DRAGAN VESELINOV, REPUBLICKI MINISTAR POLJOPRIVREDE, VODOPRIVREDE I SUMARSTVA

Vise verujem u konkurenciju nego u batinu drzave

  Cene zejtina su neopravdano visoke, ali i marza vodecih trgovackih lanaca u zemlji, koja se krece od 15 do 20 odsto. U pitanju je gramzivost, a ne nuznost i verujem da ce cena ulja da se snizi. Drzava nece zavoditi red u cenama tako sto ce ih odredjivati ili zamrzavati. Cene moraju da se regulisu trzisnom konkurencijom, pre svega robom iz uvoza. Ako se i sve to ne pokaze dovoljnim postoje metode dobronamernog politickog ubedjivanja velikih prodavaca u zemlji koji imaju monopol na trzistu - kaze u razgovoru za Danas, republicki ministar poljoprivrede Dragan Veselinov.

  Direktori secerana i uljara tvrde da su cene njihovih proizvoda nekonkurentne zbog nedovoljnih subvencija drzave, kao i da ce liberalizacija uvoza ovih proizvoda unistiti domacu proizvodnju?
  - Prigovori direktora iz socijalistickih preduzeca danas su zastareli. I secerane i uljare su godinama toliko bile zasticene da ih niko nije proganjao zbog toga sto su ogroman deo proizvodnje prodavali na crno, po dvostruko ili trostruko visim cenama. Nema razloga za strah od slobodne konkurencije. Sto se tice ekonomskog otvaranja Srbije, Vlada ce prelevmanima stititi domacu industriju, jer je besmisleno dotacijama uvek gurati napred proizvodnju, a onda dozvoliti da se uvozom, bez ikakvih zastitnih mera, domaca industrija dotuce. Proizvodjaci secera i ulja mogu da budu sigurni da ce drzava spreciti damping cena, ali niko ne moze da zahteva da nema konkurencije.

  Za poljoprivredu je 2001. godina bila bericetna?
  - Poljoprivreda je dobro povukla ove godine i zahvaljujuci tome, drustveni proizvod je povecan za pet do sest odsto. Poljoprivredna proizvodnja uvecana je za 25 odsto u odnosu na prethodnu sezonu, i to u svim sektorima, pri cemu je najveci uspeh postignut u proizvodnji kukuruza koja je udvostrucena. Svi kljucni uspesi vezani su za ovu Vladu - prolecna setva, prihrana, glavne olaksice i stimulansi za proivodjace. Odlozili smo placanja dugova drustvenom sektoru poljoprivrede sto je realno kostalo vise od sedam milijardi dinara, a zemljoradnicima prolongirali otplatu poreza i doprinosa i liberalizovali uvoz. Umesto komunisticke politike da depresiranim cenama podsticu rast poljoprivredet, sto jos nikome nije uspelo, mi smo potpunom liberalizacijom trzista omogucili da skok cena podstakne primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
  Regresirali smo cenu dizela iz donacija, premije za mleko smo povecali za preko 350 odsto, sto je preradu mleka povecalo za 13 odsto. Kad je rec o otkupu psenice, za osam nedelja isplacena je sva kolicina koju je drzava otkupila.

  Drzava je odlucila da kontrolu nad proizvodnjom i prodajom duvana uzme u svoje ruke?
  - Vlada je, Nacrtom zakona o duvanu, zelela da pod kontrolu stavi prodaju duvana kako ne bi, zbog anarhije u prometu, doslo do potiskivanja domace proizvodnje. Duvan je dobro rodio, a nadam se da cemo ga iduce godine imati jos vise. Cilj nam je da povrsinu na kojoj se gaji duvan povecamo na 8,5 hiljada hektara. Predlozicemo da u Agrarnom budzetu dotacija po hektaru duvana bude oko hiljadu i po maraka. Ako drzava dotira i podstice proizvodnju, onda je svakako zainteresovana i da zastiti domacu duvansku industriju. Nas stav u Ministarstvu je bio da svi koji proizvode cigarete, moraju u svoje proizvode, u zavisnosti od klase, ugradjivati 30, odnosno 60 odsto domaceg duvana.
  Kako sada stvari stoje sav domaci duvan odlazi u proizvodnju domacih cigareta, tako da i nema puno prostora za inostrane proizvodjace, koji bi, ukoliko zele ovde da otvore svoje fabrike, morali dodatno da uloze u proizvodnju. Ne verujem da drzava treba da opunomoci jedno ili dva preduzeca za ekskluzivni uvoz cigareta. To nije nemoguce, ali onda mora da ima i snaznu kontrolu nad tim preduzecima. Ja vise verujem u konkurenciju nego u batinu drzave koja, navodno, pod kontrolom moze da drzi svakog proizvodjaca, ili uvoznika cigareta.

