|
vojvodina.com
arhiva
|
|
Ljubaznošću redakcije nedeljnika "VOJVODINA" prenosimo na našim stanicama delove sadržaja iz zadnjeg broja.
|
|
Vojvodina na udaru vodene stihije
posle izlivanja reka u Rumuniji
Jezero na banatskim oranicama
|
|
Posle probijanja odbrambenih nasipa u Rumuniji formirano je ogromno vodeno jezero koje se prostire od jugoslovenske granice, kod Šurjana, pa sve do puta Boka - Konak preko kojeg se i preliva. U nedelju su, da bi se zaštitilo naselje Boka, probijeni lokalni putevi Boka - Šurjan i Boka - Konak. U ponedeljak u podnevnim časovima probijen je i pružni nasip na relaciji Sečanj - Vršac, između Boke i Konaka, da bi se vodena stihija usmerila prema reci Brzavi. U toku noći između ponedeljka i utorka popustio je odbrambreni nasip kod naselja Konak. Tek u jutarnjim časovima uz pomoć mehanizacije Vodoprivrednog preduzeća »Srednji Banat«, meštani su uspeli da ojačaju nasip i time zaštite selo. Nivo vode je opao kod Šurjana za 2 santimetra dok je u Boki i dalje u porastu. Dežurni iz Opštinskog Štaba za odbranu od poplava iz Sečnja tvrde da je situacija pod kontrolom ali da nepovoljne vremenske prilike mogu dovesti do pogoršanja.
S. Vukadinović
Minirani nasipi, Tamiš u opadanju
U sredu u 3 sata ujutru miniran je pružni nasip između Boke i Konaka, a oko pola sedam Vojska Jugoslavije minirala je pružni nasip sa Konačke strane. U toku dana očekuje se i otvaranje nasipa na Brzavi, time bi se plavnom talasu otvorio put ka ovoj reci. Po očekivanju stručnjaka Vodoprivrednog preduzeća ovo bi trebalo da dovede do stabilizacije situacije. Tamiš je u opadanju.
|
|
Nakon podzemnih, Vojvodinu poplavile i vode Tamiša,
preti joj nabujala Tisa,
Dunav u porastu
Banat kao more: dramatična odbrana
|
|
Tri banatska sela-Boka, Konak i Šurjan-opkoljena vodom, kao ostrva usred Panonskog mora a ispod njegovog nivoa, organizovala danonoćnu odbranu
Nabujali Tamiš je proteklog vikenda probio je nasip na levoj obali u Rumuniji, poplavio devet hiljada hektara zemljišta u sečanjskog opštini i okružio sela Šurjan, Boku i Konak, koja se danonoćno brane kao ostrva usred Panonskog mora, a ispod njegovog nivoa. Poplava je u ponedeljak zaustavila i saobraćaj na delu magistralnog puta Zrenjanin-Vršac, od Sečnja, preko Boke do Konaka. Voda je u noći između nedelje i ponedeljka preplavila i železničku prugu Boka-Konak, pa je probijen pružni nasip, kako bi se voda skrenula na depresivno zemljište i usmerila ka koritu reke Brzave. Meštani ugroženih sela, hidrograđevinski radnici i vojska proteklih nekoliko dana održavali su stabilnost nasipa, nadvisivali ih, prosecali pružni nasip.
Do sada nezabeleženi poplavni talas na Tamišu krenuo je 6. aprila zbog izuzetno velikih kiša koje su pale na još neotopljeni sneg u planinskim delovima sliva, pa je za 48 sati vodostaj reke porastao za pet metara. Za neuobičajeno kratko vreme, za 34 santimetra su premašeni svi dosad zabeleženi vodostaji na graničnoj vodomernoj stanici kod Jaše Tomića.
Repriza 1966.
Najpre je probijen desnoobalni nasip oko 8 kilometara uzvodno od granice na dužini od oko 1.000 metara, a zatim je došlo i do prelivanja levoobalnog nasipa na 3,5 kilometara uzvodno na rumunskoj teritoriji kod mesta Graničeri. Na rumunskoj teritoriji voda je prekrila oko 5 hiljada hektara i 4 sela.
