Vojvodina, Arhiva

VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608

06. jul 2004.

PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 06. 07. 2004.

DANI DOBRIH VIBRACIJA, BUKE I NESPAVANJA

Balonom oko Exita za cetiri dana

Dime je momce mlado, skopsko. Slabo pamti Jugu, sletove, bratstvo&jedinstvo, al’ se ipak klackao cele noci južnom prugom u zadimljenom vozu sve do kampa ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu gde je podigao cador, pobo zastavu, pristavio kafu i izjavio prvom novinaru koji ga je saleteo, kako od Exita ne ocekuje ništa osim da duska dok ne pomodri. Pricala mu bratija urbane legende o Tvrdavi, svirkama, energiji i dipanju do kasnih jutarnjih sati. Davila i euforisala. Ajd’ sad, Dime, budi karakter pa nemoj da proveriš.
Uvek je tako kada startuje Exit. Poljance kod Rektorata se zabelasa šatrama, gostiju kao mrava, plaža zaromori od klinaca željnih provoda dok se, s druge strane Dunava, Tvrdava, domacin ponosno smeška kao da jedva ceka da zavibrira od onih silnih zvucnika razbacanih po šancevima. Grad postane euforican i pocinje da živi za ta cetiri dana nespavanja i buke. Dobro de, deo gradanstva baš ne otkida na ponudenu koncepciju zabave, ali oni ovu reportažu ionako ne citaju. Pa da krenemo redom.

Dojadilo „plavcima” da pipkaju

Prosecan nomad Exit republike, ukoliko sticajem misterioznih okolnosti pronade mesto za parking na novosadskoj strani, užurbanim korakom zapali ka Petrovaradinskom podgradu koje neizbežno podseca na vašar u Stalacu. Retki srecnici su ove godine imali priliku da ih taksijem B92 na Đavu vozi Milan Mumin iz “Love Hunters”. U kratkoj ulicici koja vodi ka ulazima na Tvrdavu nalazite sve što vam nikada u životu nije trebalo, a kupuje se jer se nalazite baš tu, baš tog casa, u baš, baš posebnom raspoloženju. Tapkaroši se sa kratkovidog “Hari Potera”, koji mandija po bioskopu “Arena”, preselili na Đavu. Nude karte po urnebesno bezobraznim cenama. A, organi reda i gonjenja na ulazu toleratniji nego ranijih godina pa, nešto kontam da su klinci ili postali manje sumnjivi ili je “plavcima” dojadilo da pipkaju i štipkaju.
Kad god krenem na Exit, unapred se pitam kakvu cu karnevalsku atmosferu da zateknem. Na samom ulazu u zonu zabave mešavina najrazlicitijih zvukova. Sa Fusion bine je tokom celog festivala isplivavala provokacija. Nekim cudom, organizatori su uspeli da u jedan paket uguraju i tamburu Janikinih pulena, gitare alternativnih i hard rokera, autisticne zvuke violine “macka” Feliksa pa cak i Acu Šišica, za kojeg me hrpa kolega pitala da nije to “onaj” narodnjak.

Mirisi cvetne Indije

Po dolasku u epicentar, pocinje razlaz. Svaka ptica svome stejdžu hita. U tome je valjda i jedina iskrena lepota Exit festivala. I najokoreliji cinik mora da pronade nešto za sebe. Kako je neki genijalac odlucio da u ovogodišnjoj ponudi nece biti mesta za teatar, što nikako ne mogu da provarim, ostaje obilazak alternativnih lokacija gde nema velikih zvezda . U tri šanca, gotovo oslonjena jedan na drugi, praši garažna rokcina, melodije i mirisi cvetne Indije i neka vrsta elektronike karakteristicne za video igrice na Komodoru 64. Razbacani panjici, na njima retki entuzijasti opuštaju mišice, uz zvuk koji se onomatopejom može opisati jedino kao: bluuump... blump... bluuump, sa velikim intervalima nicega izmedu. Laku jezu s grbace pokušavamo da rasteramo u ekstremnnom šancu, gledajuci klince u vrecastim pantalonama kako lome klavikule na rampi za skejtbord. Pored njih, uz zvuke tehno muzike, raja za pedeset precenjenih dinarcica ispaljuje osam kuglica boje u pobacane tarabe na poljani. To mu dode pejntbol. Penjemo se na džadu pored Blues&jazz “siroceta” gde vazda ordinira pedesetak okorelih poklonika jedne od najstarijih muzickih filozofija. Ozvucenje klupsko, energije ne fali. Sreca, pa covek na tom mestu može da sedne i gleda sve one Filias Fogove kako vise iz velikog balona glumeci put oko Exit za 80 sekundi. I baš dok se približava koncert veceri pocinjemo da gladnimo, dok noge bivaju potpuno izubijane rupama i kamenom tucanikom kojim je raskopana Tvrdava posuta. E, tu dolazi do dileme. Biramo najkaloricniju klopu koju možemo da nademo. Za cenu ne pitamo. Sve košta 100 dinara, kao na rumunskoj pijaci.

Svetlece cudo u izmaglici

Osmeh - glavna zvezda
Nego, primetismo nešto “cudno” ove godine. Jezdeci kroz cetiri noci Exita, na sve strane smo primecivali njegovo velicanstvo osmeh. Bilo da smo slušali Lajkov samoposveceni violinski koncerto, Canetove gitarske rifove, slatke zvuke salse, Masiv autistiku, Igijevo : “jebeno je dobro biti u jebenom Novom Sadu - mi smo jebeni The Stooges”, ili gledali kako Peaches bljuje lažnu krv, svud naokolo se video osmeh kao lajtmotiv ovogodišnjeg festivala. Ili nas ovaj festival rapidno približava nekom normalnom svetu, ili je sve to zato jer je Exit pobedio politiku, ili je pun mesec ucinio svoje. Mislite o tome do naredne godine.

Prolazak pored raskršca i velike disko kugle, dok vas poliva muzika davno prežaljene grupe Snap, lici na groznicu subotnje veceri. Kad covek prebledi od svega drugog ovde stvarno može dobro da ozraci moždane celije. Put prema Main stage vodi kroz špalir izvrnutih telesa na brdašcima sa strane. Na glavne koncerte idu svi jer su kupili kartu. Posle 15 minuta ostaju samo fanovi jer znaju šta su ocekivali. Ovo je mesto gde pre ili kasnije grupna energija ume da vas baci na okolne sapatnike. Oblak prašine sa zadnjeg dela velike poljane binu cesto cini svetlecim cudom u izmaglici. Na tom istom mestu muzika dopire teško, kao da su joj noge vezali bukagijama. Video bimovi šljašte, a po njima SMS poruke. Kada izuzmemo viceve i ono što to ne predstavlja, vecina njih su bile ljubavne prirode. Možda baš zato nismo videli ni jednu tucu usput, kao ranijih godina.
DJ Arena je nešto posebno. Tu se drnda do kasnih jutarnjih sati. Magicna atmosfera prastarih zidina kojima je opasana, euforicno osvetljenje i ozvucenje kojem je teško pronaci manu vrlo lako može da postavi standard u elektronskoj muzici. U jednom momentu majstori na vrh šanca budže ogroman ventilator koju razduvava cas balone, cas iscepkane papirice... nadrealno. U Vujakliju bi pod recju “euforija” mogli da poture fotografiju ovog šanca prošaranog prvim jutarnjim suncem.
I tu bi bio kraj našim snagama. Umorne noge i zujanje u glavama lecimo na Cafe del Danube s pogledom na razjapljeni most na baržama. Sijaset razbacanih ležaljki na pesku pod tršcanim suncobranima koji štite osetljive okice od pune mesecine i opuštajuca muzika nadoknaduje sve što smo zamerili ove noci. Dok se nebom razliva nijansa svetlo plave boje tabanamo preko mosta zobajuci kuvan kukuruz i maštajuci o teleport mašini koja bi nas u trenu prenela u krevet. Ma kakav teleport?! Dobro bi došao i Mumin u onom TV taksiju. U glavi buka, dok u sebi sumiramo sve što smo videli. I jedina rec koja se namece je “ludilo”. Sad mi je jasno zašto su se naši preci toliko palili na Vudstok.

Igi Pop stavio tacku na Festival

Velika svetska rok zvezda, kažu najveca koja je ikada posetila naš grad, Igi Pop - briljantnim nastupom stavio je tacku na ovogodišnji Exit. Od prvih taktova prateceg benda The Stooges publika željna istinskog spektakla je eksplodirala, a napon nije opadao do kraja sat i 15 minuta dugog (ili kratkog) koncerta. Izuzetna, žestoka svirka naterala je cak i one manje sklone ovakvom zvuku da skacu i pevaju prepoznatljive refrene. Kulminacija je usledila vec nakon nekoliko pesama kada je na Igijev licni zahtev (“Treba mi vaša pomoc!”) nekoliko desetina veselih omladinaca pokuljalo na binu i doživelo katarzu, igrajuci sa šezdesetogodišnjim idolom. Mocna rok mašinerija bez greške je odradila posao i zadovoljila sve ukuse, a Igi Pop je potpuno opravdao poverenje publike i organizatora i ogromnu reputaciju koju uživa.

