Zajedničkim ulaganjem "Hemofarm" koncerna i firme Dipafarm, u alžirskom gradu Konstantinu biće izgrađena prva fabrika za proizvodnju šumećih tableta u ovoj severnoafrickoj zemlji.
   "Hemovita" je ime ovog prvog jugoslovensko-alžirskog preduzeća, što je skraćenica od HEMofarm Vitaminska Terapija Alžir.
Učešće Hemofarma u ovom projektu vrednom 3 miliona dolara je 40 odsto, a stranog partnera 60 procenata. Prve procene su da će se proizvoditi oko 20 miliona pakovanja godišnje šumećih i drugih čvrstih medikamenata.

   Saradnja je ugovorena na 99 godina, a zajedničkom preduzeću Hemofarm će dati zamenika direktora, deo rukovodstva i stručnjaka u oblasti proizvodnje.
Kroz Hemovitu, Koncern će ostvariti prihode od licenci za svoje proizvode u narednih deset godina i isporučivaće u Alžir sve potrebne sirovine i opremu.    
I.Cvetković

Čuruški lovci pošumljavaju lovište

   Osamnaest hektara zemlje, koja pripada LD "Vojvodina" i koja se dosad davala u arendu, pretvoriće se u prirodno stanište divljači
   Članovi Lovačkog društva "Vojvodina" iz Čuruga su prošle nedelje započeli dugoročnu akciju pošumljavanja i "velikog spremanja" zemlje koja je njihovo vlasništvo. Gotovo osamnaest hektara zemlje Društvo je do sada izdavalo u arendu, ali, kako kažu, od toga nije bilo velike koristi. Zato su rešili da je bolje da na tim površinama oforme remize - pošumljena područja koja postaju prirodno stanište divljači.
   Uz pomoć stručnjaka sa Instituta za topolarstvo u Novom Sadu, odlučili su o vrsti stabala koja će biti najbolje rešenje i za životinje, i za teren koji se pošumljava. Akcija pošumljavanja obuhvatila je celo Društvo. Učešće je bilo obavezno i za dva dana zasađeno je više od četiri i po hiljade stabala na tri hektara. Sadnice su delom obezbeđene od "Srbijašuma", a deo je sponzorisao Čuružan Radivoj Jakovljević, član ovog lovačkog društva.
   Zasadi će nam ili omogućiti povećanje populacije i sitne i krupne divljači, i to već od iduće godine. To je veoma važno, jer je u poslednje vreme broj životinja sve manji, bez obzira što svake godine unosmo novu divljač u lovište - kaže Dragan Tulenčić, jedan od sedmorice članova društva koji su vodili akciju. - U čuruškom ataru najugroženija je fazanska divljač, dok se najbolje drže srne - one su sposobne da se same reprodukuju i "održavaju" fond.
    Lovni turizam u Čurugu je do pre nekoliko godina bio vrlo razvijen. Dolazili su strani lovci, mahom iz Italije i Austrije. Poslednjih godina, međutim, niko izgleda nije raspoložen da kod nas lovi. Tako su značajna sredstva prestala da pristižu u kasu lovačkog društva. Sada se čuruški lovci suočavaju i sa sve većim problemom lovokrađe. Planiraju i da organizuju lovočuvarsku službu, ali za to je potreban novac koji za sada nemaju. U međuvremenu, preduzimaće akcije poput ove. Nastaviće pošumljavanje svoje zemlje, ali i svih ostalih površina koje se ne obrađuju, koje stoje neiskorišćene i zaparložene, čak i pojaseva pored puteva i kanala.
   Obećavaju da će početi i čišćenje kanala za navodnjavanje koji su prokopani kroz atar, a koji su danas ili zatrpani ili zagađeni. Taj otpad uglavnom čini ambalaža od herbicida i ostalih špecija kojima se prskaju usevi i dovoljno je da samo nekoliko grama sadržaja ostane u ambalaži, pa da se voda u kanalu zagadi, a divljač koja pije tu vodu - potruje. Posla su pune ruke, ali čuruški lovci su rešili da sve pripreme za sezonu kada će turisti ponovo dolaziti u njihov atar.
   Danica Bebić