ĐORĐE ĐUKIĆ U POSETI SO BAČKI PETROVAC NAGOVESTIO

Vojvodini veće nadležnosti od 1. januara

BAČKI PETROVAC, 15. novembra - Bačkopetrovačku opštinu sa 12.000 stanovnika u četiri naseljena mesta, gde je većinsko slovačko stanovništvo odlikuje visoka nacionalna tolerancija, naglasio je predsednik Skupštine opštine Bački Petrovac Pavel Zima prilikom današnje posete predsednika Izvršnog veća Vojvodine Đorđa Đukića sa saradnicima. - Ovo je prevashodno poljoprivredni region u koji se malo ulagalo poslednjih deset godina, pa se tako zastalo i u komunalnoj izgradnji, pre svega mislim na gasifikaciju i kanalizaciju, a neophodan je i remont vodovoda u Bačkom Petrovcu, Kulpinu, Magliću i Gložanu.
Pavel Zima je nagovestio zainteresovanost inostranog kapitala za ovaj region, te ulaganja u malu privredu, a tako i veće mogućnosti zapošljavanja mladih.
Đorđe Đukić je podvukao da se ne može živeti od stranih donacija, jer one neće trajati večno. Nagovestio je da će već od 1. januara Vojvodina dobiti veće nadležnosti, a time i više obaveza.
- Tako će i opštine, usvajanjem zakona o lokalnoj samoupravi, dobiti svoju samostalnost u odlučivanju - naglasio je Đukić i dodao da će najviše posla biti oko prenosa nadležnosti, jer je u pitanju kratko vreme, a da svakako neće biti lak posao ni za ministre finansija, koji treba da utvrde Republički i pokrajinski budžet.
Pokrajinski sekretar za finansije Đorđe Misirkić govorio je o decentralizaciji državne uprave, o porezima i prihodima njiihovoj ulozi u tom sistemu.
- Očekuje se veliki pomak u poljoprivredi od ove godine - naglasio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu mr Igor Kurjački. Tako da će za par godina ovde biti jakih poljoprivrednih proizvođača koji će sami sebe finansirati.
Delegacija IVV posetila je bačkopetrovačku modnu konfekciju „Tatran“, koji je stopostotni izvoznik, a svoje proizvode pretežno prodaje na tržištu Zapadne Evrope, i Poljoprivredno dobro „Maglić“ u Magliću.
- Kupili smo 14 traktora i sistem za navodnjavanje, a sve zahvaljujući zaokruženoj proizvodnji (ratarstvo, povrtarstvo i stočarstvo) - naglasio je, direktor „Maglića“ Dragan Đajić.
- Puno se radi zato plate ne kasne, već su redovne za svaki mesec sedam godina unazad.

AUTONOMISTI PIŠU USTAV

Sad u život stupa nova parola
- Vojvodina republika, što je otvoreni separatizam

  Nekada su borci za veću autonomiju sebe nazivali autonomašima, a i "srbijanska" javnost tako ih je zvala (ne bez ironije). Ortodoksni Vojvođani, da bi se razlikovali od nekadašnjih autonomaša, sebe, danas, zovu autonomistima. Autonomaš se rimuje sa onim tamburaš, a kad se kaže autonomista, to mu dođe kao pijanista, a to je već ozbiljna muzika.
   Nedavno je, na proslavi Unije socijalista Vojvodine, Nenad Čanak, predsednik vojvođanskog parlamenta, izjavio da je autonomija za Vojvodinu prevaziđeno rešenje i da je sad trenutak da se o Vojvodini razgovara kao budućoj republici. "Ako je nešto bilo komunistička izmišljotina, to je da Vojvodina uopšte bude u Srbiji i ako šta imam da prebacim komunistima, to mogu da im prebacim, uz razumevanje za društveni trenutak kad je četničku Srbiju trebalo razblažiti civilizovanom Vojvodinom. Ali, došlo je dotle da kad se pomešaju benzin i vino, onda niti možeš terati auto, niti pevati na veselju. To je, otprilike, zemlja u kojoj živimo" - rekao je Čanak.

Jezik

   Rekao je i da je često pružao ruku Beogradu i govorio da se mora naći zajednički jezik. Ali, kaže on, zajednički jezik s vlastodršcima u Beogradu jeste da oni, Vojvođani, treba da nestanu. "Taj jezik ne znam da govorim, taj jezik Unija socijalista Vojvodine ne zna da govori. To je jezik koji mi vojvođanski autonomaši ne umemo da govorimo i nećemo da ga učimo. Taj jezik poslušništva i slugeranjstva, koji smo imali prilike da gledamo i slušamo u poslednje vreme u Vojvodini, neću da učim" - kaže Čanak.
   I dok je Beograd bio zauzet pobunom specijalaca, u Subotici je održan sastanak četrnaest vojvođanskih stranaka i nevladinih organizacija, na kome je dogovoreno da se u Novom Sadu otvori zajednička kancelarija i formira operativni tim koji će raditi na organizovanju budućih sastanaka i izradi dokumenata.
   - Jedan od tih dokumenata biće i nacrt ustava Vojvodine, čijoj će se izradi pristupiti odmah, bez čekanja na ustave Srbije i Jugoslavije (Jožef Kasa).
   - Ali, to je samo mali deo, mali korak ka promeni Ustava Srbije, u kojem će Vojvodina i njen položaj biti definisani onako kako želi većina Vojvođana i onako kako smo to obećali. Ovo je prvi korak koji preduzimamo, kako bi vojvođanske političke snage bile u ravnopravnijem položaju, da imaju svoj predlog, pa da se u sudaru argumenata iz ta dva predloga nađe najbolje rešenje (Mile Isakov).
   - Autonomija je previše mala za Vojvodinu. Ono što sada radimo, to je stvaranje okvira za normalan život. To su grubi zemljani radovi, izgradnja temeljne zajednice u kojoj će svako, bez obzira na razlike, moći normalno da živi. Razlike su naša sreća u Vojvodini, a podele tragedija. Podele su ono što se uvozi u Vojvodinu, a nama takva vrsta uvoza nije potrebna (Nenad Čanak).
   Na tom sastanku čula se i reč - referendum. Onako uopšteno. Nije rečeno šta bi to referendum trebalo da odluči, niti je nagovešteno pitanje koje bi građanima bilo postavljeno. Kasnije će stići objašnjenje da je izrečena samo ideja o referendumu, a ako referenduma i bude, građani bi se izjašnjavali o sudbini vojvođanske imovine. Tek toliko.
   Kako su na sve ovo reagovali političari koji ne pripadaju vojvođanskom autonomističkom (autonomaškom) bloku? Visoki funkcioner Demokratske stranke Goran Vesić ne vidi šta bi Sombor dobio time što bi se sva vlast iz jednog centra preselila u drugi. On ne poriče da je Srbija danas centralistička država, ali kaže da se prava decentralizacija može ostvariti tek kad se centralizam razbije tako da opštine dobiju više vlasti i prava, jer je opština osnovna politička i društvena zajednica, najbliža građanima.
   - Vreme posle demokratskih promena vrlo je inspirativno za pisanje raznih književnih sastava, naučnih radova, pa i za pisanje novih zakona. To što se neko sprema da piše vojvođanski ustav, vidim kao doprinos demokratizaciji, s tim što doprinos razbijanju Srbije sigurno ne može da donese i njenu demokratizaciju. Neka, dakle, ljudi pišu, pa ćemo videti šta će napisati - kaže za naš list Zoran Živković, potpredsednik Demokratske stranke.

Stanje

   - Ali Čanak nije izabran za predsednika parlamenta zato što je ekspert za skupštinske poslove, nego zato što je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je članica Dosa. Ne vidim zašto se krije iza toga. Ako je "Vojvodina republika" opredeljenje Čanka i njegove stranke, onda demokratska stranka ne može u njemu da vidi partnera za demokratizaciju Srbije. Mislim da je njegovo prirodno stanje - incidentno stanje - kaže Živković.
   Poznato je, evo već godinu dana, da Demokratska stranka Srbije nema razumevanja za autonomaške "incidente". Njima je Nenad Čanak trn u oku, jer se njihov politički program vrlo razlikuje od programa autonomaških stranaka. Uostalom, poslanici ove stranke u vojvođanskom parlamentu nisu podržali ni zahtev pokrajinskog Izvršnog veća da novosadska televizija pređe u ruke Vojvodine. Republički poslanik Arsen Kurjački, iz Demokratske stranke Srbije, kaže da ako autonomaši nastave ovako radikalno da se ponašaju, izlaz može da se potraži i u vanrednim pokrajinskim izborima.
   Može se pretpostaviti da se autonomisti (autonomaši) neće ubuduće previše osvrtati na ono što o njihovoj politici kažu "beogradske stranke", jer je đavo mrvljenja država uzeo maha. Vanredni izbori pokazali bi koliko je u Vojvodini neko jak, ili slab.
  
   PETAR IGNJA