetak nezadovoljnih uz konstataciju da šećer nije pravedno podeljen i da je poljoprivreda u velikom gubitku. Dat je rok od tri dana da se isprave propusti. Vlasnik "Žitokomerca" Milan Arsić ogorčen je zbog nedopustivog ponašanja"Pionira".
  Stupićemo u protest, mada ne verujem da ćemo uspeti da izdejstvujemo svoje.Ipak, nadam se da ćemo prodrmati makar savest lokalnih političara i nadležnih institucija- poručuje Zoran Martinović.