  Da li ste poceli sa izradom nacrta agrarnog budzeta za sledecu godinu?
  - Planirani agrarni budzet za 2001. godinu bio je 5,1 milijardi dinara. Naknadno je za kupovinu psenice odobreno oko 3,5 milijardi, a za vodoprivredu i veterinu su takodje odobrena naknadna sredstva, tako da on u zbiru iznosi oko devet milijardi. U narednoj godini budzet bi trebalo da premasi 11 milijardi dinara. Treba, takodje, podsetiti da je Vlada napustila sistem zastitnih cena. Taj sistem sa jedne strane zarobljava unapred drzavni novac, a ne zna se da li ce uopste i biti potreban, jer ako trzisna cena ne padne ispod zastitne onda se pokazuje da ga je bilo nepotrebno prikupljati. Sa druge strane drzava nema pravo da favorizuje jednog proizvodjaca, a da tu privilegiju ne obezbedi drugima. Predvidjeno je i da uz postojece dotacije, drzava obezbedi sredstva za subvencioniranje proizvodnje industrijskog bilja, krupnog stocarstva i vocarstva.
  U planu je i dotiranje proizvodnje dugogodisnjih zasada, pre svega sljive, malina i vinove loze. Dotacije ce biti po hektaru, sto je princip koji se primenjuje u Evropskoj uniji. Verovatno cemo od EU primiti sredstva za identifikaciju svih goveda, kako bi konacno dobili potpunu dokumentaciju o kavlitetu stocnog fonda. Takodje, neophodno je da jedan broj klanica uskladi standarde sa evropskim, kako bi mogli da izvoze meso u Evropu.

U poslednje vreme sve vise se intenzivira pitanje vojvodjanske autonomije?   - Vojvodina trenutno ne uziva nikakvu autonomiju. Ona izgleda kao zmaj od papira koji leti na koncicu, a vezan je za upravljaca. Danas postoje Skupstina i Vlada kao imitacija autonomije. Osnove rada drzave se utvrdjuju na nivou republike, a regioni bi trebalo da te zakone razradjuju, ili da postave nove propise tamo gde republika nije imala interes da odredjenu materiju zakonski regulise. Moj stav je bio da u poljoprivredi treba da postoji jedinstvena politika dotacija, robnih rezervi, kao i jedinstvena kontrola cena i uvoza i izvoza. Ali Vojvodina mora da ima sopstvene robne rezerve i da odobrava sopstvene subvencije iz svog agrarnog budzeta, jer u njoj postoji regionalni interes da potpomaze proizvodnju pojedinih kultura, a da pri tome ne opterecuje zajednicku kasu. O autonomiji tek predstoje detaljni razgovori. Treba da se napravi deobni bilans, ako Vojvodina osniva svoj agrarni budzet, onda mora da se ispita koliki treba da bude doprinos Vojvodine centralnoj kasi.

  Prava koja donosi autonomija za koju se i Vi zalazete?
  - Naravno. Mi u Vojvodini ne bezimo od obaveza, vec sa radoscu prihvatamo da trosimo sopstveni novac.

  Da li to znaci da ce Vojvodina rado preuzeti obavezu da vraca dugove velikih gubitasa na njenoj teritoriji?
  - Problem dugovanja velikih drustvenih preduzeca je celokupni drzavni problem, a ne regionalni. Ali i tu moze da se utvrdi sta je srpski, a sta vojvodjanski dug. Drzava ce morati da se opredeli sta da radi sa javnim preduzecima. Sto se mene tice, Srbijasume i Srbijavode su vestacka preduzeca, nasilno stvorena od preduzeca koja su nezavisno jedna od drugih postojala u Srbiji. Ako je neko od njih duzno drzavi, onda najpre treba da se napravi deobni bilans i da svaka od tih firmi koje su danas u sastavu Javnog preduzeca, preuzme na sebe svoj deo duga. Ne verujam da je produktivno da ta preduzeca budu ponovo objedinjena na nivou Vojvodine, sto neki politicari zagovaraju, jer je to upravo ona vrsta centralizma koju mi pokusavamo da izbegnemo.