DANI DOBRIH VIBRACIJA, BUKE I NESPAVANJA

Pozdrav Novom Sadu u svitanje

Poslednje svitanje u “državi Exit” i ove godine je bilo najvrelije. Opraštanje od cetvorodnevnog izleta u ovoj, u pravom smislu te reci, zemlji slobode, bilo je nezaboravno.
U tim ranim satima, dok je sunce izlazilo, na VIP terasi su ekstra raspoloženi i neumorni gosti skakali do iznemoglosti uz tehno i haus. Terasa je odzvanjala od “tuc-tuc” ritmova, a razigrana ekipa je, u trenucima ushicenja i zadovoljstva zbog dobrog provoda, vrištala i pozdravljala osvanuli i, ovoga puta, budni Novi Sad.
Nedaleko odatle, na Caffe del Danube stage, na platou ispred ateljea, u pesku, uz laganu latino muziku plesali su oni koji su želeli da se od Exit-a 04 pozdrave na najlepši nacin, u predivnoj, inspirativnoj atmosferi saberu utiske i, posmatrajuci izlazak sunca nad Novim Sadom, pred povratak u stvarni svet, uživaju još malo.
Na Rege stage u to vreme, ista scena kao i svake godine. Rege svirci palili su nešto mladu publiku, animirali ih raznim povicima a jutarnje “talasanje” uz rege je za uporne i izdržljive trajao do kasno pre podne, dok su oni malo “slabiji” pronašli sebi drvenu klupicu, panj ili su zaspali na zemlji medu flašama, cašama i u prašini.
Na DJ Areni ostali su “najjaci”. Vrištali i igrali uz Marka Nastica i tehno, njih nekoliko hiljada pozdravilo se sa Exit-om u rano jutaro. Jedni su nastavili dalje na plažu, a drugi opet krenuli kuci, zadovoljni, puni lepih uspomena i ciste pozitivne energije koja je definitivno obleležila ovaj Exit.

KUBANSKE ZVEZDE LATINO MUZIKE U „DNEVNIKOVOM” KLUBU 10

„Egzitovci” brzo naucili salsu

U bašti “Dnevnikovog” Kluba 10, tokom festivala u kome su žarili na Latino stage, seli su da predahnu DJ Lazaro, Jesus, Reynold i njihova lepa pratilja Manja sa Kube. Nasmejani, opušteni, puni energije i sa kesama koje otkrivaju vec predenu šoping turu, nisu izgledali kao da su do jutarnjih sati zabavljali goste festivala, ne samo puštajuci muziku, vec i besomucno igrajuci.
Iako su sa Kube, vec nekoliko godina žive u Švedskoj gde imaju prijatelja iz Novog Sada. Od njega su culi za Exit i tako se obreli u vojvodanskoj prestonici. Kako kažu, nisu se pokajali, oduševljeni su.
- Jako mi se dopada što su ovde ljudi otvoreni i opušteni. U Švedskoj se to retko srece, a vi ste mnogo bliži našem mentalitetu - objasnio je Reynold i dodao da je oduševljen što su “egzitovci” od starta poceli da mrdaju kukovima i što su se prepustili muzici, za razliku od Švedana.
Kako su prvi put na Balkanu i kako ne znaju za bogate ritmove ovog podneblja, Jesusa je iznenadilo to što ovde ljudi imaju dobar osecaj za ritam. Posetiocima su pokazivali korake i koreografije rumbe i sambe koje su ovi veoma brzo naucili.
Energiju salse pokazivali su do kraja festivala a, kako su rekli, to sigurno nece biti polednji put. Namera im je da se vrate.

MNOGO POSLA ZA „CISTOCU”

Najviše smeca kod Main stage

Tokom festivala, radnici gradske “Cistoce” su sa Tvrdave, kampa kraj Filozofskog fakulteta i Exit - plaže uklonili više od 600 kubika smeca, što je za trecinu više nego prošle godine. Najviše je ostajalo na Main stage, kao i na platou oko Muzeja grada. Prednjacile su plasticne caše i flaše, kao i velike kolicine papirnog promo - materijala. Potrošeno je više od 12.000 plasticnih vreca za smece i 400 brezovih metli. Posao je obavljan 24 casa dnevno, a angažovano je 50 radnika sa mehanizacijom: kamionima, cistilicama i cisternama.