LIKVIDACIJA ASTRA BANKE:

Sumrak dinastije Karic

Bogoljub Karic i njegova ekipa nikako nisu uspeli da se snadu u vremenu posle 5. oktobra, kao što se ni najbolji dribleri po našim dvorištima cesto ne snalaze u velikim klubovima i na velikim utakmicama

Koliko je kapitala od trenutka uvodenja "administracije" u Astra banku (16. oktobra) do njene likvidacije (16. novembra) Mladan Dinkic, guverner NBJ-a, doista uspeo da "repatrira" sa inostranih racuna od brace Karic, vlasnika ove banke – nije potpuno jasno, ali se cini da je rec o sumi izmedu 25 i 30 miliona nemackih maraka. Prema saopštenju Astra banke, Karici su vratili u zemlju oko 30 miliona nemackih maraka, od cega, navodno, dva miliona maraka u kešu. Na drugoj strani, prema Dinkicevim izjavama i drugim informacijama, može se identifikovati "povratak" oko 25 miliona nemackih maraka. U momentu kad su kontrolori "zakatancili" Astra banku, u njenom trezoru je nadeno još 9,7 miliona dinara, 460.000 maraka i 15.000 dolara efektive – dakle, oko 0,8 miliona nemackih maraka. U obaveznom depozitu Astra banke po osnovu nove devizne štednje kod NBJ-a ostalo je oko 10,5 miliona nemackih maraka. Od nerealizovanih akceptnih naloga dužnika u Astra banci najveci deo predstavljaju nalozi Mobtela, gde Karici navodno imaju polovinu vlasništva, u iznosu od 88 miliona dinara.

U svakom slucaju, naravno, sve je to daleko od pokrica razrezanog poreza na ekstraprofit Astra banke od ukupno 68,7 miliona nemackih maraka i obaveza Astra banke prema kriterijumima Narodne banke Jugoslavije za nastavak bankarskog poslovanja – a koje se mogu ovlaš proceniti na oko 100 miliona nemackih maraka (peglanje "negativnog kapitala" od oko 35 miliona dolara, obezbedenje cenzusa za poslovanje od pet miliona dolara i doplata u fond obavezne rezerve od oko pet miliona dolara).

CRNI PETAK:

Ako se, dakle, uporede obaveze Kariceve banke prema onome što im je razrezano po zakonu o ekstraprofitu i po odlukama NBJ – od blizu 170 miliona nemackih maraka, sa tih 30 miliona nemackih maraka, koje su Karici uglavnom obezbedili sa svojih racuna u AKA banci u Moskvi – uocljiva je znatna razlika, zbog koje se sada namece nekoliko pitanja.

Prvo je pitanje da li je Dinkic u igri sa Karicima mogao postici više, pre nego što se odlucio da likvidira njihovu banku? Stice se utisak da su Karici upravo racunali na tu kartu – da ce im "budžetski motivi", da se od njih izvabi što više od nedostižno visoke obaveze, omoguciti da dobiju u vremenu i porade još energicnije kod vrhova ovdašnje vlasti da se nade "ekonomsko rešenje" (kako su u saopštenjima Astra banke sami nazvali ovu opciju). U tom smislu oni su možda bili "zateceni" rešenjem o likvidaciji Astra banke, koje im je uruceno u "crni petak", spomenutog 16. novembra, nešto posle 15 casova, kada su oni, navodno, vec negde posle 13 casova istog dana "tražili mogucnost" da uplate i preostalih 168 miliona dinara, od ukupno 17,4 miliona nemackih maraka poreske obaveze u prvoj rundi (5,2 miliona maraka vec su ranije dali Fondu za razvoj Srbije, pa im je za toliko umanjena prva rata poreza na ekstraprofit od 22,6 miliona maraka). No, cela ova gužva oko "presecene uplate" prve rate Astrinog poreza na ekstraprofit ("po dogovoru", 24 casa posle isteka roka obaveze) može se smestiti i u drugaciji kontekst.

Ni izgubljeni ulog od oko 30 miliona nemackih maraka u ovom "farblu" Kariceve grupe sa Dinkicevom ekipom, naime, nikako se ne može okarakterisati kao sasvim jeftin, pogotovu što je još pre mesec dana bilo jasno da se on baca u suviše dubok bunar. No, pošto su se Karici prema državi zvanicno "ogrešili" za mnogo više, ni cena njihovog pukog opstanka u Beogradu, pogotovu posle "sklanjanja porodice" u inostranstvo, polovinom oktobra, nije mogla biti sasvim mala ili nikakva. Tek sa ovom relativno pristojnom "bacenom sumom", po logici hipoteze koju ovde razvijamo, oni sticu izvesno pravo da se razglase kao žrtve jednog "agresivnog guvernera" i, što je još važnije, da sa koliko-toliko zasnovanim žalbama i tužbama (sudovima, parlamentima i javnosti) steknu izgovor za obustavljanje daljeg "unosa" novca iz inostranstva.

