Guverner Dinkić posle sastanka u Svetskoj banci i MMF najavio

  Prvi aranžman od 260 miliona dolara

NJUJORK (Beta) - Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić izrazio je prilikom posete Vašingtonu očekivanje da će do kraja maja biti usvojen "stend baj" aranžman u vrednosti od 260 miliona dolara za Jugoslaviju.

Posle sastanka u Svetskoj banci i MMF-u, Dinkić je novinarima rekao da "su sa MMF-om razrešena sva sporna pitanja oko prvog stand-by aranžmana". Dinkić je razgovarao i sa visokim predstavnicima Svetske banke o članstvu SRJ u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji.

Realno je očekivati da će na sastanku Borda direktora Svetske banke u Vašingtonu, 8. maja, Jugoslavija obnoviti svoje članstvo i dobiti odgovarajući konsolidacioni zajam kojim će otplatiti dug u iznosu od milijardu i 700 miliona dolara," rekao je Dinkić.

"U prve tri godine očekujemo specijalan tretman koji će omogućiti jugoslovenskoj privredi da savlada otplatu duga, posle čega će dobiti i nove zajmove." dodao je Dinkić.

U prvoj polovini juna predviđena je i donatorska konferencija na kojoj bi Jugoslavija mogla osigurati oko milijardu dolara, rekao je Dinkić i dodao da "ima indicija da bi donatorska sredstava mogla biti i oko 1,3 milijarde dolara". "Sve, međutim, zavisi od toga koliko će biti uspešna donatorska konferencija, ali i od nas samih," rekao je Dinkić.

On je rekao da će sredstva od donatorske konferencije biti "prvi veliki novac koji je SRJ dobila posle sprovođenja političkih promena". Dodao je da će "aranžman sa MMF-om značiti signal za investitore da mogu da ulažu u Jugoslaviju".

Dinkić je kazao da stav zvaničnog Vašingtona o donatorskoj konferenciji još "nije poznat" iako je "veoma važan", ali je izrazio nadu da će "Jugoslavija naići na razumevanje". Dinkić je rekao da su pored Jugoslavije "svi ostali potencijalni učesnici donatorske konferencije spremni da ona bude održana već 1. juna".

Božidar Đelić o poseti visoke srpske delegacije Francuskoj

Bar tri dobre vesti

PARIZ (Beta) - Boravak delegacije srpske vlade u zvaničnoj poseti Parizu bio je izuzetna etapa u ekonomskim odnosima dve zemlje, ocenio je srpski ministar finansija Božidar Đelić u intervjuu francuskoj mreži RFI.

Ocenjujući rezultate te posete Đelić je naveo da se došlo do tri konkretna rezultata - najpre da je Francuska prvi put potvrdila da će podržati takozvani IDA status Jugoslavije za ulazak u Svetsku banku, što je "odluka teška nekoliko desetina miliona dolara". Taj status će omogućiti isplatu znatno manje kamate zastarelog duga prema Svetskoj banci, napomenuo je Đelić.

Drugi konkretan rezultat je, po njegovim rečima, što je Francuska obećala da će podržati povoljne uslove za reprogramiranje jugoslovenskog spoljnog duga, naročito u Pariskom klubu, a to su "takozvani Napuljski ili Bosanski uslovi koji će omogućiti da se otpiše oko dve trećine tog celog duga". Đelić je dodao da će Jugoslavija i posle tog reprogramiranja ostati dosta zadužena zemlja, ali će se stvoriti prostor za delovanje i pokretanje privrede.

"Treća dobra vest je to što je Francuska u našim razgovorima priznala da možda nije dovoljno uradila na bilateralnom planu", naveo je ministar i dodao da je "Francuska do sada dala mnogo manje od zemalja kao što su Nemačka i Italija, i dogovorili smo se da formiramo jednu vladinu grupu između Francuske i Srbije i Jugoslavije, da pogledamo šta bi Francuska mogla više da uradi za našu zemlju ove godine".

"Što se tiče privrede, imali smo dobre razgovore najpre sa Medefom koji je asocijacija francuskih poslodavaca, koji su bili pre šest nedelja u Beogradu gde im je objašnjeno dokle se stiglo sa ekonomskom reformom i to je ostavilo dobar utisak", rekao je Đelić. Uz to, delegacija je imala individualne kontakte sa oko 15 francuskih investitora, naveo je Đelić i dodao da je uočeno da je jedan broj francuskih firmi zaista zainteresovan da radi sa Srbijom i te kontakte vlada namerava da gaji, pa se on nada da će za koji mesec biti postignuti konkretni rezultati i na tom planu.

Na pitanje šta Srbija može da ponudi i dokle su stigle reforme, Đelić je odgovorio da smatra da mogu da se ponude dve stvari. Najpre, Srbija tek počinje svoj program privatizacije, koji je već u velikoj meri završen u Češkoj, Mađarskoj i mnogim drugim zemljama, naveo je on i dodao da to znači da ima interesantnih mogućnosti za strane investitore.

