BEOGRAD - Vlasti su pošle s ocenom dobar - tri. Ipak, sudstvo je palo na ispitu, jer svega jedna petina građana u njih ima poverenje. Milan Milutinović izgubio je pravo na školovanje. Građani su najnezadovoljniji zdravstvom, potom privrednom situacijom i životnim standardom.

		Kad će biti bolje Pet procenata ispitanih kaže da i sad živi dobro, a sedam očekuje da će se njihov standard poboljšati do kraja godina. Za godinu dana - bio je odgovor 11 odsto građana, a 20 posto boljitak očekuje za dve do tri godine. Poboljšanje za četiri ili pet godina čeka 17 odsto, a čak 30 procenata ga ne očekuje da će se to dogoditi u dogledno vreme.

Tu su i socijalna politika, obrazovanje, saobraćaj i lokalna samouprava - saopštio je Stjepan Gredelj rezultate istraživanja Centra za proučavanje alternativa dodajući da je prvih 100 dana republičke Vlade jedna petina ocenila vrlo dobrim, jedna četvrtina dovoljnim, a svaki sedmi građanin nedovoljnom ocenom.

Vlada je najuspešnija u popravljanju međunarodnog položaja naše zemlje, a potom u stvaranju pravne države i delovanju protiv kriminala. Borbu protiv privrednog kriminala podržava 5 od 6 ispitanih, a izručivanje Haškom tribunalu svaki drugi građanin.

- Rastu pesimistička raspoloženja, kao i zabrinutost i strah u odnosu na stanje u decembru. Vera da će uskoro biti bolje smanjena je sa 63 na 33 procenata od tada, a pesimizam naročito pokazuju stariji. Za razliku od perioda do 5. oktobra, sad su stariji kritičniji i nezadovoljniji novom vlašću, a mlađi pokazuju razumevanje - izneo je Bora Kuzmanović.

		Domet strpljenja Ako nešto opipljivo ne učini, Vladu treba menjati do kraja godine, smatra 24 odsto ispitanih, dok 34 posto pokazuje razumevanje i imaće strpljenja još godinu ili dve. Samo devet procenata imaće strpljenja da pričeka i duže.

Istraživač Mirjana Vasović napomenula je da se okosnicom Miloševićevog režima smatrala nacionalna svest i socijalna sigurnost, ali da se vremenom pokazalo da ovi elementi slabe.
- Nacionalna identifikacija porasla je na 50 odsto onih koji se idnetifikuju sa nacijom, da bi se sad vratila u normalu kakva je bila tokom bivše SFRJ, na 10 do 15 odsto onih koji se ovako deklarišu - rekla je Vasović dodajući da opada i egalitaristička svest.

Tako su sad ljudi spremniji na rizične poslove koji donose dobit u odnosu na sigurnu egzistenciju, nego ranije.
- Građani imaju još poverenja u politiku DOS-a, ali im poručuju učinite nešto, makar i male stvari, ali što pre. To ne mora da bude standard, mogu da budu i reforme u zdravstvenom i školskom sistemu - zaključio je Milan Nikolić, direktor CPA.

		Veronauka Građani su mnogo spremniji da veronauku prihvate kao fakultativan, nego kao obavezni predmet. Za nju se najviše zalaže oni koji su za očuvanje tradicije i nacionalne svesti, ali i oni koji smatraju da je veronauka vaspitni instrument i da će poslužiti da se prevaziđe moralna kriza.

Nikolić je napomenuo da je ranije kod nas bilo prisutno odsustvo viđenja budućnosti, a to je ličilo na stav građana bivših država SSSR-a koje se završavaju na -stan, znači, Tadžikistan i Uzbekistan. Međutim, sad je četiri petine građana na ovo pitanje odgovorilo, što je već dovoljni pokazatelj pozitivnijih osećanja nego pre godinu dana. Čak polovina ispitanih ima optimističku viziju budućnosti.
- Budućnost je uslovljena dobrim radom Vlade, ali je naš zaključak da građani Srbije danas vide budućnost - rekao je Srećko Mihailović, rukovodilac ekspertskog tima CPA.

Mihailović napominje da je svaki drugi građanin nezadovoljan dosadašnjim učinkom vlasti i da je prosečna ocena 2,49. Međutim, iako se broj optimista u odnosu na pesimiste jedan prema tri u odnosu na decembar prošle godine, ali da ima još dosta strpljenja.

		Podela DOS-a DOS se još percipira kao jedinstvena politička opcija. Ako bi se eventalno podelio, građani razlikuju tri grupe stranaka - jedne okupljene oko DSS, druge oko DS, i treće u kojoj su pretežno vojvođanske stranke. Ispitanici su izdvojili osam stranaka koje podržavaju iz raznih, njima prioritetnih razloga - DSS, DS, DA, GSS, NS, DHSS, SDU i SPO.

Građani su pre svega orijentisani na poboljšanje standarda (67 odsto), a zatim mir i političku stabilnost (50 procenata). Svega 13 odsto je ključna tri pitanja stavilo očivanje granica Srbije i razvoj demokratije, a 8 odsto rešavanje nacionalnog pitanja.
- Građani očekuju da država više oporezuje imućnije i da se time reši materijalni položaj nekih grupa. Ako se građanima ne učini neki ustupak, moguće je da će uskoro doći od komešanja - ocenio je profesor Kuzmanović pitajući se zašto Vlada Srbije, recimo, ne ostavi nedeljom jefitniju struju čime bi "kupila" dobar deo domaćica.

Inače, u Vojislava Koštunicu ima apsolutno ili relativno poverenje sedam od deset ispitanika, a odmah zatim su crkva, vojska i policija. Krajnji zaključak istraživačkog tima je da se i ova vlast bavi se pitanjima granica, a da građani hoće samo hleba, mira i pravde.

		Da li i za šta optužiti Miloševića ?   decembar 2.000 (%) jun 2001.(%) Za ratne zločine 3 2 Za korupciju, izbornu krađu, zloupotrebu vlasti 32 23 Za ratne zločine, za korupciju, izbornu krađu, zloupotrebe 41 48 Ne treba ga uopšte optužiti 13 12 Ne zna 11 15