ZAŠTO BAŠ SAD:

Ukoliko je Karice moguce razumeti i na ovaj nacin – pokušajmo da dokucimo i Dinkiceve razloge što se odlucio da stavi tacku na manevre Astra banka stotinak minuta pre nego što su Karici, moguce, mogli izmiriti najhitnije obaveze prema Republickoj upravi javnih prihoda – te tako "uhvatiti vazduh" do 15. januara iduce godine, kada bi im dospevala druga rata poreza na ekstraprofit. Zašto je, dakle, guverner Dinkic, formalno-pravno bez ikakve veze sa Astrinim zakašnjenjem u placanju poreske obaveze, u protekli petak poslao ljude iz Agencije za sanaciju i restrukturaciju banaka, sa Zoranom Dedijerom na celu, da stave pod kontrolu kasu ove banke i otpuste njenih oko 400 stalno i oko 500 honorarno zaposlenih cinovnika?

Prvi moguci odgovor, da je to morao da ucini baš tog dana, po sili zakona, nije dovoljno uverljiv, tim pre što je guverner izjavio da je Astra banka bila zrela za likvidaciju još u oktobru jer nije ispunjavala sedam od deset kriterijuma NBJ-a, a da joj je naknadni rad pod "prinudnom upravom" dozvoljen da bi se proverilo je li u stanju da naplati "rizicne plasmane" koje su ranije pokupili sami njeni vlasnici – Karici.

Drugi odgovor bi se mogao pronaci u Dinkicevom utisku da njegova "administracija" nad Astra bankom nije perfektna i da je po domaci državni interes opasno dalje održavati fasadu ove banke u lancu njenih "bratskih" banaka ili filijala u inostranstvu – što i te jedinice održava u prividu normalne pozicije. Dinkic je u tom smeru izjavio da su Karici njegove administratore "pravili ludim", isplacivali iza njihovih leda i naloge vece od 10.000 dolara, lagali da na racunima u inostranstvu imaju 18 miliona dolara (u Nikoziji 9,7 miliona, a u Moskvi 7,9 miliona) da bi se samo nekoliko dana kasnije utvrdilo da imaju samo 3,4 miliona (u Nikoziji 1,3 miliona, a u Moskvi 2,1 miliona), te da su na NBJ stalno vršili neposredni pritisak ili su to cinili indirektno, preko slatkorecivih saopštenja na programu BK televizije. (Pad visine Astrinog pologa u AKA banku u Moskvi za 5,8 miliona dolara zgodno se uklapa u glasinu da je Marko Miloševic, sin Slobodana Miloševica, bivšeg predsednika SRJ, prilikom odlaska u emigraciju tamo pokupio upravo oko pet miliona maraka).

U gornju grupu razloga za energicnu akciju u Astra banci mogla bi se ubrojiti i vest da je ona vec pokazala sklonost da prodaje svoje udele u svojim spoljnim firmama ispod cene – što je, prema Dinkicevim recima, pokazala i "volšebnom" prodajom svoga udela (opet) u AKA banci u Moskvi, gde je tom transakcijom navodno izgubila 3,2 miliona dolara. Ova operacija možda je Dinkiceve ljude navela na zakljucak da ulaskom u samu Astra banku ne dobijaju ni periskop za osmatranje situacije u drugim Karicevim kompanijama, pošto su zavese prema njima vec spuštene. Svi ovi razlozi i spomenute okolnosti idu u pravcu zakljucka da je trebalo zaustaviti dalje "šibicarenje" navodno žive banke, a u stvari banke koja nema izgleda da izade na zelenu granu.

GDE SU PARE:

U trecu grupu razloga za brzu akciju mogla bi se ubrojiti Dinkiceva tvrdnja da je u periodu od 16. oktobra i 16. novembra Astra banka bila 28 dana u blokadi, a samo dva dana u mizernom plusu (od 17.000 dinara i manje), što jednostavno znaci da nije više imao razloga da ocekuje da ce ova banka povratiti likvidnost. Jednostavnije receno, to znaci da je Dinkiceva ekipa procenila da Karici posle 16. novembra u državu više nece uneti ni filera, a da ce ga naredna dva meseca, sa pozicije navodno "urednih" a nepravedno natovarenih poreskih obveznika stalno optuživati da ometa Astra banku u poslovanju, jer plaši lojalne i odane poslovne partnere koji hoce da pomognu kad je najteže (ako dobro interpretiramo nekoliko Karicevih saopštenja koje je prenela BK televizija), a što sve zajedno cini neizvesnim uplatu druge rate, itd.

Najmanje se zna o moguce cetvrtoj grupi razloga koji su Dinkica naveli na munjevitu zabranu rada Astra banke – a koji spadaju u domen politickih pritisaka "trecih faktora" na NBJ i RUJP da "ublaže" citavu operaciju prema Karicima.

Guverner, istina, nikad javno nije rekao da je bilo koji politicki centar najavio neku akciju "spasavanja" Karica i njihove banke, ali je, možda, po ucestalim žaokama upucenim njegovoj nevladinoj G-17 plus ekspertskoj organizaciji, koja ne krije i neke politicke ambicije (preciznije receno, u kojoj neki ljudi ne kriju da se zalažu da se ona pripremi i za ucešce u nekim buducim politickim izborima), mogao steci utisak da i na tom planu Karici ne sede skrštenih ruku – pa se odlucio da po modelu "svršenog cina" natera te eventualne njihove zaštitnike da izadu na cistinu i jasno se izjasne u ovoj stvari. Kada su Karici lansirali zahtev da o celom slucaju Astra banke raspravljaju i srpski i jugoslovenski parlament, medutim, vodece stranke nisu za taj zahtev pokazale suviše interesa. Goran Vesic, funkcioner DS-a, jednostavno je uputio Karice na sudove, a ne na parlament – što na izvestan nacin obeshrabruje njihove napore da republickom premijeru Zoranu Đindicu (Vesicevom stranackom šefu) upute što više znakova simpatije i istovremeno ga, preko njima naklonjenih novina, podsete na neke ranije Dinkiceve "bezobrazluke" prema njemu ("Laki je malo nervozan").

"SRPSKI BIZNISMENI":

Ako je politika u pitanju, Dinkic je izabrao zgodan trenutak da pocne finalnu fazu obracuna sa Karicima, pošto je zabrana rada Astra banke pala upravo u danu kada su iz Pariza pocele da dopiru vesti da je tamošnji Klub država poverilaca rešio da Beogradu dâ novu trogodišnju šansu i da citav jugoslovenski bankarski sistem rastereti dve trecine obaveza – što prakticno aktivira neki od planova za njegovu sanaciju. U takvom trenutku, Dinkic je, špekulišu neki, rešio da izbaci iz igre banku koja bi odjednom dobila opciju "udomljavanja" u okrilje neke inostrane banke iz velike galerije banaka koje se bankarskim poslovima u svetu bave na slican nacin kao naši Karici. Na toj liniji je i glavna poruka lista "ID" (broj 25) da se "srpskim biznismenima ne piše dobro dok se ne okoncaju prvi tenderi i stranim firmama ne omoguci kupovina onog što trenutno jedino funkcioniše, zapošljava ljude i donosi profit". Ova ocena, koja kao da je istrgnuta iz usta frontmena BK grupe Bogoljuba Karica, istovremeno skrece pažnju i na pitanja o sudbini Mobtela, iz cije bi se imovine mogle naplatiti obaveze Astra banke prema ekstraprofitu, koje se u suštini i ne gase likvidacjom banke – s obzirom na zakonske odredbe o odgovornosti "povezanih lica", dakako najpre vlasnika banke. No, zasad ništa ne znamo o tome, hoce li se i portfelj Karicevih akcija u Mobtelu staviti na doboš, to jest na tender, da bi se namirile njihove obaveze prema državi – i da li je vec neki stranac "viden" za taj posao.

Iako je spomenuta zvucna ocena revije "ID", sa naglašenim nacionalnim patosom, izašla "ispod pera" jednog novinara, ona je verovatno oslonjena na autenticne price koje se mogu cuti u Karicevom "kružoku biznismena" koji su imali velike, pre svega posrednicke planove u predstojecoj srpskoj privatizaciji, pouceni lepim iskustvima iz vremena Miloševicevih "reformskih pokušaja".

Okreni-obrni, Dinkiceva akcija u Astra banci, kojoj je pocetkom ove sedmice sekundirao i guverner centralne banke na Kipru, koji je zatvorio Astrinu tamošnju filijalu, ne samo da je ugasila zvezdu našeg starog privatnog biznisa u miloševicevskom socijalistickom okruženju, nego je oznacila i sumrak svih onih legendarnih "umiljatih macora" diktatorskog dvora i njegovog dirigovanog tržišta. U "neprijateljskom okruženju" zacetaka surove pravne države – gde je rok rok, monetarna vlast vlast, a likvidacioni upravnik službenik s imperativnim državnim mandatom, gde ne važi pravilo "može da bidne, al ne mora da znaci", i gde "para ne vrti, gde burgija nece" – neke od legendi našeg biznisa morace uciti zanat poslovnog preživljavanja od pocetka. Utisak je da i Bogoljub Karic i njegova ekipa nikako nisu uspeli da se snadu u vremenu posle 5. oktobra, kao što se ni najbolji dribleri po našim dvorištima cesto ne snalaze u velikim klubovima i na velikim utakmicama. I to je možda znak da se Srbija ipak promenila.