A potom, pošto je zemlja u tranziciji kojoj je potrebna obnova zbog bombardovanja i sankcija, Srbija je "mesto gde će biti dosta novih objekata koje treba sagraditi - mnogo puteva, mostova koje treba ponovo napraviti, obnoviti infrastrukturu, pokrenuti razna preduzeća, tako da u ovom momentu, kada Zapad zalazi možda polako u recesiju, mi smo jedno tržište gde će biti moguć rast, pa smo zbog toga interesantni", rekao je Đelić.

Po njegovim rečima, u okviru fiskalne reforme važan je prelazak na jedinstvenu stopu poreza na promet koji će omogućiti da se brzo pređe na porez na dodatnu vrednost, dodatne pogodnosti za investitore, domaće i strane, među kojima ne treba da bude diskriminacije.

Đelić je dodao da se krenulo i u privatizaciju jer je Vlada Republike Srbije usvojila Nacrt zakona o privatizaciji, koji radikalno menja pristup tom procesu prodajom 70 odsto kapitala preduzeća strateškim investitorima, bili oni strani ili domaći, jer se samo na taj način može doći do svežeg kapitala, nužnog da se ponovo pokrenu preduzeća.

Po njegovim rečima, važno je i da više nema utaje poreza, da se poslovni ugovori i odluke suda poštuju. Đelić je ocenio da država treba veoma jedinstveno da nastupi prema međunarodnoj zajednici da bi na donatorskoj konferenciji početkom juna u Briselu dobila oko milijardu dolara svežeg novca za obnovu.

"Uz to, važne su naravno i reforme gde moramo da promenimo naše propise da što više ličimo na zemlju koja će tokom ove decenije ući u Evropsku uniju", dodao je ministar. Na pitanje o uvođenju evra ili nemačke marke Đelić je napomenuo da u Srbiji već postoji nekakav dualni sistem, pa mnogi smatraju da, kao u Crnoj Gori, treba da se pređe na marke i evro.

"Međutim, mislim da je to u ovom momentu neprimereno za našu zemlju jer mi još nismo uredili našu ekonomsku kuću, još imamo disparitete cena koji moramo da promenimo - struje, telekoma, sada na žalost i cene lekova moramo da dignemo da bismo mogli da uspostavimo neke normalne jednačine u našoj ekonomiji", rekao je on.

Srbija mora da zapne

Na pitanje šta je još preostalo da bi se dostigao nivo s početka devedesetih godina, Đelić je odgovorio da je ostalo da se učini "još mnogo toga".
"Pre svega, svi građani Srbije moraju da zapnu, da se vrate na posao i da postoji onaj pozitivni grč ili stres koji se oseća u onim momentima kada se kreće u rekonstrukciju jedne zemlje", rekao je on i dodao da "ni najbolja vlada ne može da uradi ništa ako 8,5 miliona građana jedne države svojski ne zapnu i kažu 'eto više nema sankcija, primljeni smo sada u svet, ima novih mogućnosti jer država igra utakmicu za sve, ne daje privilegije nekima tako da ja ne mogu da dođem do izražaja' i to je najvažnije".

Neviđena brzina

Đelić je ocenio da je reforma u Jugoslaviji jedna od najbržih koje je ikad video u centralnoj i istočnoj Evropi, što Zapad već priznaje, i da ako se krene veoma složno, ovom brzinom, za dve-tri godine se može očekivati značajan boljitak u životnom standardu građana, a ako se tako nastavi, za tri-četiri godine bi, kao i ranije, Jugoslavija mogla da pretekne zemlje u okruženju i postavi sebi zadatak da dostigne i Mađarsku, Poljsku i druge zemlje. Po njegovim rečima, to možda ne izgleda mnogo, ali je za vreme Miloševića nacionalni dohodak opao za 60 odsto, pa je Jugoslavija jedina zemlja u 20. veku u kojoj je za 10 godina nacionalni dohodak smanjen za preko polovinu.

Evro za dve godine

"Za koju godinu, kada budemo imali dobro uređenu i državu i ekonomiju, moći ćemo ozbiljno da razmislimo o tome da pređemo na evro, ali to pitanje, mislim, ne bi trebalo da se postavi za sledeće dve godine", ocenio je Đelić.
Po njegovim rečima, u Crnoj Gori je problem što su se u prelasku na nemačku marku izgleda i penzije i plate fiksirale na previsokom nivou i sada je teško uspeti da se one zarade u ekonomiji kakva je crnogorska, pa on smatra da Srbija ne sme da ponovi takvu grešku.

EU umorna od Balkana

Na pitanje o velikom značaju koji se u poslednje vreme daje regionalnoj saradnji, Đelić je naveo da je francuski predsednik Žak Širak rekao "nešto dosta indikativno", naime da je Evropska unija spremna da primi Jugoslaviju kada ona bude spremna, ali da je pomalo i umorna od Balkana i ne želi da uveze njegove probleme i nesporazume.