- Ra-ta-ta-ta-ta ! Padni, mrtav si!
- Nisam! Ja sam tebe prvi ubio!
Otprlike ovako je izgledao svaki "ozbiljniji" sukob prilikom "ratova" koje bi vodila deca oko moje zgrade. Srećom, pucalo se samo iz plastičnih pušaka, a "ranjeni" i "poginuli" bi posle "rata" otišli da igraju fudbal.
Ipak, već više od dva meseca, mali ratnici ćute, zavučeni duboko u majčin zagrljaj. Više se ne igraju rata, rat se poigrava sa njima. Plašim se za te nevine male anđele kojima su oduzeli detinjstvo. Sve Babaroge ovoga sveta okomile su se na njih. Svake noći im prekidaju san.
Zato budite uz svoje male junake. Osmehnite im se i zagrlite ih jače. Jer ništa nije vredno jedne dečje suze.
Kada se sve ovo završi, naša deca če zaista biti mali ljudi. Izlazeći iz podruma i skloništa, željni sunca, ti mali ljudi radovaće se životu onako kako to samo deca umeju.
I to će biti naša prava pobeda.
Saša Živić