MIROLJUB LABUS U IZVRŠNOM VEĆU VOJVODINE

  Poštena podela donacija

  NOVI SAD, 3. jula - Od 1,28 milijardi dolara koliko je prikupljeno na Donatorskoj konferenciji 64 odsto su pokloni koji se, naravno, neće morati vraćati , a samo 34 odsto ili 454 miliona dolara su krediti- istakao je danas u Izvršnom veću Vojvodine potpredsednik Savezne vlade u ostavci prof. dr Miroljub Labus.
  Labus je posebno naglasio da će novac iz donacija biti pošteno i fer podeljen, a u odlučivanje o tome gde će se pare ulagati biće uključeni i organi pokrajinske vlade. Kao neke od kriterijuma za raspodelu on je naznačio društveni proizvod i broj stanovnika. Labus je, takođe, demantovao da će najveći deo para biti utrošen za vraćanje starih kredita rekavši da je za tu namenu predviđeno samo 32 miliona dolara. Pored toga, krediti će se odobravati po izuzetno povoljnim uslovima od oko jedan odsto godišnje.
  - Očekujemo da će pare početi da stižu u trećem kvartalu ove godine, a dinamika će dobrim delom zavisiti i od nas. Ako budemo imali pripremljene programe novac će brzo doći, u suprotnom sve će se bespotrebno odužiti - rekao je prof. Labus. - Energetika i transport biće prioritetni sektori za ulaganje para iz donacija, jer tu imamo najviše problema. - Nakon toga po važnosti dolaze delatnosti koje se finansiraju iz budžeta kao što su zdravstvo i školstvo, a za njima slede poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja lekova i druge strateški značajne privredne grane. Neki donatori su pare odobrili za unapred određene projekte tako da je neraspoređeno ostalo 350 miliona američkih novčanica, a upravo o podeli ovog novca odlučivaće se u našoj zemlji.
  Od samog novca koji je prikupljen na konferenciji i koji svakako nije dovoljan da pokrije sve troškove naše tranzicije, mnogo je značajnije da polako vraćamo poverenje međunarodne zajednice i da su nam širom otvorena vrata za razgovore o otpisu dela naših dugova. Dat je nalog da se za septembar zakažu razgovori s Pariskim klubom i očekujemo da će nam poverioci odobriti “napuljske uslove” , a to znači da će naša dugovanja prema inostranstvu biti znatno manja i podnošljivija - istakao je dr Labus.
  Prilikom posete Novom Sadu o rezultatima donatorske konferencije i aktuelnoj situaciji u privredi Labus je razgovarao s članovima pokrajinske vlade, predsednicima vojvođanskih opština i direktorima najznačajnijih preduzeća, dok je u susretu s rukovodstvom grada bilo reči o izgradnji Mosta slobode.
  U razgovoru s privrednicima Labus je rekao da je privredna situacija relativno stabilna, ali da je to, kao i svugde u svetu, postignuto na račun privrednog rasta. On je naglasio da u prvom polugodištu proizvodnja stagnira, ali da se oporavak očekuje u drugih šest meseci. Sada se traži novac za investicije i obrtni kapital i čini se sve kako bi se i obezbedio na vreme.

  Most slobode dobio novac

  BORIS BEGOVIĆ O EFEKTIMA DONATORSKE KONFERENCIJE

  Najveći deo bespovratna sredstva

  Od 1,28 milijardi dolara oko 64 odsto su bespovratna sredstva

  Beograd - Od 1,28 milijardi dolara prikupljenih na Donatorskoj konferenciji za SRJ, 586,4 miliona dolara obezbedile su određene zemlje, a 693,6 miliona dolara međunarodne organizacije - Svetska banka, Evropska komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka, kaže za "Glas" Boris Begović, savetnik potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa.

  Po njegovim rečima, oko 64 odsto sredstava su bespovratno odobrena, a ostatak su krediti koje su odobrile međunarodne finansijske organizacije, EBRD, Svetska banka i Evropska investiciona banka. Begović objašnjava da se krediti koje je obećala Svetska banka daju pod koncesionalnim, odnosno povoljnim uslovima, sa kamatom koja je niža od tržišne.

  Ostali krediti, koje odobravaju pomenute druge dve institucije, takođe sa visokim rejtingom u svetu, iako će biti odobreni po tržišnim uslovima daju se sa niskom kamatnom stopom- libor (to je inicijalna reperna kamatna stopa na međunarodnom finansijskom tržištu) plus jedan odsto.

  Iz opozicionog tabora posle uspešno okončanog briselskog skupa i činjenice da je na njemu postignut puni uspeh, pristigle su primedbe da su na Donatorskoj konferenciji u stvari stvorena nova zaduženja za zemlju i da nije reč ni o kakvoj širokogrudosti Zapada. To opovrgavaju podaci da najveći deo prikupljenih sredstva predstavljaju takozvani "grantovi", odnosno bespovratno data sredstva, a što se tiče novog zaduženja, Begović ističe da su ona strogo kontrolisana.

  Uspeh same konferencije, pored prikupljene finansijske podrške reformama, predstavlja to što ona široko otvara vrata za pregovore sa Pariskim klubom poverilaca - upravo o smanjivanju tereta spoljnih dugova, ističe Begović.