vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ: "DNEVNIK" od 28. 09. 2001.
|
|
POSLE IZJAŠNJAVANJA ĐAKA I NJIHOVIH RODITELJA O NOVIM PREDMETIMA U ŠKOLAMA
Većina za prazan čas
U vojvođanskim školama za versko vaspitanje opredelilo se više od 10.000
prvaka, za građansko 5. 500, a za oba predmeta skoro 2. 400 učenika.
- Posle početka nastave još dve nedelje za predomišljanje.
Posle veoma
burnog uvođenja novih predmeta u prve razrede osnovnih i srednjih škola,
konačnu reč o nastavi veronauke i građanskog vaspitanja ipak su dali
oni kojih se ova novina najviše i tiče - đaci, odnosno, u prvim razredima
osnovnih škola, njihovi roditelji. Prema prvim konačnim rezultatima
Ministarstva prosvete vojvođanski prvaci i u osnovnim i u srednjim školama,
mahom su odlučili da ne pohađaju nastavu ni jednog od novouvedenih predmeta,
zatim slede oni koji će ići na časove veronauke, pa učenici koji će
sticati nova znanja iz građanskog vaspitanja i konačno prvaci koji će
slušati i jedan i drugi predmet.
Kako je, ipak, najpouzdaniji jezik brojki, da kažemo da više od 25.000
prvaka u vojvođanskim školama neće slušati nijedan od tek uvedenih predmeta.
Većina njih, skoro 17.000 je u prvim razredima srednjih škola, dok se
za apstiniranje od novih znanja i o veri i o građanskom društvu, u ime
svoje dece, opredelilo i više od 8.000 roditelja prvaka u osnovnim školama.
Samo za versku nastavu u vojvođanskim školama izjasnilo se nešto preko
10.000 prvaka i to mahom u osnovnim školama, gde će ih na časovima veronauke
biti više od 7.000, dok će samo nastavu koju će organizovati crkve u
srednjim školama slušati skoro 3.000 novih srednjoškolaca. Skoro duplo
manje učenika biće na časovima građanskog vaspitanja. Od 55oo učenika,
koliko se izjasnilo za ovaj predmet, nešto više od 4.000 je u osnovnim
školama, dok je među srednjoškolcima građansko vaspitanje izabralo njih
1523. Nešto više od 2300 vojvođanskih prvaka, koji nisu mogli da se
odluče, pohađaće nastavu iz oba predmeta. Većina njih više od 2.000,
je u prvim razredima osnovnih škola, dok je ovakvih učenika među srednjoškolcima
oko 300.
I, konačno, kada se učenicima koji su se opredelili za jedan od novih
predmeta dodaju oni koji će slušati oba, biće ih nekoliko hiljada manje
nego onih koji će ovih 45 minuta nedeljno iskoristiti za neke druge
aktivnosti po ličnom izboru.
Ipak, po rečima nadležnih u Ministarstvu prosvete, ovi podaci nisu konačni,
s obzirom da će, početkom oktobra, kada nastava veronauke i građanskog
vaspitanja počne, prvaci u srednjim i roditelji novih đaka u osnovnim
školama, imati dve nedelje da još jednom o svemu razmisle. U tom roku
đaci će moći da se prebace sa jednog predmeta na drugi, da odustanu
od onog za šta su se opredelili ili da se naknadno opredele za veronauku,
građansko vaspitanje ili slušanje oba predmeta. Tako će se, praktično,
konačan broj polaznika znati tek polovinom ovog polugodišta.
|
|
PREUZETO IZ: "NS NEDELJNIK"-a BROJ 219-220.
|
|
NJUJORK I NOVI SAD SA SLIČNOM SUDBINOM
Braća po razaranju
Nije baš bez osnova ideja našeg sugrađanina da se Njujork
i Novi Sad pobratime. Oba grada ostala su bez nekih svojih
simbola ali su im, srećom, neki, ipak, ostali. Njujork
je ostao bez obe kule svetskog trgovinskog centra na Menhetnu
a Novi Sad je ostao bez sva tri mosta na Dunavu. Doduše,
Novosađani nisu učestvovali u rušenju famoznih kula dok
je, verovatno, neki Njujorčan dao svoj skromni ali, za
naš zastrašujući, doprinos sunovraćivanju naših mostova
u vode "plavog Dunava". S valcerom ili bez njega
mostovi su bućnuli kao da su od palidrvaca sem Žeželjevog
mosta koji se nije tako lako dao.
