|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 30. 10. 2001. |
||
|
Promocija pocetka rada drugog programa Radija 021 na jezicima manjinskih zajednica Vojvodine odrzana je danas. U prisustvu predstavnika ambasada Australije, Velike Britanije, Austije, Madjarske, Slovacke, medjunarodnih organizacija kao sto su Evropska unija, Savet Evrope, OEBS, zatim predstavnika grada, pokrajine, policije, politickih stranaka, ANEM-a, Fonda za otvoreno za drustvo i drugih nevladinih organizacija, kao i javnih licnosti medju kojima su bili akademik Aleksandar Tisma i ambasador dobre volje UN Djordje Balasevic, svecanim koktelom je obelezen pocetak rada drugog programa Radija 021 na madjarskom, rusinskom, romskom, rumunskom i slovackom jeziku. Direktor Radija 021 Slobodan Stojsic je izmdju ostalog naglasio da je za radio ovo izuzetno vazan i znacajan trenutak. "Radio se od osnivanja upustio u jedan tezak, rizican i budimo iskreni neprofitabilan posao, da pomogne uspostavljanju otvorenog gradjanskog drustva u kojem ce se postovati ljudska, dakle i manjinska prava", rekao je Stojsic. On je naglasio da je pre samo godinu dana o realizaciji jedne ovakve ideje razgovaralo na uglavnom skrivenim mestima, daleko od ociju vlasti i to sa, kako je rekao, prijateljima iz sveta. "Bez njihove podrske, Radio 021 ne bi mogao da pruzi doprinos demokratskim promenama u nasoj zemlji i danas u prisustvu vlasti, odnosno sa njima obelezavamo pocetak emitovanja II programa", rekao je direktor Radija 021 i dodao da to za njega znaci da smi svi zajedno na putu ka otvorenom, demokratskom drustvu. Predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih medija Veran Matic je izjavio da je ovo vrlo vazan dan, kako za Radio 021, tako i za ceo ANEM. "Drugi program Radija 021 u ovom momentu ima ulogu javnog servisa, sto je vrlo vazno znajuci da nam sledi donosenje Zakona o radiodifuziji", naglasio je Matic. "Hocu da kazem da mi je izuzetno drago sto ANEM, putem ovog projekta Radija 021, utire put javnim servisima i tome kako treba raditi u interesu svakog od gradjana", kazao je predsednik ANEM-a. Matic se osvrnuo i na situaciju u radio-difiziji. On je naglasio da ni nova vlast nije omogucila radio-stanicama, clanicama ANEM-a da dobiju dozvole za emitovanje programa i podsetio da Radio 021 jos uvek nema dozvolu ni za prvi program. "Mi smo vrlo nezadovoljni funkcionisanjem nove vlasti i njenim odnosom prema medijima", zakljucio je Matic. Pokrajinski ministar za nacionalne manjine Tamas Korhec je pozdravio pocetak rada drugog programa. "Mislim da je ovo materijalni dokaz da promene znace i nova pravila ponasenja i da koracamo u pravcu tolerancije i razumevanja". Ambasador dobre volje UN i poznati kantautor Djordje Balasevic rekao je da mu je jako drago sto je poceo sa radom drugi program Radija 021. "Strasno me raduje da neko misli na te male ljudske stvari, da smo tu zajedno, da cemo ziveti zajedno jos milion godina i da jedni prema drugima imamo obavezu da budemo tolerantni". On kaze da ga nije iznenadio ovaj potez Radija 021, ali je izrazio zaljenje sto jos uvek Radio 021 nije dobio frekvencije koje mu pripadaju. Drugi program Radija 021 na jezicima manjinskih zajednica Vojvodine se emituje na frekvenciji 92,9 MHz. |
||
|
PREUZETO IZ DNEVNOG LISTA: "GLAS JAVNOSTI" OD 29. 10. 2001. |
||
ZA IZVOZ VIŠAK OD MILION TONA KUKURUZAVisoka cena koči izvozOve godine i Mađari imaju višak od 2,5 miliona tona, a njihova cena je svega 4,5 dinara za kilogram. Domaći kukuruz košta od šest do 6,5 dinara
Međutim, kako je u okruženju kukuruz takođe odlično rodio, pitanje je da li će domaći kukuruz uopšte moći da se izveze. Samo Mađari ove godine imaju za izvoz 2,5 miliona tona kukuruza. Pored toga, cena domaćeg kukuruza još uvek je visoka i nekonkurentna u izvozu. Do pre mesec dana kilogram kukuruza je bio od 8,5 do devet dinara. Kako je počela berba došlo je do pada cene i trenutno je na domaćem tržišta od šest do 6,5 dinara kilogram. Međutim, i pored pada cene na domaćem tržištu one su još uvek velika prepreka za izvoz, jer je kilogram mađarskog kukuruza svega 4,5 dinara.
- Takav njihov nastup pravi nam ozbiljne probleme da realizujemo izvoz domaćeg kukuruza. Čak i Amerikanci kažu da im male zemlje iz jugoistočne Evrope prave konkurenciju s damping cenama - ističe Saković. Trenutnom cenom od šest dinara za kilogram, po mišljenju sagovornika Glasa, proizvođači kukuruza pokrivaju troškove proizvodnje i imaju blagu zaradu s ovako bogatim rodom. Ako bi došlo do pada cene, proizvođači bi imali gubitaka i verovatno ne bi bili raspoloženi da kukuruz po toj nižoj ceni prodaju. Trenutna cena kukuruza skoro da je blizu cene po kojoj bi isplativ bio samo izvoz ovog žita u Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, ocena je direktora JFŽ-a. Sem toga kukuruz se nepotrebno nalazi na režimu kvota i žitari se zalažu da njegov izvoz bude na režimu slobodne trgovine. - U tom slučaju umesto da se daje pet odsto na ime depozita za dobijanje kvota, ta sredstva bi se mogla uložiti za pripremu izvoza - ističe sagovornik Glasa. Stoga bez dugotrajnije strategije izvoza, gde bi i država učestvovala, ne može se ozbiljnije raditi na izvozu pšenice i kukuruza. To praktično znači da se Jugoslavija vrati na izvoz pre sankcija, koji je iznosio jedan milion tona pšenice i isto toliko kukuruza, ocena je Sakovića. |
||
BEOGRAD - Berba kukuruza se privodi kraju, a ovogodišnji
rod ako ne rekordan, biće u svakom slučaju natprosečan, naime
procenjuje se da će biti do 5,7 miliona tona kukuruza. - To znači da
ćemo imati dovoljno za podmirenje domaćih potreba, a višak od milion
tona mogao bi da se izveze - kaže Vukosav Saković, generalni
direktor Jugoslovenskog fonda za žito.