|
vojvodina.com
arhiva
|
USPEŠNA TURNEJA NOVOSADSKOG HORA »SVETI STEFAN DEČANSKI«
Pojanje u srcu Velsa
Hor »Sveti Stefan Dečanski« koji već trinaestu godinu neguje tradiciju crkveno-horskog pevanja u Novom Sadu, ovih dana se vratio sa bogate turneje po zapadnoj Evropi koja je krunisana drugom nagradom na takmičenju mešovitih horova u okviru prestižnog Internacionalnog muzičkog festivala u velškom Langolenu.
Mladi Novosađani su na početku turneje bili gosti Srpske pravoslavne crkve u Hanoveru, oduživši se domaćinima zapaženim koncertom, da bi već sutradan u Crkvi Sv. Pantelejmona u Kelnu oduševili i ganuli, uglavnom nemačku, publiku.
U Londonu su održana dva koncerta duhovne muzike za staru i uglednu pravoslavnu zajednicu u Londonu, u Crkvi Sv.Save. Centralni događaj cele turneje bilo je učešće na čuvenom muzičkom festivalu u Langolenu (Vels), gde su se nedelju dana smenjivali horovi, folklorne grupe, muzičari i solisti iz 54 zemlje sa svih kontinenata. Članovi novosadskog hora vratili su se sa već pomenutim zvaničnim priznanjem, uz pregršt prijatnih utisaka koje tek treba »srediti«.
|
|
|
TUŽNA SUDBINA JEZERA KOD BAČKE TOPOLE
Prekopane ribolovačke staze
Republika preuzela dragulj stvoren novcem i radom građana bačkotopolske opštine i izdaje ga kome nađe za shodno, ne mareći za nemilosrdno uništavanje ribljeg fonda
Na jezero kod Bačke Topole (zvanični naziv »Akumulacija Zobnatica«) do pre pet-šest godina dolazili su ribolovci iz svih krajeva Vojvodine. Danas tamo retko svraćaju i oni koji nekad nisu mogli da zamisle život bez pecanja i odmaranja na njegovim obalama.
Otkad je postalo vlasništvo države Srbije, o čemu nije pitan niko u Vojvodini, to više nije dragulj kojim su se Bačkotopolčani ponosili.Stvoreno krajem sedamdesetih godina pregrađivanjem toka rečice Krivaje i podizanjem nasipa, jezero je održavano i poribljavano isključivo sredstvima građana opštine i opštinskog Udruženja sportskih ribolovaca. Godine 1974. donet je republički Zakon o ribarstvu na osnovu kojeg je Srbija prisvojila i ovaj deo Vojvodine. Republika ga je u početku izdavala na korišćenje »DTD Ribarstvo« iz Petrovaradina, sada je korisnik DPP »Zobnatica«. Domaćim ribolovcima je preostalo da se s korisnicima cenkaju doslovce oko svakog metra obale i da suznih očiju gledaju kako se uništava ono što su oni stvarali tokom decenije i po. Jer, korisnici se ne opterećuju ljubavlju prema prirodi i sportskom ribolovu, već gledaju da za što kraće vreme izvuku što veću korist. Na tom bi im možda ne bi trebalo zamerati kad bi vodili bar malo računa i o prvobitnim vlasnicima.
Veći deo jezera namenjen je za privredni ribolov. Ministarstvo poljoprivrede taj pojam shvaća krajnje proizvoljno, pa se pojedincima izdaju dozvole i za takozvani sanitarni, ali i za ribolov pomoću električne struje. Vlasnicima tih dozvola je faktični dopušteno apsolutno sve, čak i u vreme lovostaja na pojedine riblje vrste. Niti ih ko kontroliše, niti je ikome jasno šta je to selektivno ili sanitarno izlovljavanje ribe. Šta je elektroribolov - znaju i mala deca. To je tamanjenje svih riba i ostalog živog sveta u vodi. U dozvolama, doduše, piše da se to radi u naučne svrhe, iako su oni koji tako love ribu sa svim naukama raskrstili još u osnovnoj školi.
Pecarošima su ostavljeni tereni daleko od grada, teško dostupni starijim ribolovcima i pionirima, kao i onima koji nemaju kola. Međutim, korisnici jezera ponekad prekopavaju i pešačke staze do ribolovnih terena. Sportski ribolovci već nekoliko godina uzalud upozoravaju nadležne na štete od nedomaćinskog gazdovanja jezerom. Jednom uništeno teško se obnavlja, a još gore je ako se uopšte ne obnavlja. Kvalitetne ribe u jezeru ima sve manje. Ribolovaca na njegovim prelepim obalama - takođe.
Da Vojvodina gazduje svojim blagom, za bačkotopolsko jezero čulo bi se i daleko van njenih granica. Vojvođani bi umeli da čuvaju ono što su uz pomoć prirode stvorili, kao što su umeli tokom petnaestak godina dok se gazdom i ovog dela njihovih ruku nije proglasio Beograd.
M.R.
|
|
|
ČISTI SE NAJVEĆA SEPTIČKA JAMA U OVOM DELU SVETA
Da li se to život vraća u kanal?
