|
Pre jedne i po decenije, Milenko Beljanski, novinar, publicista i vrsni poznavalac ljudi ovdasnjih, zapisa:
"Prvo sto stranci uoce kada dodju u Sombor jesu fijakeri, najamna prevozna sredstva kakvih nema u svim gradovima. moze se reci da Sombor po broju ovih neobicnih vozila drzi primat u srednjoj Evropi. I danas, sa svojih 19 fijakera, Sombor je prvi..."
 Nekad bilo sad se spominjalo. 1990. Sombor je imao jednog fijakeristu!
Nekad je svaki Somborac znao gde ce zateci fijakeristu. "Placevi", ili stajalista, nalazili su se na danasnjim parkiralistima za automobile: na ulazu u park ispred Zupanije, ispred Doma JNA, na placu kod "Slobode" izgradjen je 1910. godine za 27 fijakera. Toliko je tada i bodjosa zasadjeno "da svaki covek i konj imaju hlad nad sobom".
Fijakeristi su dezurali po "bandama", svih 24 sata u danu. Nije se moglo dogoditi da dolazak voza ne bude docekan fijakerom ili da na placu nema dezurnog fijakeriste u kasne, ili rane jutarnje sate.
|
Izmedju dva rata u Somboru je bilo 70 fijakera, a sve do sredine 70-tih godina "ficu" je somborskim sokacima teralo pedesetak fijakera. |
|
Stizali su oni da usluze brojne trgovce, zanatlije, sluzbenike, gospodu, piljarice, vesela drustva, ali i da priteknu u pomoc porodiljama koje je trebalo do lekara ili bolnice prevesti.
Proizvodnja somborskog sira plod je dugogodisnjeg iskustva, povoljnih klimatskih usliva i kvaliteta pasnjaka - napisao je o ovom poznatom specijalitetu somborski apotekar i istoricar Djordje Antic.
Tajnu pripremanja somborskog sira majka nije prenosila na kcer, jer, "kcer ce se udati i tajnu odneti iz svog doma". Recept je svekrva na snaju prenosila.
Bilo je to, naravno, mnogo decenija ranije. Tajni vise nema kao onda kad su somborski trgovci sir nosili na pijace svih vecih gradova tadasnje Austro-Ugarske.
Somborski sir priprema se od ovcijeg mleka i danas ga proizvode zene sa somborskih salasa. Dosao je, medjutim, i do pogona "Somboleda" koji njegov imidz danas cuva na jugoslovenskim prostorima. |
