PREUZETO IZ: "DNEVNIK" od 28. 09. 2001.

Posle veoma burnog uvođenja novih predmeta u prve razrede osnovnih i srednjih škola, konačnu reč o nastavi veronauke i građanskog vaspitanja ipak su dali oni kojih se ova novina najviše i tiče - đaci, odnosno, u prvim razredima osnovnih škola, njihovi roditelji. Prema prvim konačnim rezultatima Ministarstva prosvete vojvođanski prvaci i u osnovnim i u srednjim školama, mahom su odlučili da ne pohađaju nastavu ni jednog od novouvedenih predmeta, zatim slede oni koji će ići na časove veronauke, pa učenici koji će sticati nova znanja iz građanskog vaspitanja i konačno prvaci koji će slušati i jedan i drugi predmet.
Kako je, ipak, najpouzdaniji jezik brojki, da kažemo da više od 25.000 prvaka u vojvođanskim školama neće slušati nijedan od tek uvedenih predmeta. Većina njih, skoro 17.000 je u prvim razredima srednjih škola, dok se za apstiniranje od novih znanja i o veri i o građanskom društvu, u ime svoje dece, opredelilo i više od 8.000 roditelja prvaka u osnovnim školama.
Samo za versku nastavu u vojvođanskim školama izjasnilo se nešto preko 10.000 prvaka i to mahom u osnovnim školama, gde će ih na časovima veronauke biti više od 7.000, dok će samo nastavu koju će organizovati crkve u srednjim školama slušati skoro 3.000 novih srednjoškolaca. Skoro duplo manje učenika biće na časovima građanskog vaspitanja. Od 55oo učenika, koliko se izjasnilo za ovaj predmet, nešto više od 4.000 je u osnovnim školama, dok je među srednjoškolcima građansko vaspitanje izabralo njih 1523. Nešto više od 2300 vojvođanskih prvaka, koji nisu mogli da se odluče, pohađaće nastavu iz oba predmeta. Većina njih više od 2.000, je u prvim razredima osnovnih škola, dok je ovakvih učenika među srednjoškolcima oko 300.
I, konačno, kada se učenicima koji su se opredelili za jedan od novih predmeta dodaju oni koji će slušati oba, biće ih nekoliko hiljada manje nego onih koji će ovih 45 minuta nedeljno iskoristiti za neke druge aktivnosti po ličnom izboru.
Ipak, po rečima nadležnih u Ministarstvu prosvete, ovi podaci nisu konačni, s obzirom da će, početkom oktobra, kada nastava veronauke i građanskog vaspitanja počne, prvaci u srednjim i roditelji novih đaka u osnovnim školama, imati dve nedelje da još jednom o svemu razmisle. U tom roku đaci će moći da se prebace sa jednog predmeta na drugi, da odustanu od onog za šta su se opredelili ili da se naknadno opredele za veronauku, građansko vaspitanje ili slušanje oba predmeta. Tako će se, praktično, konačan broj polaznika znati tek polovinom ovog polugodišta.

  PREUZETO IZ: "NS NEDELJNIK"-a BROJ 219-220.

Teroristi, koji vrebaju svaku povoljnu priliku za svoje nečasne rabote i brže bolje dok je Švarci u samoizgnanstvu i mukotrpnom ubeđivanju žene (opet žena) da sve to nije istina, udariše mučki po svetskoj robnoj kući. Bez pardona. Znali su, bili sigurni u to, da kada se Konan vrati u javnost od terorističke akcije nema ništa. Ima da ih slisti još u pokušaju. Ne bih se čudio da su teroristi platili svim tim ženama da sklone Švarcija sa ulice i neba (jer upravljanje borbenim avionom za njega je mačji kašalj što je već demonstrirao) kako im se ne bi našao na putu. Išlo im je na ruku i to što je čuveni zaštitinik nebodera, koji je sam i sa pištoljem umeo da dođe glave dobro opremljenim banditima, Brus Vilis lečio teške ljubavne rane. Ostavila ga je Demi Mur. Zli jezici kažu da je sve počelo kada joj se osladio striptiz a to Brus (bože moj pa on je mačo men) nije mogao da dopusti. Šta bi rekao svet. Tek, dok je on utapao tugu u alkoholu (možda su i u njegovom razvodu prste umešali Arapi), teroristi su videli da više nema nikoga na njihovom samoubilačkom putu. Iskreno, mislim da su za to krivi i novinari a pogotovo oni koji se bave privatnim životima filmskih zvezda. Jer, da nisu odmah na sva zvona raspalili o ličnim tragedijama dva poznata borca za demokratiju (pod uslovom da sve, ipak, nije maslo Mudžahedina) teroristi ne bi imali pojma da su obojica van stroja i teško da bi se usudili na samoubilački i u tom slučaju uzaludan potez.
Ljudske žrtve Njujorka daleko su brojnije ali Novosađane ništa manje ne boli tragična smrt njihovih sugrađana. Bol je bol. Krv je pala i tamo i ovde i treba i njima kao i nama. Doduše, dok se svet, pa i mi, borio protiv terorizma Amerika se borila za prava terorista. S time je naglo prekinuto. Više nema milosti. Sva su sredstva dozvoljena. Zato gradski oci put pod noge ali sačekajte otvaranje američkih aerodroma, spremite sterilisane brice i na bratimljenje. Sada kada je Njujorčanima najteže. Valjaće nam kada dođu sebi i kada se otresu straha od ponovnog napada. Konačno i ime nam je isto samo su simboli drugačiji.