Svejedno
od njega ostadoše samo stubovi i krhotine na obe obale
kao odsečeni udovi invalida koji podsećaju da je tu nekada
bilo nešto. Novosađani su plakali kao kiše užasnusti
onime što se dešavalo njihovom gradu. I Njujorčani su
lili suze neverice, straha, užasa.
Već danima gledam bezbroj puta emitovane snimke i mislim
se kako od postanka sveta nema grešnijeg bića od žene.
Od famozne jabuke i čovekovog gubljenja besmrtnosti do
danas ista priča. Uvek žene nešto zabrljaju. U zao čas
za Ameriku popišmanile se neke glumice, sekretarice i
ko zna koje sve ne još opajdare koje zapravo jedva čekaju
da budu primećene, i napale silnog Švarcenegera za seksualno
napastvovanje (svaka sličnost sa našim Vukom, slučajna
je a i da nije nema veze sa Novim Sadom dok se drugačije
ne utvrdi). Elem, napadoše rospije ni jedne borca za američki
način života (iako je rođeni Austrijanac iz rodnog mesta
čuvenog Mocarta) i on se povukao u svoj dom ne mogavši
nos da promoli dok se sve ne raščisti.
Teroristi, koji vrebaju svaku povoljnu priliku za svoje
nečasne rabote i brže bolje dok je Švarci u samoizgnanstvu
i mukotrpnom ubeđivanju žene (opet žena) da sve to nije
istina, udariše mučki po svetskoj robnoj kući. Bez pardona.
Znali su, bili sigurni u to, da kada se Konan vrati u
javnost od terorističke akcije nema ništa. Ima da ih slisti
još u pokušaju. Ne bih se čudio da su teroristi platili
svim tim ženama da sklone Švarcija sa ulice i neba (jer
upravljanje borbenim avionom za njega je mačji kašalj
što je već demonstrirao) kako im se ne bi našao na putu.
Išlo im je na ruku i to što je čuveni zaštitinik nebodera,
koji je sam i sa pištoljem umeo da dođe glave dobro opremljenim
banditima, Brus Vilis lečio teške ljubavne rane. Ostavila
ga je Demi Mur. Zli jezici kažu da je sve počelo kada
joj se osladio striptiz a to Brus (bože moj pa on je mačo
men) nije mogao da dopusti. Šta bi rekao svet. Tek, dok
je on utapao tugu u alkoholu (možda su i u njegovom razvodu
prste umešali Arapi), teroristi su videli da više nema
nikoga na njihovom samoubilačkom putu. Iskreno, mislim
da su za to krivi i novinari a pogotovo oni koji se bave
privatnim životima filmskih zvezda. Jer, da nisu odmah
na sva zvona raspalili o ličnim tragedijama dva poznata
borca za demokratiju (pod uslovom da sve, ipak, nije maslo
Mudžahedina) teroristi ne bi imali pojma da su obojica
van stroja i teško da bi se usudili na samoubilački i
u tom slučaju uzaludan potez.
Ljudske žrtve Njujorka daleko su brojnije ali Novosađane
ništa manje ne boli tragična smrt njihovih sugrađana.
Bol je bol. Krv je pala i tamo i ovde i treba i njima
kao i nama. Doduše, dok se svet, pa i mi, borio protiv
terorizma Amerika se borila za prava terorista. S time
je naglo prekinuto. Više nema milosti. Sva su sredstva
dozvoljena. Zato gradski oci put pod noge ali sačekajte
otvaranje američkih aerodroma, spremite sterilisane brice
i na bratimljenje. Sada kada je Njujorčanima najteže.
Valjaće nam kada dođu sebi i kada se otresu straha od
ponovnog napada. Konačno i ime nam je isto samo su simboli
drugačiji.
|
|