Kako je slično bilo 1966. godine, kada je prodor vode bio na istoj strani Tamiša, ali tri do četiri kilometara uzvodno, stručnjaci JVP "Srbijavoda" su procenili da Rumuni neće moći da zaustave prelivanje na jugoslovensku teritoriju. Zato su sprovedene mere i radovi radi zaštite Šurjana, Boke i Konaka. Uvedena je redovna, zatim i vanredna odbrana od poplava, a u sečanjskoj opštini proglašeno je vanredno stanje. Ojačani su nasipi oko tri ugrožena sela, koja su odbranjena i zaštićena od prodora vode, kaže tehnički direktor "Srbijavoda" Momir Tabački.
U ponedeljak je vodostaj Tamiša lagano počeo da pada za dvadesetak santimetara dnevno. Potrebno je mesec dana da se povuče voda sa poplavljenih banatskih njiva, ocenjuje Tabački.
Samo da kiše ne bude
Vodostaj Tise je i dalje u porastu u celom toku kroz Jugoslaviju. Reka raste dvadesetak santimetara dnevno, tako da se postepeno uvode vanredne odbrane od poplava. Prognozira se da će vodostaj kulminirati 18. aprila, te da će dostići pola metra niži nivo od dosad najvišeg zabeleženog vodostaja u 1970. godini. Tada je kod Novog Kneževca registrovan vodostaj 912 santimetara. Nakon toga su konstruisani nasipi 1,2 metra viši od vodostaja, pa se procenjuje da će oni obuzdati očekivani vodostaj od 862 santimetra.
Od jugoslovensko-mađarske granice do Bogojeva vodostaj Dunava je u opadanju, dok je nizvodno u blagom porastu. Duž celog toka je redovna odbrana od poplava. Zbog uticaja visokih voda Tise, predviđa se duže zadržavanje visokih voda Dunava nizvodno od Novog Sada i to u nivou između redovne i vanredne odbrane od poplava.
Procenjuje se da Dunav neće ući u fazi vanredne odbrane od poplava. Predviđanja, međutim, teško mogu da ukalkulišu i ćud neba, teško da predskažu vreme i nevreme. Zato uvek ostaje i - ako, ako ne bude velikih kiša.
S.Jaković
|
|
|
Inicijative - Osniva se Matica šajkaška
U Titelu je početkom aprila održan sastanak kulturnih radnika Šajkaške, na inicijativu istoričara književnosti Lazara Ćurčića, magistra književnosti Boška Brzića i pesnika Slavka Vukadinovića.
Posle nastupa hora "Uspenija Presvete Bogorodice" iz Titela, uvodnu reč je uzeo Boško Brzić. Rekao je da je ovo inicijativni sastanak za osnivanje jednog društva koje bi se moglo okarakterisati kao kulturno, istorijsko i književno. O samoj Šajkaškoj govorio je Lazar Ćurčić, rekavši da su odavde potekli značajni ljudi, ne samo u istorijskim okvirima nego i u kulturi i u duhovnom životu, ali da se ovde nikad nisu organizovale nikakve kulturne, pa sada preti opasnost da nestane i ta Šajkaška koja još samo duhovno postoji.
Dogovoreno je da se udruženje nazove Matica Šajkaška i da sedište bude u Titelu.
Inicijativni odbor je preimenovan u radno telo koje bi trebalo da pripremi predlog statuta i osnivačku skupštinu.
S. Vukadinović
|
|
|
U Kikindi uskoro počinje gradnja pravoslavne crkve
Hram umesto rugla
U kikindskoj II mesnoj zajednici, kod »Medicine rada«, 14. jula 1996. godine postavljen je kamen - temeljac za novu crkvu Svetih Kozme i Damjana. Mesto budućeg hrama osvetio je Episkop Banatski g. Hrizostom.
Teren za izgradnju izabran je baš na mestu asfaltnog fudbalskog i rukometnog terena i dečijeg igrališta, pa je tako ovaj nekada najomiljeniji prostor za okupljanje omladine, gde su se tradicionalno održavali turniri u malom fudbalu, izrovan građevinskim mašinama. Za skoro četiri godine, radovi nisu odmakli ni za pedalj, sem što je gomila od oko 20 kubika šljunka pokradena.
Na ostatku asfaltirane podloge zjapi i dalje veliki krater, a u sredini rupe, na pobijenom krstu neko je belom bojom ispisao ime jednog, nekada veoma aktuelnog i neomiljenog lokalnog političara. Stanovnici ovog kraja negoduju zbog rugla koje im je svakodnevno pred očima, a ne služi ničemu.