Radovi na čišćenju vrbaškog dela Velikog Bačkog Kanala u dužini od šest kilometara traju već dva meseca. Do sada su radnici JP »Srbija-vode« očistili Kanal u dužini od dva kilometra i tvrde da se u tom delu očišćenom od mulja već budi i javlja život. To je fascinantna činjenica ako se zna, da se u šest kilometara Kanala koji prolazi gradom nalazi preko 300.000 kubika mulja, a da na dubini Kanala od 3,20 m ima svega 30 cm vode, a sve ostalo je mulj.
Nisu, dakle, bila u pitanju preterivanja stručnjaka-ekologa, koji su vrbaški Kanal označavali najzagađenijim vodotokom Evrope, a u poslednje vreme čak i najzagađenijom septičkom jamom starog kontinenta.
Posao kratkog daha?
Sve to je verovatno nateralo i ovdašnju vlast da konačno preduzme nešto na čišćenju ovog Kanala i na zaštiti životne sredine ovog grada i njegovih stanovnika. Zato je pre dva meseca i potpisan ugovor između predstavnika opštinske vlasti, JP »Srbija-vode« i republičkog ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo da se pristupi tom poslu, koji prema ugovoru treba da bude okončan za dve godine, a za njegovu realizaciju treba obezbediti 51 milion dinara. Oko 35 miliona se obavezalo da obezbedi republičko ministarstvo, a ostalo "Srbija-vode", s tim što opština Vrbas treba da obezbedi i dve kasete za izmuljavanje mulja i zemljište gde će mulj biti storniran. Prošle godine je kupljen i bager, uvezen čak iz Holandije, koji je koštao oko milion nemačkih maraka.
Poslovi su otpočeli, bager je u pokretu i dva kilometra Kanala su oslobođena mulja. Ali, uvek postoji jedno ali, od ljudi od struke, ekologa, vodoprivrednika, koji su skeptični i smatraju da će ovo biti posao kratkog daha. Obrazloženje za ovakvo mišljenje nalaze u sumnji da im nije poznato da se »iko« od zagađivača Kanala, a njih je mnogo, obavezao da kupi potrebne kolektore, filtere i sve sprave koje su neophodne da bi se ispuštanjem otpadnih voda i materijala iz fabrika i nakon čišćenja zaštitio Kanal. Poznato je da je vrbaški »Vital« uradio najviše na tome, ali ostaje pitanje šta je sa ostalim zagađivačima, a njih je mnogo.
Pune dve deecenije u vrbaški Kanal su odlazile otpadne vode i materije ne samo vrbaških fabrika: Šećerane, Karneksa, Svinjogojstva već i drugih većih fabrika iz susednih opština. Tako su Kanal zagađivale i »Sloboda« i »Eterna« iz Kule, najviše crvenačka Šećerana. Nisu ni građani bili imuni od toga da ponekad i poneku staru stvar gurnu u Kanal smatrajući da mu to neće više škoditi od ostalih fekalija, toksičnih materija, fosfata i ko zna još kakvih otrovnih sastojaka. Jedne godine se bila i pronela priča da je jedan od ovdašnjih lekara uradio analizu (koja doduše nije ugledala svetlost dana) kojom se tvrdi da od kancerogenih oboljenja »stradaju« više oni stanovnici koji žive uz obalu Kanala. Sve ostalo je u sferi trača, a oni duhovitiji su se šalili, govoreći kada negde otputuju i vraćaju se u svoj grad ne mogu da promaše stanicu zahvaljujuci smradu Kanala po kome prepoznaju svoje mesto.
Deset godina dogovora
U dvadeset godina zagađivanja Kanala, prvi pokušaj za njegovo »spasavanje« zabeležen je tek 1990. godine kada je napravljen projekat oko 30 miliona nemačkih maraka. Za šest godina gradski oci rešavaju da uvedu ekološki zajam kako bi obzbedili ondašnjih 20 miliona dinara. Međutim, zajam doživljava krah jer odziv građana je bio toliki da se na ovaj način obezbedilo nešto više od 1 odsto potrebnih sredstava. Taman je Zajam stopiran, kad su tih devedesetih godina opštinskim ocima stigle vesti da bi možda republika Srbija na ime čišćenja Kanala i dala 90 miliona pod uslovom da u njegovom saniranju sredstvima učestvuje i opština. Nemalo posle toga pominje se mogućnost i dobijanja sredstva iz Svetske banke, ali ubrzo dolaze godine opasnog življenja, slede ratovi i »padaju« ničim izazvane sankcije. Tako pada i sva priča o čišćenju vrbaškog Kanala da bi vaskrsla pre dve godine kada projekat na saniranju ovog problema potpisuju opština Kula i Vrbas i on se procenjuje na 37 miliona nemačkih maraka. Umesto njegove realizacije, padaju NATO bombe. Ali godinu dana nakon bombardovanja, potpisuje se poslednji ugovor iza kojeg kreće čišćenje Kanala koje evo već dva meseca traje.
S. Kovačević
|
|