MIROLJUB LABUS O EKONOMSKOJ POLITICI ZA 2002. GODINU

  Za uspeh nam treba politička stabilnost

  - Imamo velike šanse da se u naredne tri godine oporavimo i verujem da ćemo ih iskoristiti da stanemo na svoje noge.
  - Još uvek se umereno veruje u pozitivan ishod pregovora o budućnosti SRJ, jer ako dođe do razdvajanja, to će biti trošak za obe republike i tada će i Srbija i Crna Gora kasnije ući u Evropsku uniju nego što bi to mogle da ostvare u zajedničkoj državi

  Rast bruto društvenog proizvoda za četiri posto, smanjenje inflacije na 20 procenata, dalje povećanje deviznih rezervi zemlje za novih 250 miliona dolara i obezbeđivanje novca za finansiranje socijalnih troškova tranzicije četiri su osnovna cilja ekonomske politike za narednu godinu, koju je usvojila Savezna vlada. Ovo je juče izjavio federalni vicepremijer Miroljub Labus u razgovoru s velikim brojem domaćih privrednika i bankara u Privrednoj komori Jugoslavije, naglašavajući da se procenjeni rast deviznih rezervi očekuje i bez podrške MMF-a i priliva sredstava po osnovu sukcesije.
  Uz napomenu da su već obezbeđena sredstva za finansiranje deficita u kasama penzijskog i zdravstvenog fonda, ali i za restrukturiranje preduzeća i banaka, Labus je poručio da se položaj zaposlenih neće pogoršati. Po njegovim rečima, do juče je nova devizna štednja porasla na 450 miliona maraka, a zajedno sa dinarskom u protivvrednosti 50 miliona maraka 10 puta je veća nego pre godinu dana.

  Labus je istakao da je ove godine pripremljen okvir za strukturne promene, koje predstoje u privredi i bankarskom sektoru. No, upozorio je on, da bi se ova dva cilja mogla realizovati, potrebno je otkloniti neka ograničenja i stvoriti unutrašnjopolitičku stabilnost, ali i do kraja realizovati dogovor sa Pariskim klubom. Samo na taj način mogu se smanjiti nekomercijalni rizici i stvoriti ambijent za veći priliv stranih investicija. Potpredsednik Savezne vlade podsetio je da će poverioci iz Pariskog kluba otpisati Jugoslaviji prvih 50 odsto dugova, ako do kraja marta zaključi trogodišnji sporazum sa MMF-om, a dodatnih 15 odsto posle isteka tog perioda, ako SRJ dobije pozitivne ocene MMF-a.

  Zajednički lakše do EU

  - Imamo velike šanse da se u naredne tri godine oporavimo i verujem da ćemo ih iskoristiti i da ćemo stati na svoje noge - kazao je Labus, izražavajući uverenje da će krajem sledeće ili početkom 2003. godine početi pregovori o zaključivanju Sporazuma o pridruživanju i asocijaciji sa Evropskom unijom, što će u velikoj meri zavisiti i od razrešenja odnosa između Srbije i Crne Gore, te da će 2004. SRJ postati kandidat za prijem, a 2010. i punopravni član EU. Oba ta cilja su veoma ambiciozna, ali i ostvarljiva, smatra Labus i ponavlja da je najveća prepreka na tom putu neregulisan odnos u jugoslovenskoj federaciji.
  - Ja sam još uvek umereni optimista i verujem u pozitivan ishod pregovora, jer ako dođe do razdvajanja Srbije i Crne Gore, to će biti trošak za obe republike- rekao je Labus.- U tom slučaju, i Srbija i Crna Gora će kasnije ući u EU nego što bi to mogle u zajedničkoj državi, a Crna Gora kasnije i od Srbije. EU nam je pružila dodatnu šansu da se dogovorimo, a možda će pružiti i neki dodatni podsticaj ukoliko se postigne sporazum Srbije i Crne Gore. U svakom slučaju, sasvim je sigurno da neće biti konflikta ni između Srbije i Crne Gore, niti unutar tih republika, bez obzira na ishod najnovije runde razgovora, ali bi razdvajanje, očito, odložilo integraciju i Srbije i Crne Gore u EU.
  Po Labusovim rečima, u 2002. očekuje se rast industrijske proizvodnje za tri posto. On je istakao da će dogodine bazična inflacija iznositi manje od jedan odsto mesečno ili 10 procenata do kraja narednog decembra, a za toliko će se opšti nivo cena povećati i daljim otklanjanjem dispariteta. Ove godine, pak, inflacija će iznositi 39 odsto, od čega je 26 indeksnih poena posledica otklanjanja dispariteta cena struje, komunalnih usluga, prevoza i energenata, a ostalih 13 procenata je strukturna inflacija, precizirao je on.
  Naglašavajući da je ove godine monetarna politika bila relativno restriktivna, Labus je istakao da je, ipak, realna količina novca u opticaju stalno rasla i približila se rekordnom nivou iz 1997. kada je u banke upumpano 1,6 milijardi maraka od prodaje "Telekoma". Trenutno, novčana masa iznosi 9,5 odsto društvenog proizvoda, a dogodine će se povećati za još jedan procenat. S druge strane, po Labusovim rečima, kamatne stope pašće na jedan do 1,5 posto mesečno, a tome će doprineti i najavljeno smanjenje poreza na finansijske transakcije.

  Veće plate, ali ne svima

  Labus je priznao da je učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu od 48,5 odsto neodrživo na dugi rok i naglasio da će ona morati radikalno da se skreše u naredne tri godine. U 2002. to nije bilo moguće, jer je 3,2 odsto od 909 milijardi dinara procenjenog društvenog proizvoda namenjeno za finansiranje troškova prestrukturiranja preduzeća i banaka, 2,5 odsto za otplatu stranog duga i čak pet procenata za pokrivanje manjka u penzijskom fondu. Stav Savezne i Vlade Srbije jeste da se penzije moraju redovno isplaćivati, ali to košta, poručio je federalni vicepremijer, po čijim rečima je ukupni fond penzija dostigao maksimalni nivo, jer su iskorišćene sve unutrašnje rezerve za njihov rast. S druge strane, plate su realno povećane u ovoj godini za 4,3 do 4,8 posto, ali ne svim slojevima, jer se svi nisu podjednako snašli u prvoj godini tranzicije.
  Po Labusovim rečima, brine spoljnotrgovinski deficit od 2,65 milijardi dolara, ali SRJ ima pozitivan saldo u bilansu usluga od preko 400 miliona dolara, u bilansima tekućih transakcija od oko 350 miliona dolara, a "višak" je registrovan i u bilansu kapitalnih transakcija, pa će sve zajedno doprineti ovogodišnjem rastu deviznih rezervi za 450 miliona dolara. Labus je najavio da će uskoro po osnovu dugoročne poslovne saradnje sa stranim partnerima, biti oslobođena carinskih dažbina preduzeća iz mašinskog kompleksa, koja uvozne komponente koriste za prvu ugradnju, što će stimulativno delovati i na povećanje njihovog izvoza, jer će to omogućiti snižavanje troškova za 15 do 20 odsto, računajući i efekte manjeg poreza na promet, zbog smanjenja osnovice, u koju više neće ulaziti carinske dažbine. Povećanju izvoza će, takođe, doprineti i skoro sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini sa mnogim zemljama, uključujući i bivše jugoslovenske republike. Labus je privrednike obavestio i da očekuje da u aprilu počnu razgovori o članstvu SRJ u Svetskoj trgovinskoj organizaciji na čije odlaganje bi mogli da utiču neregulisani ustavni odnosi između Srbije i Crne Gore.