LABUS I ĐELIĆ PREDSTAVILI EKONOMSKU POLITIKU ZA 2002. GODINU

Sa inflacijom od 20 odsto i bez povećanja poreza

Tesan okvir za srpski budžet diktira izmene u poreskom sistemu.
Za plate iz budžeta nema prostora za veći rast

BEOGRAD - Ova godina, koja će biti završena sa rastom društvenog proizvoda od 5,5 odsto, industrijskom proizvodnjom na nivou lanjske i tekućom inflacijom od oko 39 odsto, iskorištena je za makroekonomsku stabilizaciju, a u sledećoj bi trebalo da ozbiljno započnemo restrukturiranje privrede, bankarskog sektora i privatizaciju, konstatovao je Miroljub Labus na savetovanju jugoslovenskih ekonomista, posvećenom ekonomskoj politici za narednu godinu, koje su organizovali Naučno društvo ekonomista Jugoslavije i beogradski Ekonomski fakultet.

Predstavljajući osnove ekonomske politike za 2002. godinu, koja će za nekoliko dana biti usvojena, Labus je rekao da ćemo u idućoj godini " stati na svoje noge" i izbeći bosanski scenario, u kojem se tamošnja ekonomija oslanja na stranu pomoć, ili rumunski, gde se stalno odlažu reforme.

U 2002. se planira nešto skromniji rast društvenog proizvoda od četiri odsto ( pošto se ne može očekivati da će poljoprivredna proizvodnja ponoviti ovogodišnji visoki rast), blagi porast privredne aktivnosti u industriji, zatim godišnja inflacija od 20 odsto ( od čega će se polovina odnositi na usklađivanje dispariteta cena), nešto veći rast izvoza od uvoza, kao i, posle okončanja - kroz predstojeće dve tri runde - pregovora sa Londonskim klubom, smanjenje ukupnog spoljnog duga zemlje sa 12 na 7 milijardi dolara.

Ističući da stabilnost dinara nije čuvana stranom pomoći i kreditima, niti zlatom iz sukcesije, jer to ne ulazi u ponudu deviza na međubankarskom deviznom tržištu, Labus je za narednu godinu najavio još veću liberalizaciju deviznog tržišta, pošto će se bankama omogućiti da direktno ugovaraju kupoprodajne transakcije. Videćemo šta će se tada dešavati sa kursom, konstatovao je Labus.

Govoreći o napregnutosti srpskog budžeta u 2002., Božidar Đelić, ministar finansija, je podsetio da će otplata spoljnog duga biti nova budžetska stavka teška oko 17 milijardi dinara, da će morati da se izdvoje pare za restrukturiranje banaka i preduzeća, zatim više sredstava za isplatu stare devizne štednje zbog uvećane godišnje rate, da treba naći sredstva za prekvalifikaciju oko 60.000 ljudi koji će ostati bez posla u bankama i preduzećima, kao i da za dotacije PIO Fondu treba između 45 i 50 milijardi dinara. Pošto nije momenat da se dižu porezi, a nema ni prostora da se oni značajnije smanje a istovremeno poveća javna potrošnja, Đelić je najavio mere koje treba da doprinesu da se u junu ili julu naredne godine izbegne eventualni pritisak na štampariju novca.

Sa guvernerom NBJ priprema se program za ekonomsko smanjivanje kamatnih stopa, koje bi u 2002. trebale da se svedu na dva do tri odsto mesečno, čemu će doprineti i smanjivanje poreza na finansijske transakcije. Konkretno, troškovi platnog prometa u zemlji trebalo bi da se smanje za trećinu. Đelić je, takođe, kroz reformu Vojske najavio njeno racionalnije trošenje, a isto to treba da bude i efekat reformi u zdravstvu i obrazovanju.

Da se prilagode tom guberu moraće i penzioneri. Po rečima Đelića, u 2002. PIO Fondu treba 120 do 125 milijardi dinara, ili poređenja radi, koliko iznosi ukupna ovogodišnja budžetska potrošnja Srbije. On je konstatovao isto što i Labus, da srpski budžet, imajući u vidu i povećanje broja penzionera, jednostavno više ne može da izdrži ovakav realni rast penzija ( koji odgovara tempu iz vremena kada je bio prodat Telekom), niti njihovo usklađivanje sa zaradama na dosadašnji način. Stoga su najavljene izmene u poreskom sistemu, između ostalog, usklađivanje penzija sa prosekom rasta zarada i troškovima života u prethodna tri meseca.

I sa penzionerima ćemo morati da postignemo socijalni konsenzus, a oni koji primaju plate iz budžeta moraju da znaju da u republičkoj kasi nema prostora za njihov značajniji rast - ima prostora da se realna primanja ne smanje, rekao je Đelić koji je i u 2002. obećao odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku.