Nevladina organizacija G17 plus uradila je program ekonomskih i ustavno-pravnih reformi neophodnih novoj vlasti, ukoliko pobedi na septembarskim saveznim parlamentarnim i predsednickim izborima, da zapocne demokratske promene jugoslovenske drzave i drustva. Program je ponudjen Demokratskoj opoziciji Srbije tek posto se ona ujedinila i istakla zajednickog predsednickog kandidata. Osamnaest stranaka i koalicija unutar Demokratske opozicije Srbije prihvatilo je program kao svoju izbornu platformu. To je ucinio i predsednicki kandidat DOS-a Vojislav Kostunica.

Kao gradjani Srbije a istovremeno i kao kandidati za narodne poslanike zelimo da celokupnoj javnosti damo na znanje da kada budemo izabrani u Skupstinu nameravamo da ukinemo funkcionerske privilegije, prekinemo dosadasnji macehinski odnos vlasti prema gradjanima i iz korena promenimo sadasnju neuspesnu drzavnu politiku.

Sa radikalnim promenama pocecemo od sebe samih. Ovim dokumentom koji potpisujemo s punom odgovornoscu, obavezujemo se da obnovimo poverenje gradjana u drzavu, iskorenimo korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama, i zajedno krenemo u sveobuhvatne reforme sa ciljem ponovnog zauzimanja ravnopravnog mesta Srbije u zajednici evropskih drzava.

Gradjanima Srbije se na izborima pruza sansa da izmene sastav Skupstine i Vlade i sprece njihovo dalje neodgovorno, nezakonito i bahato raspolaganje narodnim novcem. Imamo priliku da zamenimo dosadasnje korumpirane politicare pravim narodnim predstavnicima. Drzava ne sme vise da bude zastitnik neradnika i kriminalaca i paravan za licno bogacenje drzavnih i partijskih funkcionera. Umesto toga, izgradicemo drzavu koja ce stititi siromasne i davati snazan podstrek onima koji stvaraju i kadri su da iniciraju preduzetnicke poduhvate, investiraju, stede, uce i uspesno razvijaju nasu domovinu.

Gradjani, nasa pobeda na saveznim izborima 2000. samo je prvi korak ka glavnom cilju – demokratizaciji i ekonomskom preporodu Srbije. Zbog toga se vec sada obavezujemo na Program koji sadrzi i one odluke i zakone koje cemo doneti u interesu Srbije odmah po preuzimanju vlasti u Republici.

Prvi dan nove Skupstine

Mi, dolepotpisani poslanicki kandidati, koji cemo ciniti parlamentarnu vecinu, obavezujemo se da cemo vec prvog dana prvog zasedanja novoizabrane Skupstine izglasati sledecih deset akata u cilju vracanja poverenja naroda u drzavu i njene organe:

PRVO, usvojicemo deklaraciju o hitnim pripremama za donosenje novog Ustava, radi otklanjanja postojeceg ustavnog haosa. Nova ustavna i zakonska resenja bice uskladjena sa savremenim pravnim i civilizacijskim standardima, posebno u sferi ljudskih sloboda, zastite gradjanskih i manjinskih prava, parlamentarizma, odgovornosti vlasti i vladavine prava. Deklaracija ce uvaziti potrebu za decentralizacijom drzave, sa posebnim osvrtom na regionalizaciju Srbije i afirmaciju autonomije Vojvodine i Kosova i Metohije. Istovremeno, propisacemo zakonsku obavezu za sve nosioce vlasti da prestanu sa selektivnom i diskriminatornom primenom zakona. U formulisanju zakona i vodjenju politike rukovodicemo se nacelom da je gradjanima dozvoljeno sve sto zakonom nije izricito zabranjeno, a da je vlasti i drzavi zabranjeno sve sto zakonima nije izrekom propisano.

DRUGO, donecemo rezoluciju kojom se ukida sadasnja ekonomska i politicka blokada Crne Gore, a najvisi drzavni organi obavezuju da odmah otpocnu razgovore sa legitimno izabranim rukovodstvom Crne Gore o karakteru i funkcijama buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.

TRECE, obavezacemo buducu Vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN-a kojim bi se omogucila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, ocuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovala prava na miran i siguran zivot svim stanovnicima Kosova i podstakla njegova integracija u nove demokratske institucije zemlje. Posebno cemo insistirati da se hitno resi pitanje otetih i ubijenih lica nakon dolaska KFOR-a.

CETVRTO, donecemo zakon kojim cemo smanjiti broj ministarstava barem za jednu trecinu, ukinuti sva ministarska mesta "bez portfelja" i ograniciti broj potpredsednickih mesta na najvise tri. Istovremeno, usvojicemo odluku kojom se smanjuje broj skupstinskih odbora i komisija za jednu trecinu, a osoblje skupstinskih odbora i komisija takodje za jednu trecinu. Odluka ce istovremeno obavezati sve skupstinske odbore i komisije na potpunu javnost u radu, bez izuzetaka.

PETO, donecemo zakon kojim se svim poslanicima i clanovima Vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom trajanja mandata. Clanovima Vlade bice izricito zabranjeno da tokom svog mandata upravljaju privrednim organizacijama (privatnim, drustvenim ili drzavnim). Narodni poslanici i clanovi Vlade imace pravo na clanstvo u samo jednom upravnom (nadzornom) odboru privrednih, sportskih, naucnih i drugih drustvenih organizacija, ali bez prava na primanje ikakve nadoknade u bilo kom obliku za taj angazman. Svim clanovima Vlade ce biti zabranjeno da koriste sluzbena prevozna sredstva, sluzbena sredstva za rad i pratece drzavne sluzbe van vremena obavljanja sluzbenih funkcija.

SESTO, izglasacemo rezoluciju kojom ce se nova Vlada obavezati da u roku od sto dana stavi na uvid nadleznim skupstinskim odborima sve tajne policijske dosijee prikupljene o gradjanima bez njihovog znanja, osim u slucaju kada se radi o potrebama drzavnih organa za vodjenje krivicnih postupaka u obracunu sa kriminalom. Dokumentacija specijalnih sluzbi koja nema operativnu vrednost bice ustupljena na cuvanje drzavnim arhivima. Posebnim zakonom, u skladu sa evropskim standardima, bice uredjen sistem sluzbene evidencije podataka o gradjanima u vezi sa bezbednoscu i odbranom zemlje. Nadlezni skupstinski odbor vrsice redovnu politicku kontrolu sprovodjenja ovog zakona.

SEDMO, usvojicemo skupstinsku rezoluciju kojom ce svi clanovi Vlade i narodni poslanici biti obavezani da objave detaljan pregled svog imovinskog stanja i imovinskog stanja clanova najuze porodice na dan stupanja na duznost, kao i na dan napustanja duznosti. Narodni poslanici i clanovi Vlade bice obavezni da javno evidentiraju poklone, novcane priloge i donacije primljene tokom trajanja mandata prilikom sluzbenih poseta, sluzbenih kontakata i obavljanja ostalih javnih funkcija.

OSMO, donecemo rezoluciju kojom se od Narodne skupstine Republike Srbije zahteva da odmah obustavi primenu onih zakona koji proizvode ogromnu drustvenu stetu Srbiji i njenim gradjanima; da stavi van snage sadasnje zakone o informisanju i o univerzitetu, a umesto njih proglasi vazecim prethodne zakone do donosenja novih; da ukine zakon o “oduzimanju neobradjenog zemljista seljacima” i zakon o “predsednickim privilegijama”; da obustavi primenu sadasnjeg zakona o privatizaciji do donosenja odgovarajucih izmena po hitnom postupku. Istovremeno, odmah ce biti ukinuta taksa za izlazak iz zemlje.

DEVETO, odabracemo jednu renomiranu, nezavisnu revizorsku kucu koja ce biti zaduzena da izvrsi reviziju budzeta i obavi temeljan pregled finansijskog poslovanja Skupstine i Vlade tokom prethodnih mandata i da podatke o eventualnim nenamenskim izdacima, zloupotrebama, malverzacijama i prekomernim trosenjima ucini javnim. Ova firma ce istovremeno dati svoj predlog na osnovu koga ce Skupstina i Vlada usvojiti propise za sprovodjenje maksimalne stednje u poslovanju ovih javnih institucija (racionalizacija voznog parka, reprezentacije, opremanja kabineta i ostalih sluzbenih prostorija, itd.).

DESETO, Skupstina ce formirati nezavisnu komisiju eksperata koja ce preispitati i obnarodovati sve relevantne dokumente i audio-video zapise koje je sadasnja vlast drzala u tajnosti, a odnose se na vodjenje unutrasnje i spoljne politike Srbije i Jugoslavije u periodu 1987–2000. godine, kao i sadrzaj svih razgovora i pregovora visokih drzavnih funkcionera koji su predodredili sudbinu nacije u ovom razdoblju.

Prvih 100 dana nove Vlade

Obavezacemo novu demokratsku Vladu da u prvih 100 dana svog mandata iznese na skupstinsku raspravu i na javnu debatu predloge kljucnih sistemskih zakona. Svaki od dole navedenih zakonskih predloga bice u potpunosti usaglasen sa vazecim zakonodavstvom Evropske unije, a sacinice ga nasi pravnici i ekonomisti, u saradnji sa ekspertima OEBS-a i drugih relevantnih medjunarodnih organizacija. Skupstini ce u naznacenom roku biti predlozeni sledeci zakoni:

Paket reformskih ekonomskih zakona

Bice predlozeni zakoni koji ce omoguciti trenutnu reformu monetarnog sistema i pocetak reforme fiskalnog sistema, sto podrazumeva i predlog zakona o uravnotezenom budzetu. Bitno ce se izmeniti postojeci zakon o privatizaciji. Bice predlozen zakon o socijalnom staranju i pomoci siromasnima. Izmenice se zakon o spoljnoj trgovini, cime ce se omoguciti znatno smanjenje i ujednacavanje carina.

Anti-korupcijski zakon

Ovim zakonom bice uvedene drakonske kazne za sve zloupotrebe i malverzacije sa drzavnim, drustvenim i privatnim novcem i imovinom. Posebno ce se sankcionisati one radnje koje su usmerene na ostvarivanje profita i drugih materijalnih koristi upotrebom javne funkcije. Bice doneta odluka o pristupanju “Grupi drzava za borbu protiv korupcije”. Ratifikovace se krivicno-pravna i gradjansko-pravna konvencija Saveta Evrope o korupciji. Polazeci od ovih konvencija, izvrsice se odgovarajuce promene u domacem zakonodavstvu.

Zakoni o vojsci i policiji

Novim zakonima bice redefinisana sadasnja uloga vojske i policije. Njima ce biti sprecena politicka zloupotreba vojske i policije, i njihovo koriscenje kao sredstva represije i ogranicavanja ustavnih sloboda i prava gradjana. Bice onemoguceno i ostro sankcionisano stvaranje bilo kakvih vidova paravojnih i parapolicijskih snaga.

Zakonom o odbrani i o Vojsci Jugoslavije izvrsice se temeljna reorganizacija i racionalizacija vojske, uz njenu profesionalizaciju, modernizaciju i izgradnju nove vojne doktrine. Vojska ce imati obezbedjen stabilan materijalni polozaj i izvore finansiranja.

Policija ce biti pretvorena u visokostrucnu drzavnu sluzbu ciji ce pripadnici biti osposobljeni za sprecavanje kriminala i efikasno otkrivanje pocinilaca krivicnih dela, kao i za obezbedjenje licne i imovinske sigurnosti gradjana. Ovim zakonom bice uvedena parlamentarna kontrola nad radom policije, a posebno nad radom Sluzbe drzavne bezbednosti. Zakon ce predvideti i bitno poboljsanje materijalnog polozaja policajaca, u skladu sa njihovom rastucom odgovornoscu za bezbednost gradjana. Republickim skupstinama ce biti predlozeno da iste promene ugrade u republicke zakone o policiji.

Zakon o sudovima i sudijama

Promenom Ustava i posebnim zakonom bice potpunije garantovana nezavisnost sudova. Bice izmenjen sistem predlaganja i izbora sudija. Kandidate za sudije i predsednike sudova utvrdjivace Visoki sudski savet cije ce dve trecine ciniti sudije najviseg suda i istaknuti profesori prava, a jednu trecinu predstavnici Skupstine. Bez saglasnosti Visokog sudskog saveta, u skladu sa Ustavom, nijedan sudija nece moci da bude razresen duznosti. Zakonom ce biti predvidjena autonomija sudskog budzeta i bitno poboljsanje materijalnog polozaja sudija. Republickim skupstinama ce biti predlozeno da svoje zakonodavstvo usklade sa ovim principima.

Zakon o javnom tuzilastvu

Novim zakonom bice predvidjen istovetan sistem predlaganja, izbora i razresenja tuzilaca i njihovih zamenika, kao i za sudije, u cilju reafirmisanja njihove samostalnosti i maksimalne emancipacije od sada prenaglasenog i direktnog uticaja politickih organa. Bice uspostavljena parlamentarna kontrola nad radom tuzilastva, posebno kada se radi o progonu pocinilaca politickih krivicnih dela.

Krivicni zakon i zakon o krivicnom postupku

Novim krivicnim zakonom bice, pre svega, ukinuta mogucnost za uvodjenje verbalnog delikta i delikta misljenja, kojima se umesto osnovnih vrednosti drustva i drzave stite nosioci vlasti. Krivicni zakon ce biti zasnovan na opsteprihvacenim pravnim standardima demokratskog drustva.

Novim zakonom o krivicnom postupku bice uvedeni savremeni pravni standardi u ovoj oblasti. Osnovna paznja bice posvecena zastiti fizickog i psihickog integriteta coveka i njegovog dostojanstva u krivicnom postupku. Ovim zakonom, u skladu sa Ustavom SRJ i medjunarodnim pravnim standardima, bice ukinut policijski pritvor bez sudske odluke i uvedeno pravo pritvorenog lica na branioca od trenutka pritvaranja.

Zakon o javnom informisanju

Novim zakonom o javnom informisanju bice uredjen nacin ostvarivanja ustavnih principa i medjunarodnih standarda o slobodi stampe, o zabrani svih oblika cenzure i o pravima gradjana da slobodno iznose u javnost svoja misljenja i uverenja, kao i da javno kritikuju rad drzavnih organa i funkcionera. O eventualnim povredama, prekoracenju ili zloupotrebi slobode stampe kojima se, suprotno Ustavu i zakonu, povredjuju privatnost, dostojanstvo, cast i ugled gradjana, moci ce, uz strogo postovanje materijalnog i procesnog prava, da odlucuju samo redovni sudovi, a ne administrativni i prekrsajni organi. Zakonom ce biti uredjena obaveza drzavnih medija da funkcionisu kao nestranacka javna glasila. Upravne odbore i direktore drzavnih medija birace Skupstina.

Zakon o Univerzitetu

Posebnom rezolucijom zahtevace se od Narodne skupstine Republike Srbije donosenje novog zakona o univerzitetu. Univerzitet ce dobiti punu autonomiju i ponovo postati institucija od presudnog znacaja za razvoj Srbije. To podrazumeva izrazitu samostalnost u izboru nastavnog kadra i upravnih organa, u donosenju nastavnih planova i programa naucnih istrazivanja i u raspolaganju finansijskim sredstvima. Izbor rektora, dekana, nastavnika i saradnika bice u iskljucivoj nadleznosti naucno-nastavnih veca fakulteta i instituta, u ciji sastav ce ulaziti svi zaposleni nastavnici, saradnici i istrazivaci. Predstavnici Vlade ce biti potpuno iskljuceni iz procesa odlucivanja na Univerzitetu i nece biti zastupljeni ni u jednom njegovom rukovodnom telu. Sve odluke sadasnjih politicki postavljenih dekana koje su u prethodnom periodu donete prema odredbama postojeceg nakaradnog zakona, a vezane su za otpustanje starih ili prijem novih nastavnika i saradnika, bice prema novom zakonu podvrgnute preispitivanju i verifikaciji od strane naucno-nastavnih veca fakulteta, prema standardnoj proceduri. Da bi se unapredio kvalitet nastave i rada na Univerzitetu, novim zakonom bice predvidjeno znacajno poboljsanje njegovog materijalnog polozaja. Zakon ce omoguciti siroko povezivanje Univerziteta sa obrazovnim i istrazivackim ustanovama u svetu.

Zakon o lokalnoj samoupravi

Posebnom rezolucijom zahtevace se od Narodne skupstine Republike Srbije donosenje novog zakona o lokalnoj samoupravi. Ovim zakonom ce biti sprovedena naglasena decentralizacija vlasti. Bice sasvim precizno razgranicene nadleznosti republike i njenih organa od samoupravnih prava lokalnih zajednica i njihovih organa. Poslovi lokalnih zajednica bice obavljani potpuno autonomno u odnosu na organe drzavnih vlasti, u skladu sa Ustavom, sto podrazumeva pravo nadleznih drzavnih organa na kontrolu njihove ustavnosti i zakonitosti. Novim zakonom bice uveden visetipski model opstina, prema kome ce veliki industrijski i kulturni centri imati siri stepen lokalne samouprave i obavljati sirok krug poslova drzavnih organa, koje ce im republika preneti zakonom. To se posebno odnosi na Beograd, Novi Sad, Nis, Kragujevac i Pristinu. Novim zakonom bice garantovani stabilni izvori prihoda lokalnih zajednica, uz naglasen stepen autonomije u njihovom ubiranju i raspolaganju.

Paket izbornih zakona

Novim izbornim zakonom bice propisani evropski standardi i procedure za sprovodjenje slobodnih i postenih izbora, sto ce omoguciti razvoj parlamentarizma i drustvenu kontrolu nad radom vlade i narodnih poslanika. Time ce se obezbediti njihova laka smenjivost ukoliko ne deluju u interesu gradjana. Izborni sistem ce se zasnivati na proporcionalnom modelu koji uspostavlja potpuni sklad izmedju broja dobijenih glasova i broja osvojenih poslanickih, odnosno odbornickih mandata. Zakonom ce biti utvrdjen sistem azurnog i tacnog vodjenja birackih spiskova, jedinstvenih i kompjuterski obradjenih na nivou cele zemlje. Uspostavice se adekvatan sistem kontrole stampanja glasackih listica, ravnopravnost izbornih ucesnika u predstavljanju svojih programa preko javnih glasila, efikasna kontrola zakonitosti glasanja i utvrdjivanja rezultata izbora, kao i adekvatan nacin sudske kontrole izbornih procedura. Bice pripremljeni i novi zakoni o politickim strankama i o finansiranju politickih stranaka u skladu sa opsteprihvacenim standardima u demokratskim drustvima. Republickim skupstinama ce biti predlozeno da svoje izborne zakone prilagode ovim principima.

Prva godina nove Vlade

Vracanje Jugoslavije i Srbije u svet

• ukljucivanje u sve relevantne medjunarodne institucije, cime ce biti obezbedjeno momentalno ukidanje svih sankcija, ukljucujuci i tzv. spoljni zid sankcija
• momentalno ukljucivanje Jugoslavije i Srbije u Pakt za stabilnost Jugoistocne Evrope i pristup znacajnim finansijskim sredstvima za rekonstrukciju i ekonomski oporavak zemlje, obezbedjenim putem regionalne donatorske konferencije
• obnavljanje clanstva u najvaznijim medjunarodnim finansijskim organizacijama (MMF i Svetska banka), cime ce nasoj zemlji biti otvoren pristup svetskom trzistu kapitala i stvoreni uslovi za ozbiljna inostrana ulaganja, bez kojih je nemoguce izvrsiti ekonomsku obnovu zemlje
• brzo resavanje pitanja sukcesije sa bivsim jugoslovenskim republikama i dobijanje odgovarajucih finansijskih sredstava po tom osnovu pocetak pregovora za pridruzeno clanstvo u Evropskoj uniji
• ulazak u sve relevantne regionalne integracije i slobodna trgovina sa zemljama Jugoistocne Evrope
• prilagodjavanje privrednog zakonodavstva savremenim svetskim standardima

 

Radikalne ekonomske reforme

 

Uravnotezavanje drzavnog budzeta i pocetak fiskalne reforme  

 

Povecanje javnih prihoda

• znacajno snizavanje poreskih stopa i eliminisanje izbegavanja u placanju poreza (uz nize poreske stope, ostvarivace se veca masa poreskih prihoda)
• povecanje javnih prihoda kroz legalizaciju prometa u sivoj ekonomiji
• rast prihoda po osnovu naplate poreza na promet i akciza na proizvode koje je drzava danas namerno gurnula u zonu "crne ekonomije" (cigarete, kafa, benzin…)

 

Smanjenje javnih rashoda

• demilitarizacija (eliminisanje rashoda koji su izazvani nepotrebnom zategnutoscu odnosa nase zemlje sa medjunarodnim okruzenjem i onih koji su vezani za represiju nad gradjanima)
• racionalizacija javne administracije kroz ukidanje nepotrebnih ministarstava, drzavnih privrednih komora i drugih vidova neefikasnog javnog trosenja; uvodjenje novih prioriteta i stroge discipline u trosenju budzetskih sredstava (prioriteti: zdravstvo, obrazovanje, sudstvo, pomoc nezaposlenima, njihova prekvalifikacija i novo zaposljavanje, socijalna zastita, kultura, penzioneri, podsticaji seljacima, reformisana policija)
• radikalno i trenutno pojednostavljenje poreskog sistema (zasnivace se na samo nekoliko poreskih stopa, za razliku od postojeceg sistema koji pociva na preko 250 poreskih oblika)
• reforma poreske administracije i donosenje poreskog kodeksa
• pocetak opsezne reforme poreskog sistema radi uvodjenja poreza na dodatu vrednost
• reforma upravljanja javnim rashodima, ukljucujuci uvodjenje Trezora i sistema javnih nabavki
• uvodjenje elemenata integrisanog informacionog sistema u fiskalnoj sferi kroz obezbedjivanje elektronskih registar kasa

 

Uvodjenje stabilnog novca

• varijanta 1: emitovanje nove domace konvertibilne valute, uz prelazak na politiku fluktuirajuceg deviznog kursa (ukoliko se u startu iz inostranstva obezbede odgovarajuce devizne rezerve koje bi centralnoj banci omogucile odbranu kursa);
• varijanta 2: uvodjenje dvovalutnog monetarnog sistema, tj. legalizacija prometa u nemackim markama

 

Obnova poverenja u finansijski sistem i reforma banaka

• puna integracija bankarskog sistema u medjunarodni finansijski sistem
• pocetak reforme domacih banaka i omogucavanje slobodnog upliva inostranim bankama sa visokom reputacijom
• pocetak stvarnog vracanja deviznog duga prema stanovnistvu i obnavljanje domace stednje
• kreditiranje privrede i stanovnistva
• trenutno ukidanje administrativne prinude u formiranju kamatnih stopa, uz afirmisanje trzisnih kriterija

 

Finansijska podrska makroekonomskim reformama

• fond za makroekonomsku stabilizaciju (stabilizacija valute i premoscavanje budzetskih teskoca)
• direktna finansijska pomoc iz inostranstva (sredstva prikupljena na donatorskim konferencijama, krediti medjunarodnih finansijskih institucija), cime bi na samom startu bio omogucen stabilan rad vlade u sprovodjenju ekonomskih reformi
• sredstva po osnovu direktnih inostranih investicija (prodaja drzavne imovine u procesu privatizacije)
• sredstva po osnovu legalizacije sive ekonomije i aktiviranja domace stednje, nakon legalizacije prometa deviza i reforme bankarskog sistema

 

Liberalizacija cena

• postepeno ukidanje administrativne kontrole cena subvencionisanje siromasnih, kako bi se ublazile socijalne implikacije
• liberalizacije cena (kontrolisanim cenama se danas nepotrebno stite sve kategorije stanovnista)

 

Reprogramiranje spoljnog duga

• zahtev za odgovarajuce olaksice pri otplati dospelog duga
• zahtev za delimican otpis duga

 

Spoljnotrgovinska liberalizacija

• ukidanje svih kontingenata na uvoz i izvoz robe (osim za poljoprivredu) i njihova zamena odgovarajucim carinskim stopama
• znacajno snizavanje nivoa carinskih stopa uz njihovo ujednacavanje i dobijanje odgovarajucih budzetskih kompenzacija od strane Evropske unije
• obezbedjenje preferencijala za izvoz u Evropsku uniju
• ukidanje svih ogranicenja za trgovinu sa susednim zemljama
• liberalizacija pravne i administrativne regulative izvoza i uvoza

 

Privatizacija

• privatizacija mora biti obavljena relativno brzo, zbog ogromnog kasnjenja u odnosu na zemlje u tranziciji
• privatizacija ce biti obavezna
• proces privatizacije mora biti transparentan
• privatizacija ce biti dominantno vrsena kroz direktnu prodaju drzavne imovine, imajuci u vidu ogroman iznos zatecenog javnog duga koji treba izmiriti
• privatizacijom ce biti stimulisan razvoj trzista kapitala

 

Nova agrarna politika

• polazeci od cinjenice da je Srbija prirodno vezana za poljoprivredu, drzava ce iz korena promeniti odnos prema seljacima i povratiti njihovo poverenje koje je izgubljeno nakon krsenja preuzetih obaveza od strane sadasnjeg rezima (neizmirivanje dugova po osnovu preuzetih poljoprivrednih proizvoda)
• ekonomsko stimulisanje agrarne proizvodnje, uz istovremenu adekvatnu zastitu od nelojalne inostrane konkurencije
• stabilan sistem garantovanih cena koji ce u slucaju niskih trzisnih cena omoguciti adekvatnu kompenzaciju proizvodjacima iz specijalno formiranog agrarnog budzeta
• novi mehanizmi za kreditiranje poljoprivrede iz realnih izvora (krediti komercijalnih banaka, ulaganja organizacija iz oblasti prerade i prometa poljoprivrednih proizvoda, terminsko ugovaranje, robni fjucersi, program za osiguranje useva), koji ce seljacima omoguciti nabavku moderne poljoprivredne mehanizacije i opreme, obnovu stocnog fonda i uvodjenje novih tehnologija u proizvodnji

 

Obezbedjenje socijalne i zdravstvene sigurnosti gradjana

• transformisanje i bitno jacanje fonda za decju zastitu, kako bi se ublazilo zabrinjavajuce opadanje nataliteta
• najugrozenije kategorije gradjana (izbeglice, nezaposleni, penzioneri, siromasni) moraju biti socijalno osigurane iz specijalnog fonda za premoscavanje budzetskih teskoca
• fond ce biti koriscen i za kratkorocno poboljsanje zdravstvenih usluga, do momenta dok se povecanjem drustvenog proizvoda ne obezbede sopstvena budzetska sredstva za razvoj zdravstva, od cega presudno zavisi bioloski opstanak i buduci prosperitet nacije
• ovaj jednogodisnji fond za premoscavanje budzetskih teskoca jednim delom ce se formirati po osnovu prodaje drzavnog kapitala u zemlji, a najvecim delom od priloga stranih donatora i iz kredita medjunarodnih finansijskih institucija
• bez obezbedjivanja ovog fonda na samom pocetku mandata nove Vlade, privredna reforma nema nikakvih sansi za uspeh, jer bi socijalni i politicki pritisci ubrzo postali neodrzivi, sto bi blokiralo normalan rad Vlade i rezultiralo javnim pozivom za odustajanje od reformi

 

Pocetak velikih investicija u infrastrukturu

• obnova i modernizacija elektroenergetske infrastrukture
• pocetak izgradnje magistralne mreze puteva, pruga, gasovoda i naftovoda
• rehabilitacija mreze kanala i drugih vodotoka u ravnicarskim krajevima zemlje
• razvoj telekomunikacione mreze
• realizacija najznacajniih lokalnih infrastrukturnih projekata