Beocin  Besenovo  Divsa  Grgeteg  Jazak  Krusedol  Kuvezdin  Mala Remeta  Novo Hopovo
Petkovnica  Privina Glava  Rakovac  Sisatovac  Staro Hopovo  Velika Remeta  Ravanica

Sisatovac
     Manastirska crkva je posvecena prazniku rodjenja Bogorodice. Osnivanje manastira se pripisuje izbeglim kaludjerima iz manastira Zice, koji su zatecenu crkvu, zvanu Remetsko, srusili 1520. i na njenom mestu sazidali novu. Pouzdani podaci o postojanju manastira poticu tek iz sredine 16. veka, kada su, u Sisatovac iz Siklosa prenete mosti sv. Stefana Stiljanovica. Stara dvokupolna crkva, koju su gradili majstori Jovan i Gaspar, srusena je 1778, a na njenom mestu sagradjena je danasnja crkva. Ktitor ove crkve bio je vrsacki episkop Vikentije Popovic. Trostrane zgrade konaka sagradjene su krajem 19. veka. Barokna kapela, na manastirskom groblju, sagradjena je 1750. Ikonostas i zidne slike u crkvi radio je Grigorije Davidovic Obsic izmedju 1793. i 1795. U Drugom svetskom ratu manastir je razoren. Manastir je delimicno obnovljen.

Staro Hopovo
     Manastirska crkva je posvecena sv. Pantelejmonu. Prema predanju, manastir je osnovao Djordje Brankovic, kasniji vladika Maksim, krajem 15. ili pocetkom 16. veka, medjutim, prvi pouzdani podaci poticu iz 1545/46. Umesto stare crkve izgradjena je 1752. danasnja manastirska crkva. U maloj, jednobrodnoj crkvi nalazio se barokni ikonostas, na kome je prestone ikone slikao Janko Halkozovic.
     U Drugom svetskom ratu ikonostas je ostecen i demontiran.

Velika Remeta
     Manastirska crkva posvecena je sv. Dimitriju. Osnivanje manastira se predanjem vezuje za srpskog kralja Dragutina. Prvi put manastir je zabelezen 1562. u turskim defterima. Crkva ima oblik jednobrodne gradjevine sa kupolom i pripratom, uz koju je 1735. prizidan visoki, barokni zvonik. Crkva je bila i spolja i iznutra zivopisana izmedju 1567-68. Delovi ovog zivopisa su ozuvani, u oltaru i na fasadi crkve.
     Cetvorostrani manastirski konaci sagradjeni su izmedju 1722. i 1771. Ikonostas u manastirskoj crkvi nije delo iz jednog vremena. Bio je to zbir ikona razlicitih majstora, a komponovan je 1850. U Drugom svetskom ratu je demontiran, deo ikona je unisten, a deo se cuva u muzejskim zbirkama.Manastir je stradao u Drugom svetskom ratu. Danas je delimicno obnovljen.

 Vrdnik - Ravanica
     Manastirska crkva je posvecena prazniku Vaznesenja Hristovog. Vreme nastanka manastira nije utvrdjeno. Izvori iz prve polovine 18. veka svedoce da je crkva sagradjena u drugoj polovini 16. veka, u vreme Beogradsko-sremskog mitropolita Serafima. Sigurni podaci o postojanju manastira nalaze se u turskim dokumentima iz 1566-69. Vrdnik su, posle Velike seobe, obnovili kaludjeri manastira Ravanice i u manastirsku crkvu smestili mosti kneza Lazara.
     Od tada, manastir se vodi pod dva imena. Danasnja crkva je sagradjena 1811. U prvoj polovini 18. veka sagradjeni su trostrani manastirski konaci, koji su prepravljani i dozidjivani sve do pocetka 19. veka.U staroj manastirskoj crkvi nalazio se ikonostas, koji je slikao Stanoje Popovic, a u sadasnjoj crkvi nalazi se ikonostas koji je slikao Dimitrije Avramovic 1853. Isti slikar je slikao i zidne slike u crkvi.U Drugom svetskom ratu manastir je opustosen, ali nije razaran.