U pravoslavnoj crkvenoj opštini Kikinda, dobili smo sledeće objašnjenje: - Radovi na podizanju crkve Sv. Kozme i Damjana sve do sada nisu mogli biti preduzeti pošto je građevinski projekat imao nedostatke u statičkim proračunima. Taj problem će ovih dana napokon biti otklonjen, pa svi vrlo brzo očekujemo sakupljanje materijalnih sredstava i početak zidanja Hrama.
S. Jakonić
|
|
|
Zrenjanin ispravlja nepravdu
Obnova spomenika kralju Petru Prvom
Za vreme nemačke fašističke okupacije, 1941. godine srušen je spomenik kralja Petra I Karađorđevića, oslobodioca tadašnjeg Velikog Bečkereka, inače delo Rudolfa Valeca, umetnika iz Zagreba. Plan o uređenju grada donet je 1991. godine, a 1996. Zrenjanin je posetio princ Tomislav Karađorđević i podržao odluku o ponovnom dizanju spomenika.
Skupština Opštine Zrenjanin je jula 1997, donela odluku da se izgradi spomenik kralju Petru I, kakav je bio za vreme stare Jugoslavije. Formiran je odbor koji će pratiti izradu spomenika, a ponuda akademskog vajara iz Beograda Zorana Jezdimirovića prihvaćena je, te je sklopljen i ugovor.
- Postament koji je izgrađen na trgu Slobode, bio je poveren građevinskoj firmi iz Futoga, koja je svoj posao obavila u predviđenom roku - kaže Svetislav Kovačević, potpredsednik izvršnog Odbora SO Zrenjanin i predsednik Odbora za povraćaj spomenika kralja Petra I.
-Gospodin Jezdimirović je uradio više od 90 odsto vajarskog posla i sada se priprema odlivak u gipsu, kao priprema za konačno livenje u bronzi. Čitav umetnički deo posla sproveden je u koordinaciji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika, koji je i nalagao da novi spomenik mora biti identičan predhodnom.
Osnovni investitori ovog kulturnog spomenika su građani, preko Skupštine opštine Zrenjanin. Istoričar Vidak Vuković je nagovestio da će se sprovesti akcija po školama, gde bi roditelji, preko svoje dece, dali doprinos podizanju spomenika.
I sve bi bilo lepo da nedavna izjava gradonačelnika Ivana Francuskog lokalnoj televiziji da će spomenik koštati 500.000 nemačkih maraka nije uzburkala javnost. Zbog loše ekonomske situacije u gradu na Begeju, gde su plate, prema nekim podacima, među najnižim u Jugoslaviji, kod stanovništva su se mogli čuti samo negativni komentari.
Ljudi smatraju da ima i prečih investicija od gradnje spomenika. Na ove komentare gospodin Vuković kaže da je »jasno da su vremena teška, da uvek ima prečih stvari i nezadovoljnih građana, ali ovo delo ima veliki nacionalni i kulturni značaj za srpski narod.«
- Nadamo se da će spomenik biti izliven i postavljen do Velike Gospojine. Tada će građani Zrenjanina, odnosno Petrovgrada, biti zadovoljni likom svog oslobodioca, a mladi naraštaj će i vizuelno moći spoznati svoju istoriju, dodaje Kovacević.
Obojica uveravaju da je navedena suma oko 2,5 puta manja od stvarne cene ovog projekta, tj. negde oko 200.000 DEM. - Gradonačelnik Francuski je nespreman izašao pred javnost i pogrešno procenio vrednost radova, ističe Kovačević. - A građani neka se ne jede ako spomenik osvane jednog dana. Mnogo bi bilo gore da novčanim doprinosom finansiraju neki tajni projekat koji bi doveka ostao nepoznat, jer, bilo je i toga.
Željko Balaban
|
|
|
Vic o Lali
Most na Tisi
Doveli Lalu pred novopodignuti most na Tisi.
- Kako ti izgleda ovaj most, Lalo? - pita ga inženjer.
- Eee, znate, mlogo je dobar - kaže Lala - jer, kasti, sreća je što ste ga poprečke metnuli, inače da ste ga uzduž postavili, nikada ga ne bi sagradili.
Oko hoće da prevari
- Koliko ste stari, milostiva? - pita sudija Sosu.
- Sad, baš, imam dvadeset pet godina.
- Hm, vi mi izgledate mnogo starija.
- Tako je. I gos'n sudija izgleda ljubeznije i pametnije, al' oko 'oće da prevari.
|
|
|